Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ После тога настаде тихо шапутање. Тетка их је познавала: знала је да кад имају нешто тајно да разговарају, не маре да их ко слуша, па макар и најприснији. И она изађе. После тога донесе бео везен чаршав да га простре по асталу.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Многи би монаси волели да Турци земљом обладају него да њих нестане. је ли то љубов к богу и к отечеству? Али што они маре кад су се они оца и отечества одрекли?
Сад видим да су људи без памети, који толико маре за једну вешт што нит се да изести ни попити.” Наравоученије Драги камен овде значи мудрост и науку, а петао и
Ово се говори за оне који за показати се само да су храбри јунаци не маре на који ће начин погинути, а ово је сасвим лудо и бесловесно.
„Стани, што ти је”, — викне петао — „та мир је учињен!” „Е, зар пси маре за мир?” — рече лисица бежећи. „Боље се мени за времена уклонити.
али кад се види да они лове само оне који су или богати, или у достоинствам, а за качество и благонаравије или мало маре или нимало, ово је што сав повод даје о њима зло мислити. Беда онде добрим гди сва власт злим у шаке | дође!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Већ се зајесенило. Ситна јесења киша сипила је... А у његове снахе Маре разболе се дете. То му је било најмлађе унуче, кућни разговор. Лебдели су над постељом детињом.
Шта им је сад?!... Па се наљути на укућане, почев од оца па до снахе Маре. „А богами, јест! — мислио је. — Ко је још видео и с тим подсмевати се!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
вам приповиједам како смо били као убијени и како је кум Нинко сав поцрвенио кад послије десет дана доби поп писмо од Маре, у коме прича: како јој је самој, како је хтјела да се ухвати за кум-Нинкова кола кад се он враћао, како се све крије
Црњански, Милош - Сеобе 1
Осети да га је жена оставила са нејаком, болесном децом. Загледан у војнике, схвати да за њих не маре, да их варају, да их терају по свету као стоку и да их кољу.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Рако имађаше жену и два синчића и кћер Анђу, као што видјесмо, већ испрошену. У кући још бјеше удовица Маре, снаха Ракова, с једином кћерју, старијом од Анђе.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1860, у једном отвореном писму уреднику новосадске Словенке што »браћа србска у Банату« тако мало знају и тако мало маре за богату и лепу далматинску књижевност, те поред »чисто нашког« језика далматинских писаца употребљавају толике
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Красан пупак да с' развије; Од шеснаест годиница Али јесте, али није, А несташна као јаре, Баш кâ неки од вас маре. 63. ОД синоћ га не видела, А он данас рано устô, Пређе данка очô бела, Оста њојзи јутро пусто.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Јест, ал' сада, боже свети! кад од мене туђин стрепи, сада ме се свака лепи! Сад ме љубе, сад ме маре, сад ми нуде Саре, Маре, — понеаре!
кад од мене туђин стрепи, сада ме се свака лепи! Сад ме љубе, сад ме маре, сад ми нуде Саре, Маре, — понеаре! — Филишћанке нису верне, ал' неверу љубим њину, јер је вера у својину, у рођено, у матерње.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАГА: Ето враг да га зна, друге могу. МАКСИМ: Могу, кад не маре за кућу. 3. НИКОЛА, ПРЕЂАШЊИ НИКОЛА: Маго, море, деца тамо мртва гладна. МАГА: Ето, шта ћу да им дам?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Наилазимо на биваке разних слагалишта и муниционих кола. Коморџије су јако забринуте због близине непријатеља. Не маре они за себе, боже сачувај, него им је стало до материјала.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Па још кад дознамо раније ко је ревизор, оставимо цео предмет недирнут... Ови природњаци из гимназија не маре за веронауку, а филолози се мрште на разговоре о сумпору, крави, коњу... Тек за нас згода!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
60. Добро дошли, кићени сватови! А за Мару гиздаву ђевојку! Е се Маре од рода дијели Али јој се жао од’јелити; Јово Мари тако говораше: “Што т’ се, Маре, жао од’јелити Од твог рода и
Е се Маре од рода дијели Али јој се жао од’јелити; Јово Мари тако говораше: “Што т’ се, Маре, жао од’јелити Од твог рода и од миле мајке, И од браће и од братучеда, Од сестрица и мили невјеста?
И ја, Маре, доста рода имам: Имам тајка, имам милу мајку, Имам браћу, имам братучеда, Имам сестре, имам и невјесте; Не ће
рода имам: Имам тајка, имам милу мајку, Имам браћу, имам братучеда, Имам сестре, имам и невјесте; Не ће тебе, Маре, поулити, Не ће, Маре, жими моја глава!“ 61.
имам милу мајку, Имам браћу, имам братучеда, Имам сестре, имам и невјесте; Не ће тебе, Маре, поулити, Не ће, Маре, жими моја глава!“ 61.
Што се оно у планини сјаше? Јели свила међу свиларима? Али злато међу златарима? Али свита међу терзијама? Али Маре међу ђеверима?
— Није свила међу свиларима, Нит’ је злато међу златарима, Нит’ је свита међу терзијама, Него Маре међу ђеверима. 70.
Поврати се двору невесело, Те отиде у Марину башчу, Млада Маре у башчи заспала. Гледа Иво, мисли како ли ће: Али ће је од сна пробудити, Али ће јој лице пољубити.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
На том месту се Одисеј, враћајући се на Итаку, дохватио обале. Испод урвина ту, плави се и модри, Јонско маре. А при повратку одатле, гробови се опет ређају крај другог пута. Између зелених маслина свуд их има.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
распростре и чита као што то ц такијем књигама у другијех народа бива, који прије свега за своју народну књижевност маре и њоме се диче. Г Г.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ово на расужденије чувствителним и человекољубним срцам дајући, уздам се да и они исти који толико не маре за моја прикљученија, сматрајући на причину која ме к томе убеждава, неће за безместно судити што ћу јоште на неколико
За варење ту нећеду да знаду, нити за чорбу маре. Зејтина преизрјаднога имаду до изобилија, зато и рибу или пржену једу или с питама, које у пост овако праве: обаре
да сам ја простак био и да сам се варао по тому што хитри људи вредни су показивати да радо имаду онога баш за кога не маре, и притварати се да мрзе на онога кога у срцу весма љубе. Ове су речи ништа и за ништа!
Зато предлажем ово на расужденије богу и цару и свим паметним људма који маре и којима је све то важно и велико што се человеческога каса рода.
се горде и чудеса о себи мисле, не мари за њи[х] — нек иду својим путем Ал’ ево чуда овде, гди, рекао би, да оне нити маре, нити мисле, нити знаду да су прекрасне, него гледају на свакога с таковим природним и простосердечиим очима, а у исто
да се овде само у онима богатство и телесна услажденија опорочавају који за преимуштества душе и разума нимало не маре.) Ко је био икада већи и богатији од царева персијски[х], македонски[х] и римски[х]?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Само сам, вели, највише живела код Јова и баба-Маре, а ’нако све сам ишла са њим, кад није имао с ким да се састаје...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Моји су дани данас једне боје. Видим да данас више немам неба, Да моје очи за њим и не маре; Видим да мени још једино треба, Да губим мирно све навике старе У ветру трулом што ми дух колеба.
Ћипико, Иво - Приповетке
Прије но пуп избије, харно је ускопати. Село је пусто, мирно, и да није под мурвом пљешиви „Попонциј” и стара Маре, зажелео би се жива створа.
косе страга уредно је раздијелио, а оштре бркове сувом смоквом намазао; ушетао се поред лончића лимуна и наранџа. Маре се подрубила, смрче широким ноздрвама, плете бјечву и реди каткада своју зелен.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
И ваљда су такође зато дечје језичке игре, које не маре много за смисао, добиле видно место у „Младићству народног генија“.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Ја сам онај који курјаке кротке, а магарце паметне правим. Ја сам онај који млого реди казујем да жене за тајне не маре, да млого не говоре и да мужу за љубав и живот свој жертвују; једним словом, ја сам поета или стихотворец, и на моју
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
срамно, било подло, били скверни блуди, Они правду и светињу праве или кваре, Гди закона њина није, за све то не маре. Кују мисли како хоће — „Завјет с неба!“ кажу, —, И кумира ком' се моле у бога прелажу.
25. марта 1816. Лукијан Мушицки К САМОМ СЕБИ Муѕіѕ аміцуѕ, тріѕтітіам ет метуѕ традам протервіѕ ин маре Цретіцум портаре вентіѕ. Хоратіуѕ Пијериде! дајте лек! Напрегну вражја рука љуту стрелу, Изненада јазви нас.
Ћипико, Иво - Пауци
Пожуре, као да ће сијена нестати. Војкан не може а да не набаци коју Илији; вели му: — Видиш како људи не маре за благајну: ови сви иду трговцу! Па да, оно што је теби урадио твој поп Вране, урадио би и другоме...
— Прокисо сам, па бих се осушио... — Осушићеш се посли... Ала, Маре! — јави се жени... — Ето, сад ни ње ни! Кад се бог слави, никад их нй! Најпослије поклекоше пред сликом.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ослушкујемо. - „Јеси ли, драги Теофрасто, добро закључао сва врата и капије? Ти знаш да ме Атињани не маре што сам метоик, дошљак, и подозревају што сам био учитељ Александров. А Александар ми замера што сам постао Атињанин.
А што се тиче саме Земљине климе, ту су они чисти емпиричари, који не маре за компликоване теорије, нити би знали да њима рукују. Они не мисле улазити у цркву кроз торањ.
Због тога, ваљда, и добише називе мора, иако на Месецу нема ни капи воде. Та мора добише чудна имена. Ово је маре фригорис, хладно море; ово је маре имбриум, кишовито море; ово, маре серенитатис, ово транкилитатис, ово фекундитатис.
Та мора добише чудна имена. Ово је маре фригорис, хладно море; ово је маре имбриум, кишовито море; ово, маре серенитатис, ово транкилитатис, ово фекундитатис.
Та мора добише чудна имена. Ово је маре фригорис, хладно море; ово је маре имбриум, кишовито море; ово, маре серенитатис, ово транкилитатис, ово фекундитатис.
И без знања латинског језика, погодићете, помоћу француског, шта ова имена значе. Ово је маре кризиум, море опасности, ово овде, маре нектарис, нектарско море.
Ово је маре кризиум, море опасности, ово овде, маре нектарис, нектарско море. Ово је маре процелариум, море олујина; ово је маре нубиум, море облака, а ово, маре хуморум,
Ово је маре кризиум, море опасности, ово овде, маре нектарис, нектарско море. Ово је маре процелариум, море олујина; ово је маре нубиум, море облака, а ово, маре хуморум, влажно море.
Ово је маре процелариум, море олујина; ово је маре нубиум, море облака, а ово, маре хуморум, влажно море. Ово последње име дирљиво је глупо.
Ово је маре процелариум, море олујина; ово је маре нубиум, море облака, а ово, маре хуморум, влажно море. Ово последње име дирљиво је глупо.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
даље, даље.” — Што су тамо негде на окрајку гробља и Лексине кости, не маре за то Влаовићи; никада нису много ценили женску чељад.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
попадија кутију са бурмутом среског начелника, а срески начелник започету чарапу са четири игле и клупчетом г-ђе Маре, жене цариникове.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Строго, зналачки посматра Коштану, себи): Силан глас... Али доста. КОШТАНА (продужава песму): Аз ли те гледам кроз маре У тија џанфес шалваре, Где тихо минеш по дворе, Како јеленче кроз горе.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Јер, да само видиш, у лијепе Маре, Какве ли су, пусте, димије од харе! Каква ли је на њој таласија ткâна, Што јој њедра крије са два ђула рâна!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад кога ухвате и поведу да набију на колац, понајвише пјевају иза гласа, показујући да не маре за живот. И предани је хајдук свагда слободнији н отресенији од другијех људи, не да на се никоме, и свак га се
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Сва ствар стрепећи се боји и дрхће. А само једни људи низашто не маре! ТВРЂУ МОЈА ПТИЦА НАЂЕ СЕБИ ДОМОВИНУ Моји врази запеше ми споне, Ама те се споне искидаше, И моја душа кано избави
не велим за оне позлочесте и немарне низашто, веће велим за ове поштене и праве господаре врле — до конца слабо маре за то црковно правило, а за поученије ни толико, те говоре: »А што је нама до тога стајати и слушати?
и исповедамо и дар им дајемо, пишемо милостиње и саландаре да нас помињу и грехове нам опраштају; ако ли они за нас не маре, ни одслужују што им се даје, они ће пред Богом за нас одговор давати.
Тобоже серафимске бројећи се налике! Пред олтарем ближе Бога стојећи! А од Бога се не боје, ни за њега маре! Те светога духа речи, ка своје неке овосветске речи намењују дерући се безчино и козје, вучје гласове испуштају, ка
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
је 99, или обратно, као што се то дешава оном другом, неком Мицку, који сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе. Зато није чудо што је цела кафана гракнула кад се појавио на вратима.