Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On dokopa kapu, koja mu beše cpala c glave, i pobeže... Za trenuće oka bio je u lugu... Jurio je kao mahnit, besan, otrovan. Dokopao zubima svoju desnu ruku pa je grize, a ne oseća bola... One „zle” suze udariše mu pa oči...
Krv mu je vrila, meso gorelo, ribići igrali od silne vatre... a on je proletao po drumu kao mahnit... I ko zna gde bi se zaustavio da ga ne prenu poznat glas: — Ne mene!... On poznade Jovicu.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
umešen od brašna, masti (ulja) i šećera (meda) luft — fazduh Luѕcіnіa phіlomela — slavuj (latinski naziv) manov — mahnit čovek Marѕeіllaіѕe — Marseljeza, francuska narodna himna masaroš — kockar, hazarder menzura — plitka rana od sablje
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Skočio je bio sa svog doksata, u kući gospože Huml, i trčao, kao mahnit, prema crnom veluru, koji je ležao na travi. Prema tom crnom kaputu, trčala je sad i sva Mahala.
Da će Petar, kraj sve velike razlike u oficirskom činu, nasrnuti na njega, da ženu sveti. Samo, Višnjevski je, kao mahnit, kad bi zaželeo neku ženu, bio gotov na to, da ne samo život, nego i sve drugo, izgubi.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Da kroz njega teku potoci, i zraci meseca, što kao plave žile puze, kroz rumen led, na vrhovima zemlje. I, kao mahnit, na vrhu ove crkve, čije je zeleno kamenje nekad bilo bilje, negde, ko zna gde, pa se stabljike, čašice, lišće, sva
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Sutrašnji dan ne dočekao! Tako zgrčen na tvoja vrata ne dolazio! Tako magareću glavu ne nosio! Tako mahnit po gori ne skakao! Tako me braća ne izdala! Tako me grom ne ubio, a vi svi zdravo i veselo!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Divljan slijep skoči kao mahnit i đaku reče: „Neka, da je Bogu hvala! izvadi ti mene ovo jedno oko, kad ne umjeh ja tebe obadva, ali mi uteći ne ćeš.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
dvojiti — sumnjati devstvo — devojaštvo, devičanstvo dejanije — posao, delo dejstvitelno — stvarno deli — lud, mahnit, pomaman delta — d (grčko slovo) derviš — muslimanski monah derznovenije — smelost, drskost divjačestvo —
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Kao mahnit ja poskočih sa stolice i zgrabih revolver koji je ležao na stolu. Srce mi tako snažno zalupa da me zaboli, um mi se pom
samo noću poglavito za oficire i gde se lumpuje sa ženom u krilima, pa sam razbijao ogledala i flaše, mahao sabljom kao mahnit, i besneo svakojako kao izvan sebe, ne sećajući se ni za trenutak drage uspomene koju sam još toga istoga dana onako
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Rođenog brata!... Ume l’ groznije U tupom umu mahnit smisliti, Nego što Turčin, kavu srčući, Uzurno sprema roblju nesrećnom? (Počivka) Ovuda često Glavaš prolazi...
Sad se ne plašim!... GLAVAŠ: Ne boj se sad! STANA: Jesi li mahnit?... Il’ je besnilo Što te o méni, možda, snalazi?... Vezir nas čeka, more, Sulejman!
) Ovo je pismo od muselima, Upućeno je samom veziru... Pa sada dršći, mahnit čoveče, I onde traži ljudske milosti Gde se za milost nikad ne čuje! RADAK: Oho! Baš nije šala!... Turska teskera!
drukčije: „Kroz hladan suton gore zelene Gredô sam danas živim očima Nasilja turskog remek žalostan: Pomamnoj četi mahnit vojvoda Kroz goru vuče tanku košutu; Ona zastaje...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
proto jedanput strašno osvetio starom, krepalom Džibukardi — škripnu snažno zub'ma, povrže fildžan, pa ustade i poče kao mahnit, u nekakvom zanosu, gore i dole hodati, mla- tajući rukama. — Počuj-de, momčiću!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
severna Albanija duljiti — dužiti dumen — krma dumendžija — krmanoš Durmitor — planina u Crnoj Gori drnovit — mahnit, tvrdoglav, ćudljiv dušman, dušmanin — neprijatelj đakonija — raznovrsne ponude đaur — nevernik đe — gde đeveri
kod tvrđave Zečeva (između Knina i Skradina) manit — mahnit manovski — jezik nekog plemena u turskoj vojsci (možda: mongolski) Maoča — selo u Bosni marva — blago Marica —