Jakšić, Đura - PROZA
“ Posle toga nastade tiho šaputanje. Tetka ih je poznavala: znala je da kad imaju nešto tajno da razgovaraju, ne mare da ih ko sluša, pa makar i najprisniji. I ona izađe. Posle toga donese beo vezen čaršav da ga prostre po astalu.
Obradović, Dositej - BASNE
Mnogi bi monasi voleli da Turci zemljom obladaju nego da njih nestane. je li to ljubov k bogu i k otečestvu? Ali što oni mare kad su se oni oca i otečestva odrekli?
Sad vidim da su ljudi bez pameti, koji toliko mare za jednu vešt što nit se da izesti ni popiti.” Naravoučenije Dragi kamen ovde znači mudrost i nauku, a petao i
Ovo se govori za one koji za pokazati se samo da su hrabri junaci ne mare na koji će način poginuti, a ovo je sasvim ludo i beslovesno.
„Stani, što ti je”, — vikne petao — „ta mir je učinjen!” „E, zar psi mare za mir?” — reče lisica bežeći. „Bolje se meni za vremena ukloniti.
ali kad se vidi da oni love samo one koji su ili bogati, ili u dostoinstvam, a za kačestvo i blagonaravije ili malo mare ili nimalo, ovo je što sav povod daje o njima zlo misliti. Beda onde dobrim gdi sva vlast zlim u šake | dođe!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Već se zajesenilo. Sitna jesenja kiša sipila je... A u njegove snahe Mare razbole se dete. To mu je bilo najmlađe unuče, kućni razgovor. Lebdeli su nad posteljom detinjom.
Šta im je sad?!... Pa se naljuti na ukućane, počev od oca pa do snahe Mare. „A bogami, jest! — mislio je. — Ko je još video i s tim podsmevati se!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
vam pripovijedam kako smo bili kao ubijeni i kako je kum Ninko sav pocrvenio kad poslije deset dana dobi pop pismo od Mare, u kome priča: kako joj je samoj, kako je htjela da se uhvati za kum-Ninkova kola kad se on vraćao, kako se sve krije
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Oseti da ga je žena ostavila sa nejakom, bolesnom decom. Zagledan u vojnike, shvati da za njih ne mare, da ih varaju, da ih teraju po svetu kao stoku i da ih kolju.
Matavulj, Simo - USKOK
Rako imađaše ženu i dva sinčića i kćer Anđu, kao što vidjesmo, već isprošenu. U kući još bješe udovica Mare, snaha Rakova, s jedinom kćerju, starijom od Anđe.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
1860, u jednom otvorenom pismu uredniku novosadske Slovenke što »braća srbska u Banatu« tako malo znaju i tako malo mare za bogatu i lepu dalmatinsku književnost, te pored »čisto naškog« jezika dalmatinskih pisaca upotrebljavaju tolike
Radičević, Branko - PESME
Krasan pupak da s' razvije; Od šesnaest godinica Ali jeste, ali nije, A nestašna kao jare, Baš kâ neki od vas mare. 63. OD sinoć ga ne videla, A on danas rano ustô, Pređe danka očô bela, Osta njojzi jutro pusto.
Kostić, Laza - PESME
Jest, al' sada, bože sveti! kad od mene tuđin strepi, sada me se svaka lepi! Sad me ljube, sad me mare, sad mi nude Sare, Mare, — poneare!
kad od mene tuđin strepi, sada me se svaka lepi! Sad me ljube, sad me mare, sad mi nude Sare, Mare, — poneare! — Filišćanke nisu verne, al' neveru ljubim njinu, jer je vera u svojinu, u rođeno, u maternje.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAGA: Eto vrag da ga zna, druge mogu. MAKSIM: Mogu, kad ne mare za kuću. 3. NIKOLA, PREĐAŠNjI NIKOLA: Mago, more, deca tamo mrtva gladna. MAGA: Eto, šta ću da im dam?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Nailazimo na bivake raznih slagališta i municionih kola. Komordžije su jako zabrinute zbog blizine neprijatelja. Ne mare oni za sebe, bože sačuvaj, nego im je stalo do materijala.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Pa još kad doznamo ranije ko je revizor, ostavimo ceo predmet nedirnut... Ovi prirodnjaci iz gimnazija ne mare za veronauku, a filolozi se mršte na razgovore o sumporu, kravi, konju... Tek za nas zgoda!
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
60. Dobro došli, kićeni svatovi! A za Maru gizdavu đevojku! E se Mare od roda dijeli Ali joj se žao od’jeliti; Jovo Mari tako govoraše: “Što t’ se, Mare, žao od’jeliti Od tvog roda i
E se Mare od roda dijeli Ali joj se žao od’jeliti; Jovo Mari tako govoraše: “Što t’ se, Mare, žao od’jeliti Od tvog roda i od mile majke, I od braće i od bratučeda, Od sestrica i mili nevjesta?
I ja, Mare, dosta roda imam: Imam tajka, imam milu majku, Imam braću, imam bratučeda, Imam sestre, imam i nevjeste; Ne će
roda imam: Imam tajka, imam milu majku, Imam braću, imam bratučeda, Imam sestre, imam i nevjeste; Ne će tebe, Mare, pouliti, Ne će, Mare, žimi moja glava!“ 61.
imam milu majku, Imam braću, imam bratučeda, Imam sestre, imam i nevjeste; Ne će tebe, Mare, pouliti, Ne će, Mare, žimi moja glava!“ 61.
Što se ono u planini sjaše? Jeli svila među svilarima? Ali zlato među zlatarima? Ali svita među terzijama? Ali Mare među đeverima?
— Nije svila među svilarima, Nit’ je zlato među zlatarima, Nit’ je svita među terzijama, Nego Mare među đeverima. 70.
Povrati se dvoru neveselo, Te otide u Marinu bašču, Mlada Mare u bašči zaspala. Gleda Ivo, misli kako li će: Ali će je od sna probuditi, Ali će joj lice poljubiti.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Na tom mestu se Odisej, vraćajući se na Itaku, dohvatio obale. Ispod urvina tu, plavi se i modri, Jonsko mare. A pri povratku odatle, grobovi se opet ređaju kraj drugog puta. Između zelenih maslina svud ih ima.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
rasprostre i čita kao što to c takijem knjigama u drugijeh naroda biva, koji prije svega za svoju narodnu književnost mare i njome se diče. G G.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ovo na rasuždenije čuvstvitelnim i čelovekoljubnim srcam dajući, uzdam se da i oni isti koji toliko ne mare za moja priključenija, smatrajući na pričinu koja me k tome ubeždava, neće za bezmestno suditi što ću jošte na nekoliko
Za varenje tu nećedu da znadu, niti za čorbu mare. Zejtina preizrjadnoga imadu do izobilija, zato i ribu ili prženu jedu ili s pitama, koje u post ovako prave: obare
da sam ja prostak bio i da sam se varao po tomu što hitri ljudi vredni su pokazivati da rado imadu onoga baš za koga ne mare, i pritvarati se da mrze na onoga koga u srcu vesma ljube. Ove su reči ništa i za ništa!
Zato predlažem ovo na rasuždenije bogu i caru i svim pametnim ljudma koji mare i kojima je sve to važno i veliko što se čelovečeskoga kasa roda.
se gorde i čudesa o sebi misle, ne mari za nji[h] — nek idu svojim putem Al’ evo čuda ovde, gdi, rekao bi, da one niti mare, niti misle, niti znadu da su prekrasne, nego gledaju na svakoga s takovim prirodnim i prostoserdečiim očima, a u isto
da se ovde samo u onima bogatstvo i telesna uslaždenija oporočavaju koji za preimuštestva duše i razuma nimalo ne mare.) Ko je bio ikada veći i bogatiji od careva persijski[h], makedonski[h] i rimski[h]?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Samo sam, veli, najviše živela kod Jova i baba-Mare, a ’nako sve sam išla sa njim, kad nije imao s kim da se sastaje...
Petković, Vladislav Dis - PESME
Moji su dani danas jedne boje. Vidim da danas više nemam neba, Da moje oči za njim i ne mare; Vidim da meni još jedino treba, Da gubim mirno sve navike stare U vetru trulom što mi duh koleba.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Prije no pup izbije, harno je uskopati. Selo je pusto, mirno, i da nije pod murvom plješivi „Poponcij” i stara Mare, zaželeo bi se živa stvora.
kose straga uredno je razdijelio, a oštre brkove suvom smokvom namazao; ušetao se pored lončića limuna i narandža. Mare se podrubila, smrče širokim nozdrvama, plete bječvu i redi katkada svoju zelen.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
I valjda su takođe zato dečje jezičke igre, koje ne mare mnogo za smisao, dobile vidno mesto u „Mladićstvu narodnog genija“.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Ja sam onaj koji kurjake krotke, a magarce pametne pravim. Ja sam onaj koji mlogo redi kazujem da žene za tajne ne mare, da mlogo ne govore i da mužu za ljubav i život svoj žertvuju; jednim slovom, ja sam poeta ili stihotvorec, i na moju
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
sramno, bilo podlo, bili skverni bludi, Oni pravdu i svetinju prave ili kvare, Gdi zakona njina nije, za sve to ne mare. Kuju misli kako hoće — „Zavjet s neba!“ kažu, —, I kumira kom' se mole u boga prelažu.
25. marta 1816. Lukijan Mušicki K SAMOM SEBI Muѕіѕ amіcuѕ, trіѕtіtіam et metuѕ tradam protervіѕ in mare Cretіcum portare ventіѕ. Horatіuѕ Pijeride! dajte lek! Napregnu vražja ruka ljutu strelu, Iznenada jazvi nas.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Požure, kao da će sijena nestati. Vojkan ne može a da ne nabaci koju Iliji; veli mu: — Vidiš kako ljudi ne mare za blagajnu: ovi svi idu trgovcu! Pa da, ono što je tebi uradio tvoj pop Vrane, uradio bi i drugome...
— Prokiso sam, pa bih se osušio... — Osušićeš se posli... Ala, Mare! — javi se ženi... — Eto, sad ni nje ni! Kad se bog slavi, nikad ih nй! Najposlije poklekoše pred slikom.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Osluškujemo. - „Jesi li, dragi Teofrasto, dobro zaključao sva vrata i kapije? Ti znaš da me Atinjani ne mare što sam metoik, došljak, i podozrevaju što sam bio učitelj Aleksandrov. A Aleksandar mi zamera što sam postao Atinjanin.
A što se tiče same Zemljine klime, tu su oni čisti empiričari, koji ne mare za komplikovane teorije, niti bi znali da njima rukuju. Oni ne misle ulaziti u crkvu kroz toranj.
Zbog toga, valjda, i dobiše nazive mora, iako na Mesecu nema ni kapi vode. Ta mora dobiše čudna imena. Ovo je mare frigoris, hladno more; ovo je mare imbrium, kišovito more; ovo, mare serenitatis, ovo trankilitatis, ovo fekunditatis.
Ta mora dobiše čudna imena. Ovo je mare frigoris, hladno more; ovo je mare imbrium, kišovito more; ovo, mare serenitatis, ovo trankilitatis, ovo fekunditatis.
Ta mora dobiše čudna imena. Ovo je mare frigoris, hladno more; ovo je mare imbrium, kišovito more; ovo, mare serenitatis, ovo trankilitatis, ovo fekunditatis.
I bez znanja latinskog jezika, pogodićete, pomoću francuskog, šta ova imena znače. Ovo je mare krizium, more opasnosti, ovo ovde, mare nektaris, nektarsko more.
Ovo je mare krizium, more opasnosti, ovo ovde, mare nektaris, nektarsko more. Ovo je mare procelarium, more olujina; ovo je mare nubium, more oblaka, a ovo, mare humorum,
Ovo je mare krizium, more opasnosti, ovo ovde, mare nektaris, nektarsko more. Ovo je mare procelarium, more olujina; ovo je mare nubium, more oblaka, a ovo, mare humorum, vlažno more.
Ovo je mare procelarium, more olujina; ovo je mare nubium, more oblaka, a ovo, mare humorum, vlažno more. Ovo poslednje ime dirljivo je glupo.
Ovo je mare procelarium, more olujina; ovo je mare nubium, more oblaka, a ovo, mare humorum, vlažno more. Ovo poslednje ime dirljivo je glupo.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
dalje, dalje.” — Što su tamo negde na okrajku groblja i Leksine kosti, ne mare za to Vlaovići; nikada nisu mnogo cenili žensku čeljad.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
popadija kutiju sa burmutom sreskog načelnika, a sreski načelnik započetu čarapu sa četiri igle i klupčetom g-đe Mare, žene carinikove.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Strogo, znalački posmatra Koštanu, sebi): Silan glas... Ali dosta. KOŠTANA (produžava pesmu): Az li te gledam kroz mare U tija džanfes šalvare, Gde tiho mineš po dvore, Kako jelenče kroz gore.
Šantić, Aleksa - PESME
Jer, da samo vidiš, u lijepe Mare, Kakve li su, puste, dimije od hare! Kakva li je na njoj talasija tkâna, Što joj njedra krije sa dva đula râna!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad koga uhvate i povedu da nabiju na kolac, ponajviše pjevaju iza glasa, pokazujući da ne mare za život. I predani je hajduk svagda slobodniji n otreseniji od drugijeh ljudi, ne da na se nikome, i svak ga se
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Sva stvar strepeći se boji i drhće. A samo jedni ljudi nizašto ne mare! TVRĐU MOJA PTICA NAĐE SEBI DOMOVINU Moji vrazi zapeše mi spone, Ama te se spone iskidaše, I moja duša kano izbavi
ne velim za one pozločeste i nemarne nizašto, veće velim za ove poštene i prave gospodare vrle — do konca slabo mare za to crkovno pravilo, a za poučenije ni toliko, te govore: »A što je nama do toga stajati i slušati?
i ispovedamo i dar im dajemo, pišemo milostinje i salandare da nas pominju i grehove nam opraštaju; ako li oni za nas ne mare, ni odslužuju što im se daje, oni će pred Bogom za nas odgovor davati.
Tobože serafimske brojeći se nalike! Pred oltarem bliže Boga stojeći! A od Boga se ne boje, ni za njega mare! Te svetoga duha reči, ka svoje neke ovosvetske reči namenjuju derući se bezčino i kozje, vučje glasove ispuštaju, ka
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
je 99, ili obratno, kao što se to dešava onom drugom, nekom Micku, koji sem toga i šušljeta kad viče, pa zato ga i ne mare igrači tombole. Zato nije čudo što je cela kafana graknula kad se pojavio na vratima.