Jakšić, Đura - PROZA
Možda i moj pobratim zna, ali on ćuti. Jedanput — pripovedaju seljaci — dođe on u mehanu, a tu se desio i arhimandrit.
— slušajući kapetanove reči, mislio je Miladin... — Sigurno će za nekim hajdukom. Kad smo stigli pred manastirsku mehanu, iziđe mehandžija pred nas, pozdravi se sa Miladinom kao sa svojim starim poznanikom i gostom, pa onda ga pođe pitati:
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
već nazimad u obor, pa nakriči Paji da ide kući i da gleda da opet ne bude kake štete, a on okrete pravo u seosku mehanu.
— Sad ti gledaj: ovo dana naći ćeš se s njim gde bilo. Najbolje bi bilo kako u mehani. On valjda dolazi u mehanu? — Dolazi kašto. — E ti se nađi tamo, pa čim dođe, ti mi poruči, ako se ja ne desim, da dođem, a dotle zadržavaj ga.
Dok eto ti i Sreje. Uđe u mehanu, nazva boga, naruči polić rakije, pa sede ukraj i uze puniti lulu. Vidak ga pogleda, nakašlja se malo, pa će tek onako
Sad je ćir Trpko, ili kao što on kaže »sega« — veliki gosa; Drži mehanu u selu K., pod Kosmajem, uz mehanu dućan, a uz to oboje ima dvesta ovaca, veliki čajir, a aparta što ima još njiva i
Sad je ćir Trpko, ili kao što on kaže »sega« — veliki gosa; Drži mehanu u selu K., pod Kosmajem, uz mehanu dućan, a uz to oboje ima dvesta ovaca, veliki čajir, a aparta što ima još njiva i drugih dobara.
Jedno jutro poranio ćir Trpko, pa čeka pred mehanu hoće li naići kaka mušterija. Dok eto ti nekog Tiosava Negića, uprtio punu torbu voska, pa se uputio putem.
— Nemam kad, ćir-Trpko. — 'A'de, 'a'de, more! — saleti ga ćir Trpko, te svrati pred mehanu. Iznese ćir Trpko dve čašice rakije na nekom šarenom služavniku, pa pruži Tiosavu i reče: — Ama što sega imam rakija!
— Noćas! — potvrdi Vitomir, pa ode najlak naviše, a nešto se smetni. Gazda Trpko uđe u mehanu, pa viknu svoje momče: — A be, dete, donesi mi onaj pusat! — Šta, gazda, puški da donosim?
Naviknu na momče da mu donese barut, pa uze i puniti. Utom uđe u mehanu neki Velja, pa kad vide šta čini Trpko, začudi se. — O, o, šta je tebi jutros, ćir-Trpko?
Taman momče ode da uradi što mu je zapoveđeno, e eto ti Tiosava i Vitomira, onako naoružani u mehanu. Slučajno se nije desio tu niko drugi od seljaka. Ćir Trpko hoda po mehani, uzvrdao se; nit mu se sedi ni stoji.
Kad stadoše pred mehanu, priđe Tiosav i kucnu Trpku na prozor. — Ko je? — viknu Trpko. — Ja sam! — Koj si ti? — Ta ja, mi.
Sam momak dočekuje i uslužuje goste. Dođoše u mehanu Tiosav i Vitomir, nešto vrlo razgovorljivi i veseli. Sedoše za jedan sto, naručiše polić rakije i zapališe lule, a sve
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
retkost, i eto tako se on smejao kad se desilo štogod gde bi neki drugi razvalio vilice da bi se čulo u Tetrebovu mehanu. A znam, opet, kad je umro moj čiča s kojim je babo ortački radio i koga je jako voleo.
mrak stiže pre lađe i ne mogadijaše se videti ni zlatan pervaz na agentovoj kapi, i njih se dvojica pokunjeni vratiše u mehanu. — Nema je, pa nema! — reče kazandžija ljutito, kao čovek kome ne ide karta.
Uđoše u mehanu s masnim dugačkim stolovima, čađavim zidovima i od muha upljuvanim sahatom. Na vratima koja vode u avliju stoji napisano
Kapetan otrča napred u mehanu da probudi Blagoja. Svet se raskloni u dva reda, puštajući invalida; krasnog, jedrog momka.
Seljaci slegoše ramenima i, sami ne znajući zašto, dadoše se u nekaku tamnu slutnju. Drugoga dana izišao učitelj u mehanu. Sjedne sam, namrgodi se, pa ćuti. Poruči štogod da jede, pa opet u školu.
Dođosmo već u prvo selo. Premetnusmo školu, jer se naš učitelj sa ovim pazio; premetnusmo mehanu; pitasmo uzbunjene seljake; ne vidje li ko šta? — niko nam ništa ne umjede kazati. — Otišli su preko Jaruge!
Ja sve to gledam. Idem svaki dan uredno triput u Ćijukovu mehanu na pivo i igram sansa sa Jovom advokatom i Nikolom poručnikom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Za njega nema ni granice, ni Turska, ni Srbija, niti ga opet ko zadržava. Jednog večera svratih u mehanu. I to krajnju, blizu groblja koja je u isto vreme bila i kasapnica i bakalnica i sve što treba za celu tu maalu.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
U kući je imao krasnu trgovinu, pa i mehanu. Ta njegova trgovina zvala se „bakalnica”, ali kakva bakalinca! Šta je prema tome »Nürnberger Handlung« — ništa!
II Gospodar Sofra, mada se već obogatio, zato opet uvek je dućan i mehanu držao. Nije hteo dalje od svog izvora. Kalfe nije imao, držao je samo jednog šegrta, a kad je mnogo mušterija ili
— A vina? — Nije niko tražio. Sad gospodar Sofra uđe u mehanu, pogledi u bokal, nema štrikle što je kredom prevukao, vidi se da nešto fali.
Po njihovim haljinama se već videlo da ta kuća ima više nego taj dućan i mehanu. Videlo se da gospođa Soka nešto naviše izgleda.
Strašno mučenje. To je Pera već u svom detinjstvu gledao svaki dan, i srce mu otvrdlo. Dolaze noću lađari u mehanu, muzika svira, piju, igraju; to se Peri dopada, pa kad otac nije kod kuće, u mehani, a Pera s lađarima igra.
Gospodar Sofra i Krečar šetaju se po avliji, puše. Čamča pred kujnom hoda i pazi, kad će Rifka u mehanu ući. Rifka ode u mehanu. U kujni nikoga.
Čamča pred kujnom hoda i pazi, kad će Rifka u mehanu ući. Rifka ode u mehanu. U kujni nikoga. Na ognjištu, u jednoj šerpenji, cvrče čvarci guske oderane, u drugoj se guska kuva, u trećoj guščja
— Dobro, uzeću ga. Je li u buretu tako što? — Istovetno. — A vi ga dovezite ovamo. Poklone se i odu. Kad dođu u mehanu, jave to gospodaru Sofri. — Sofro, dobro je, prodali smo vino; prežimo konje, odma’ ga moramo odneti.
S tim bude kraj. Blagodare, poklone se, i odu. Kad dođe u mehanu, a Čamča sve igra po sobi. — Evo, Sofro, novaca, Krečar vadi novce i broji, pa pet stotina metne na stranu na sto, a
Sad su gotovi, lako im je dočekati karuce, a donde mogu još i doručati, što i učiniše. Kad eto karuca. Stanu pred mehanu. Unutri jedan lepo obučen šljahtec, prijatelj grofov, došao da pozdravi „vengerskog šljahteca”.
sam gospodar Sofra sa društvom preporuči se i oprosti od domaćina, a šljahtec Jaroslavski opet ih doprati na karucama u mehanu. Šljahtec će se još zabaviti ovde. Čamča zna već njihov običaj, iznese mu i bela i crna vina, i „auspruha”.
Kćeri i Šamika odu da se pohvale s darom. Šamika uzeo haljine u ruke, pa trči u dućan, u mehanu, na sokak, pa svakom pokazuje haljine. Srećno dete! Sad je sa Sofrom samo gospođa Soka. Gladi ga po čelu.
Sremac, Stevan - PROZA
Šetnju bi redovno završavao dolaskom u mehanu, gde je išao poglavito radi posmatranja i studiranja seljačkog sveta. Sedi tako pa posmatra seljakove navike i osluškuje
U tu mehanu bi inače svraćao i posle podne, posle škole. Tada bi opet čitao seljacima novine, koje je Micko bakalin iz varoši doneo.
Pošto je popio kafu, digne se i krene u školu, ali ne istim putem kojim je došao u mehanu. Došavši u školu, latio bi se posla, a posao mu se delio u tri dela: administrativni, poučni i zabavni, i tako bi
Gazda Radisav je — kako već rekosmo — držao kafanu i mehanu. Eno je na uglu ulice. Mala, čista kafana, sa četiri-pet stolova i sa verthajmovom kasom, u kojoj pored novca i
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Arhanđel Mihailo, kome se ne kuva pšenica, jer je još živ. Slavi moj teča Jovan. Stara je to kuća. Pored kuće drži mehanu. I sad piće nigde bole, cena umerena. A kod njega se ne vide čovek pijan. Prozor se nikad ne razbi, a kamo li što drugo.
Diže se. — Mile... — a ne može da govori — kaži, kapu... šinjel, momak neka... donese u mehanu... Ne mogu ja... Imam rabotu! ... — Ne mogu! I ode, kruto, teško, gazeći oštro.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— Pa šta ćeš jesti, kad nemaš uza se ništa? Manj ako znaš gdje mehanu. — A, jok to! Nego se ti ne brini, već ako si gladan, onda da mi činiš društvo reče i raširi maramu, pa poče redati
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Pa onda? — Onda iziđe mirno iz svoje kuće i ide pravo na svoj posao, a ako nema posla, onda ide u mehanu, gde čeka vreme ručku. u podne tačno dolazi opet mirno svojoj kući i ruča.
Posle ručka popije kavu, opere zube i legne da spava. Kad se dobro ispava, građanin se umije i ide u šetnju, pa onda u mehanu i, kad dođe vreme večeri, dolazi pravo svojoj kući te večera, a posle večere legne u postelju i spava.
Zatim opozicionari pređoše na svoja ubeđenja i principe. Jedan predloži da se zbor završi i da svi zajedno odu u mehanu na čašu vina. Tu se mišljenja podeliše i morade doći do burne debate. Niko više nije dremao. Dođe glasanje u načelu.
Dođe glasanje u načelu. Po svršenom glasanju, načelnik objavi da je predlog primljen u načelu da se uopšte ide u mehanu, i sad dođe pretres u pojedinostima: šta će se tamo piti? Jedni hoće vino i sodu.
I tako se sve to lepo svrši, i odoše posle dugog i mučnog političkog rada u mehanu. Pilo se, pevalo, napijane su zdravice i vladi i narodu, i u neko doba noći svi su se mirno i lepo razišli kućama.
Mehandžija iziđe i pokloni se do zemlje, a onaj čovek u šarenom odelu uđe u mehanu i sede za naročito ukrašen sto. Onaj u građanskom odelu ostade pred mehanom čekajući.
Mehandžija se i pred njim duboko pokloni. — Šta ovo znači? — upitam mehandžiju zbunjeno. — Pa ovaj što uđe u mehanu, to je viši pandur, a ovo je jedan od najuglednijih građana, naš veliki bogataš i patriota — prošaputa mehadžija.
Nisam mogao gledati dugo to mučenje, već odem u mehanu; kad tamo, neki već zaseli, te mezete i piju. — Prebrinusmo i to! — govori jedan.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
se radi po drugim mestima, dok jednog dana ne prolete Savo Saruk kroz čaršiju, vičući: — Trčite, ljudi, pred Tapurovu mehanu! čudo s kapetanom... — Šta je, more? — istrčava narod iz dućana i pita ga preplašeno; ali on već odmak'o daleko.
A mi, grešni, ne odlikujući se Sokratovim strpljenjem, ručamo na vrat na nos, pa beži u mehanu. Za nama se sipa čitav grad psovke, te se time u nekoliko i opšti mir remeti, ali na kraju krajeva dosadi se i ženama,
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ostani te mi malo kajgane za večeru zgotovi. Evo na, kupi jaja, a ja odoh malo u tu mehanu na jednu rakiju, pa ću se odmah, k’o što rekoh, vratiti. Ne zaboravi da otvoriš prozore, da uđe svež vazduh.
— E, dobro. A ti spremi. Ali ne zaboravi pustiti dovoljno sveža vazduha! I Sreta krenu u mehanu da tamo nađe potvrde svojim slutnjama.
Gazda Đorđe kad je pravio, nije pare žalio. Naročito je pozvao jednoga molera iz varoši, pa mu je ovaj izmalao celu mehanu. Lepo ga je hranio i držao kod sebe, dok mu nije sve svršio, pa ga je onda isplatio časno i pošteno.
U poslednjoj okružnoj varoši (iz koje će doći amo u drumsku mehanu u selo) zadesi je dupla nesreća; zaljubio se u nju najpre sin okružnog načelnika, mladi telegrafista, a posle i tata mu,
« reklo bi se vrlo često. A srećan i vredan čovek. Vredan, pa mu, što kažu, i bog nasporava! Gazda Đorđe drži mehanu, a naravno i dućan; kupuje hranu, šišarke, kože, grožđe, svinje, a daje i novac pod interes na obligacije.
Ostade ćir Đorđe i Tašula. — Gumari bre, što spiješ?! — viknu ćirĐorđe na Tašulu koji se trže. — Ajde počisti mehanu, pa gasi lampa i fonos, da ne gori džabe gas! Čuje se samo »Laku noć i prošćavajte«!
— I u ovoj će glavi biti bar jedan dopis. Čim se sutra probudi Sreta, diže se i otide u mehanu, onu već dobro poznatu poštovanim čitaocima i po personalu i po gostima u njoj.
što piše u ovu knjigu u paragrafos jedanaesti što piše: da niko ne sme da dâ svoju zgradu da se upotrebi za mehanu ako neje dobio mesno pravo; i pa drugi paragraf, paragraf dvadeset i drugi u isti taj zakonik što pisuje: »Koj
(Jer on je po neki put vrdnuo u mehanu). I on sad u tom dopisu pita gospodina ministra, upravo stavljaju mu se tri pitanja.
Jedno jutro krete se Sreta, kao obično svako jutro što je radio, na kafu. Otide u onu čitaocima već dobro poznatu »Mehanu bez svedoka« da kao čovek izmenja misli sa Mićom »Oficirom« i drugim tamo otresitijim i progresivnijim ljudima toga sela.
novembra u četvrtak 1889. godine. Stigao je Sreten u mehanu i sede do Provira, bivšeg poljaka, za koga kažu da je prišipetlja onog starog propalog režima.
Ovaj bivši, Provir, odjutros se već treći put svratio u mehanu, i sada zeva besposlen; zeva i lomi žigice od duga vremena i ne osvrće se što ga Zac svaki čas pogleda i duva ljutito
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Da ne bi on to tako shvatio, pristala je naposletku da u čaršiji mesto nove kuće načine kakvu mehanu i nekoliko dućana, odakle će se imati kirije, a ovde samo kuća da se malo opravi i iza nje podigne i uredi bašta.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— A počem ti to znadeš, draga? — E, kad god moj čovjek u mehanu dođe, tvoga zateče!). Stihovane, mahom deseteračke poslovice srećemo kao tvorevine koje su posebne pojave (Na očima
Šaljive zdravice mogu da imaju i svoju opaku žaoku (Ove godine sinove ženio, a dogodine snahe udavao; Ove godine u mehanu, a dogodine u apsanu itd.).
bio u stara vremena nekih plemena plemeniti pastir, ja isteram moje ovce u poljanu, pa se izvalim, kao neki bravac, u mehanu, kako mi je volja bila.
Ćosić, Dobrica - KORENI
“ Poslušao je, tako je rekla i tako ga gledala da je morao. Više nikada nije smeo da svrati na konak u tu mehanu. Šta li je imala da mu kaže?
Pognut, brzo prođe kroz praznu i mlaku mehanu zalivenu žućkastom svetlošću, zadahom užeglog loja i zagašenog ognjišta. Laknu mu kad uđe u sobu koja ga je uvek čekala
Danas bi, sigurno, sve drukčije bilo. A nekada... Nekada, pošto bi se pozdravili, išli bi na ručak u mehanu „Orač” i jeli uvek isto jelo: gust, postan pasulj. Za ručkom ne bi reč progovorili.
Srušili su mehanu u kojoj su tada prenoćili. On nije spavao, ljut na oca što je odbio da mu kupi varoško odelo, onakvo kakvo je viđao u
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Bogme, prodaj danas čitluk, pa odmah u mehanu, a iz nje ne izlazi dok ono sve para ne uputi. Tako danas, tako sjutra. Prodaj komad po komad, dok za nekoliko godina
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Odvedem ga u mehanu i jedva ga nagnam da se malo založi zalogajem hleba i okrepi čašom šljivovice. — Ne iska mi srce da jem — tako se
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
iz sale, nađoh se, na izlazu iz univerzitetske zgrade, sa jednim svojim kolegom iz inženjerske prakse i pođoh sa njime u mehanu da se pivom ohladim od pretrpelih emocija. Rano izjutra otputovao sam za Salcburg.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Zar ja ne?... Otkad oženjen, hadžija već, pa ne smem u mehanu da uđem. Bojim se, videće me stariji, trgovci, ljudi... Ne žalim što troši, rasipa. Srma, svila neka je na njemu.
Brat je brat! Jedno mleko smo sisali od našu slatku majčicu. I, bolje ja, nego on! Više u mehanu — ne! Vino — ne! Pesna — ne! Dom, uz ognjište! (Barata po pojasu, tražeći kesu s novcem.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ubila me memla od kamena, ja ne mogu ni očima gledat, kamol’ s Musom mejdan dijeliti! Namjesti me đegođ u mehanu, primakni mi vina i rakije, i debela mesa ovnujskoga, i beškota leba bijeloga; da posjedim nekoliko dana, kazaću ti
Car dobavi tri berbera mlada: jedan mije, drugi Marka brije, a treći mu nokte sarezuje; namjesti ga u novu mehanu, primače mu vina i rakije, i debela mesa ovnujskoga, i beškota leba bijeloga.
“ Dade njemu trideset dukata, pa on ode u novu mehanu, pije vino tri-četiri dana, pak došeta opet do Novaka: „Jesi l’, Novo, sablju sakovao?“ Iznese mu sablju sakovanu.
To je Đemo jedva dočekao. U to doba pali pred mehanu, a ispade krčmarica Janja. Kad sagleda savezana Marka, Marko na nju očim’ prevaljuje, nasmeja se krčmarica Janja: „Be
Pa pod Đemom konja uvatila, odvede ga u mehanu bilu, donese mu vina i rakije. Pije vino Brđanine Đemo, a nazdravlja Kraljeviću Marku, nazdravlja mu, ali mu ne daje.
Ode beže u novu mehanu, ode piti s četnicima vino, da se vali Turcim’ Udbinjanim’ kakvoga je roba zarobio. Podiže se lijepa đevojka, ona ide