Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nosio ga je, na rukama, ljuljuškao, spuštao u kolevku, kao kap vode na dlanu, pa mu je mrmljao, mumlao, pevušio i šaptao. Hodao je gore-dole sa detetom na
Ono je vriskalo, kao od nekog nevidljivog bola. Otac ga je nosao, ljuljuškao, mazio, ljubio, cele noći, kao neka senka. Petar nije svlačio sa sebe, gaće, nedeljama.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
koliko mi je mesečina razmenio svojim talaščićima u zlatne dukate, koliko sam snova prosanjao u čamcu što ga je on ljuljuškao! Tamo u mome rodnom domu nemam nikoga više, Dunav je ostao još, jedini prijatelj iz ranog detinjstva.