Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он докопа капу, која му беше цпала ц главе, и побеже... За тренуће ока био је у лугу... Јурио је као махнит, бесан, отрован. Докопао зубима своју десну руку па је гризе, а не осећа бола... Оне „зле” сузе ударише му па очи...
Крв му је врила, месо горело, рибићи играли од силне ватре... а он је пролетао по друму као махнит... И ко зна где би се зауставио да га не прену познат глас: — Не мене!... Он познаде Јовицу.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
умешен од брашна, масти (уља) и шећера (меда) луфт — фаздух Луѕцініа пхіломела — славуј (латински назив) манов — махнит човек Марѕеіллаіѕе — Марсељеза, француска народна химна масарош — коцкар, хазардер мензура — плитка рана од сабље
Црњански, Милош - Сеобе 2
Скочио је био са свог доксата, у кући госпоже Хумл, и трчао, као махнит, према црном велуру, који је лежао на трави. Према том црном капуту, трчала је сад и сва Махала.
Да ће Петар, крај све велике разлике у официрском чину, насрнути на њега, да жену свети. Само, Вишњевски је, као махнит, кад би зажелео неку жену, био готов на то, да не само живот, него и све друго, изгуби.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Да кроз њега теку потоци, и зраци месеца, што као плаве жиле пузе, кроз румен лед, на врховима земље. И, као махнит, на врху ове цркве, чије је зелено камење некад било биље, негде, ко зна где, па се стабљике, чашице, лишће, сва
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Сутрашњи дан не дочекао! Тако згрчен на твоја врата не долазио! Тако магарећу главу не носио! Тако махнит по гори не скакао! Тако ме браћа не издала! Тако ме гром не убио, а ви сви здраво и весело!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Дивљан слијеп скочи као махнит и ђаку рече: „Нека, да је Богу хвала! извади ти мене ово једно око, кад не умјех ја тебе обадва, али ми утећи не ћеш.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
двојити — сумњати девство — девојаштво, девичанство дејаније — посао, дело дејствително — стварно дели — луд, махнит, помаман делта — д (грчко слово) дервиш — муслимански монах дерзновеније — смелост, дрскост дивјачество —
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Као махнит ја поскочих са столице и зграбих револвер који је лежао на столу. Срце ми тако снажно залупа да ме заболи, ум ми се пом
само ноћу поглавито за официре и где се лумпује са женом у крилима, па сам разбијао огледала и флаше, махао сабљом као махнит, и беснео свакојако као изван себе, не сећајући се ни за тренутак драге успомене коју сам још тога истога дана онако
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Рођеног брата!... Уме л’ грозније У тупом уму махнит смислити, Него што Турчин, каву срчући, Узурно спрема робљу несрећном? (Почивка) Овуда често Главаш пролази...
Сад се не плашим!... ГЛАВАШ: Не бој се сад! СТАНА: Јеси ли махнит?... Ил’ је беснило Што те о мéни, можда, сналази?... Везир нас чека, море, Сулејман!
) Ово је писмо од муселима, Упућено је самом везиру... Па сада дршћи, махнит човече, И онде тражи људске милости Где се за милост никад не чује! РАДАК: Охо! Баш није шала!... Турска тескера!
друкчије: „Кроз хладан сутон горе зелене Гредô сам данас живим очима Насиља турског ремек жалостан: Помамној чети махнит војвода Кроз гору вуче танку кошуту; Она застаје...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
прото једанпут страшно осветио старом, крепалом Џибукарди — шкрипну снажно зуб'ма, поврже филџан, па устаде и поче као махнит, у некаквом заносу, горе и доле ходати, мла- тајући рукама. — Почуј-де, момчићу!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
северна Албанија дуљити — дужити думен — крма думенџија — крманош Дурмитор — планина у Црној Гори дрновит — махнит, тврдоглав, ћудљив душман, душманин — непријатељ ђаконија — разноврсне понуде ђаур — неверник ђе — где ђевери
код тврђаве Зечева (између Книна и Скрадина) манит — махнит мановски — језик неког племена у турској војсци (можда: монголски) Маоча — село у Босни марва — благо Марица —