Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
сам кô ја у некој великој вароши, па кô неке велике, велике куће: па кô ја се возим на златним колима; па се све љуљају као владичина! — Па сад ћеш, 'ћери, у име бога, у Биоград — рече поп и силом развуче уста. — Тамо ћеш свега видјети.
Црњански, Милош - Сеобе 2
селу, Трифун је видео, на утрини, сапете коње, који скачу као неки огромни скакавци, а под ђермом, жене, како се љуљају испод обрамица, носећи котлове пуне воде. Трифун је имао око за жене из свог народа и био је чувен по томе у младости.
Фењери, који су се низали улицама, у мраку, личили су на мртваце који лутају, чинило се чак и да се љуљају. Чешћи су били тек у центру вароши, али и тамо, не на улици, него пред дворовима принчева и грофова.
Његов коњ, брђан, није журио, љуљао га је равномерно, као што децу у колевци љуљају, али је одмицао у брда, лако, кораком, брзо, сигурно. Пањеве је обилазио. Дугим репом их је само додирнуо.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сједи он сам напријед, швићка камџијом, а на метар испред њега љуљају се сјајне округле Маријанине сапи. Дај сад зини и запјевај, мајчин сине, у овој тјескоби, кад се пред тобом, надохват
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Мени се, наравно, не совише! Коме је до књавања кад се живи тако кратко? Тако, кад нећу да заспим, а они ме љуљају. Господе, колико су ме љулали, кад се само сетим! Љуљали су ме у огромним количинама.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Страшан је то посао. Бродови се љуљају, чекрци шкрипе, а муљ, ужасно блато са дна морског, пуно мртвих, ситних риба, разлива се по палуби, тако да се људи
Ћути се и стење. Мрежа је као бескрајна, а блато једнаш залива кљун брода. У води се љуљају црне сенке. Сатима раде за тај моменат. Људи су као од глине. Ужетом бију блато са мреже.
Ја гледам погурена леђа кочијаша како се већ три сата љуљају по топоту копита, сад брже, сад лакше. Са њега се диже мокра пара и пада у кола, у маглу око фењера.
Дрхти, љуља се, одблескује. Губи своју тврдоћу и сав се претвара у сенке, што се љуљају у киши. Тако је бескрајан, а тако је лак, као да је сазидан од карата. Излазим на свој најмилији мост; он је сав мокар.
Мрак свуд, неки провидан, жут мрак, који гуши. Иза једне ужасне стене, танковрхи као конопља, љуљају се јарболи. Страшне, огромне крпе и мреже лепршају по кућама.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Друге, које личе на хипокампе, обавију се око стабла алга и са овима се љуљају на површини мора, осигуране тако од очију и напада риба грабљивица.
Ево где беже и ајкуле, узнемирене хуком и буком на површини, и таласима који већ допиру и до нас и љуљају нашу посматрачницу.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ „Е, да се спасе живот, ко се не би одрекао оца? Сто очева да имам, кад се овако наоблачи а конопчићи се љуљају на дирецима, танки као прсти...“, капетан се мало нашалио. Ти грешиш што га толико мрзиш. — Ништа нисам чуо!
Ћипико, Иво - Приповетке
А вријеме је угодило, тишина је као у тлеху; у дугоме затону море се тек повија, бродице се лагано љуљају, а пучина дршће у сјају сунца што се одбљескује на прозорима уз море поређаних кућа.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
као дрен«, Караџић, 2, 1900, 99; Софрић, 86), и опасују (»да буду здрави као дрен« Караџић, 3, 124), или се о нему љуљају (ради здравља, или »да не би болела леђа«, Софрић, 86; ГЗМ, 6, 371; ЗНЖОЈС, 6, 297).
И у том и у другим крајевима, и из истог разлога, љуљају се на Беле покладе (ібідем; СЕЗ, 14, 32). У Левчу на покладе увече старији људи играју »да би к.
У околини Ђевђелије девојке, кад се љуљају, бивају ударане к. по ногама, да би се што пре удале (СЕЗ, 40, 70). У Босни и Херцеговини к.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Калоферлијски хан или на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама“, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо на нишаљку,
или неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама“, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!
разговр, млађе на ашиковање, а дечурлију на јурење; када оживи испод дрвећа од оних силних љуљашки, па једни се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо играју, а Цигани им свирају. Скупио се свет.
Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно света. Љуљају се и певају „Чије перо на нишаљку, гајтане мој“! Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке
Љуљају се и певају „Чије перо на нишаљку, гајтане мој“! Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду у хватају се у коло.
Љуљају се и певају „Чије перо на нишаљку, гајтане мој“! Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду у хватају се у коло.
Свршила се и ова игра. Одмарају се и играчи — неки иду „нишаљци“ да се љуљају. Разлеже се песма с нишаљке, разговор на све стране, само се другарице ућутале. — Васке, мори!