Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Можда и мој побратим зна, али он ћути. Једанпут — приповедају сељаци — дође он у механу, а ту се десио и архимандрит.
— слушајући капетанове речи, мислио је Миладин... — Сигурно ће за неким хајдуком. Кад смо стигли пред манастирску механу, изиђе механџија пред нас, поздрави се са Миладином као са својим старим познаником и гостом, па онда га пође питати:
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
већ назимад у обор, па накричи Паји да иде кући и да гледа да опет не буде каке штете, а он окрете право у сеоску механу.
— Сад ти гледај: ово дана наћи ћеш се с њим где било. Најбоље би било како у механи. Он ваљда долази у механу? — Долази кашто. — Е ти се нађи тамо, па чим дође, ти ми поручи, ако се ја не десим, да дођем, а дотле задржавај га.
Док ето ти и Среје. Уђе у механу, назва бога, наручи полић ракије, па седе украј и узе пунити лулу. Видак га погледа, накашља се мало, па ће тек онако
Сад је ћир Трпко, или као што он каже »сега« — велики госа; Држи механу у селу К., под Космајем, уз механу дућан, а уз то обоје има двеста оваца, велики чајир, а апарта што има још њива и
Сад је ћир Трпко, или као што он каже »сега« — велики госа; Држи механу у селу К., под Космајем, уз механу дућан, а уз то обоје има двеста оваца, велики чајир, а апарта што има још њива и других добара.
Једно јутро поранио ћир Трпко, па чека пред механу хоће ли наићи кака муштерија. Док ето ти неког Тиосава Негића, упртио пуну торбу воска, па се упутио путем.
— Немам кад, ћир-Трпко. — 'А'де, 'а'де, море! — салети га ћир Трпко, те сврати пред механу. Изнесе ћир Трпко две чашице ракије на неком шареном служавнику, па пружи Тиосаву и рече: — Ама што сега имам ракија!
— Ноћас! — потврди Витомир, па оде најлак навише, а нешто се сметни. Газда Трпко уђе у механу, па викну своје момче: — А бе, дете, донеси ми онај пусат! — Шта, газда, пушки да доносим?
Навикну на момче да му донесе барут, па узе и пунити. Утом уђе у механу неки Веља, па кад виде шта чини Трпко, зачуди се. — О, о, шта је теби јутрос, ћир-Трпко?
Таман момче оде да уради што му је заповеђено, е ето ти Тиосава и Витомира, онако наоружани у механу. Случајно се није десио ту нико други од сељака. Ћир Трпко хода по механи, узврдао се; нит му се седи ни стоји.
Кад стадоше пред механу, приђе Тиосав и куцну Трпку на прозор. — Ко је? — викну Трпко. — Ја сам! — Кој си ти? — Та ја, ми.
Сам момак дочекује и услужује госте. Дођоше у механу Тиосав и Витомир, нешто врло разговорљиви и весели. Седоше за један сто, наручише полић ракије и запалише луле, а све
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
реткост, и ето тако се он смејао кад се десило штогод где би неки други развалио вилице да би се чуло у Тетребову механу. А знам, опет, кад је умро мој чича с којим је бабо ортачки радио и кога је јако волео.
мрак стиже пре лађе и не могадијаше се видети ни златан перваз на агентовој капи, и њих се двојица покуњени вратише у механу. — Нема је, па нема! — рече казанџија љутито, као човек коме не иде карта.
Уђоше у механу с масним дугачким столовима, чађавим зидовима и од муха упљуваним сахатом. На вратима која воде у авлију стоји написано
Капетан отрча напред у механу да пробуди Благоја. Свет се расклони у два реда, пуштајући инвалида; красног, једрог момка.
Сељаци слегоше раменима и, сами не знајући зашто, дадоше се у некаку тамну слутњу. Другога дана изишао учитељ у механу. Сједне сам, намргоди се, па ћути. Поручи штогод да једе, па опет у школу.
Дођосмо већ у прво село. Преметнусмо школу, јер се наш учитељ са овим пазио; преметнусмо механу; питасмо узбуњене сељаке; не видје ли ко шта? — нико нам ништа не умједе казати. — Отишли су преко Јаруге!
Ја све то гледам. Идем сваки дан уредно трипут у Ћијукову механу на пиво и играм санса са Јовом адвокатом и Николом поручником. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
За њега нема ни границе, ни Турска, ни Србија, нити га опет ко задржава. Једног вечера свратих у механу. И то крајњу, близу гробља која је у исто време била и касапница и бакалница и све што треба за целу ту маалу.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
У кући је имао красну трговину, па и механу. Та његова трговина звала се „бакалница”, али каква бакалинца! Шта је према томе »Нüрнбергер Хандлунг« — ништа!
ИИ Господар Софра, мада се већ обогатио, зато опет увек је дућан и механу држао. Није хтео даље од свог извора. Калфе није имао, држао је само једног шегрта, а кад је много муштерија или
— А вина? — Није нико тражио. Сад господар Софра уђе у механу, погледи у бокал, нема штрикле што је кредом превукао, види се да нешто фали.
По њиховим хаљинама се већ видело да та кућа има више него тај дућан и механу. Видело се да госпођа Сока нешто навише изгледа.
Страшно мучење. То је Пера већ у свом детињству гледао сваки дан, и срце му отврдло. Долазе ноћу лађари у механу, музика свира, пију, играју; то се Пери допада, па кад отац није код куће, у механи, а Пера с лађарима игра.
Господар Софра и Кречар шетају се по авлији, пуше. Чамча пред кујном хода и пази, кад ће Рифка у механу ући. Рифка оде у механу. У кујни никога.
Чамча пред кујном хода и пази, кад ће Рифка у механу ући. Рифка оде у механу. У кујни никога. На огњишту, у једној шерпењи, цврче чварци гуске одеране, у другој се гуска кува, у трећој гушчја
— Добро, узећу га. Је ли у бурету тако што? — Истоветно. — А ви га довезите овамо. Поклоне се и оду. Кад дођу у механу, јаве то господару Софри. — Софро, добро је, продали смо вино; прежимо коње, одма’ га морамо однети.
С тим буде крај. Благодаре, поклоне се, и оду. Кад дође у механу, а Чамча све игра по соби. — Ево, Софро, новаца, Кречар вади новце и броји, па пет стотина метне на страну на сто, а
Сад су готови, лако им је дочекати каруце, а донде могу још и доручати, што и учинише. Кад ето каруца. Стану пред механу. Унутри један лепо обучен шљахтец, пријатељ грофов, дошао да поздрави „венгерског шљахтеца”.
сам господар Софра са друштвом препоручи се и опрости од домаћина, а шљахтец Јарославски опет их допрати на каруцама у механу. Шљахтец ће се још забавити овде. Чамча зна већ њихов обичај, изнесе му и бела и црна вина, и „ауспруха”.
Кћери и Шамика оду да се похвале с даром. Шамика узео хаљине у руке, па трчи у дућан, у механу, на сокак, па сваком показује хаљине. Срећно дете! Сад је са Софром само госпођа Сока. Глади га по челу.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Шетњу би редовно завршавао доласком у механу, где је ишао поглавито ради посматрања и студирања сељачког света. Седи тако па посматра сељакове навике и ослушкује
У ту механу би иначе свраћао и после подне, после школе. Тада би опет читао сељацима новине, које је Мицко бакалин из вароши донео.
Пошто је попио кафу, дигне се и крене у школу, али не истим путем којим је дошао у механу. Дошавши у школу, латио би се посла, а посао му се делио у три дела: административни, поучни и забавни, и тако би
Газда Радисав је — како већ рекосмо — држао кафану и механу. Ено је на углу улице. Мала, чиста кафана, са четири-пет столова и са вертхајмовом касом, у којој поред новца и
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Арханђел Михаило, коме се не кува пшеница, јер је још жив. Слави мој теча Јован. Стара је то кућа. Поред куће држи механу. И сад пиће нигде боле, цена умерена. А код њега се не виде човек пијан. Прозор се никад не разби, а камо ли што друго.
Диже се. — Миле... — а не може да говори — кажи, капу... шињел, момак нека... донесе у механу... Не могу ја... Имам работу! ... — Не могу! И оде, круто, тешко, газећи оштро.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Па шта ћеш јести, кад немаш уза се ништа? Мањ ако знаш гдје механу. — А, јок то! Него се ти не брини, већ ако си гладан, онда да ми чиниш друштво рече и рашири мараму, па поче редати
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Па онда? — Онда изиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку. у подне тачно долази опет мирно својој кући и руча.
После ручка попије каву, опере зубе и легне да спава. Кад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој кући те вечера, а после вечере легне у постељу и спава.
Затим опозиционари пређоше на своја убеђења и принципе. Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. Ту се мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате. Нико више није дремао. Дође гласање у начелу.
Дође гласање у начелу. По свршеном гласању, начелник објави да је предлог примљен у начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у појединостима: шта ће се тамо пити? Једни хоће вино и соду.
И тако се све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног политичког рада у механу. Пило се, певало, напијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама.
Механџија изиђе и поклони се до земље, а онај човек у шареном оделу уђе у механу и седе за нарочито украшен сто. Онај у грађанском оделу остаде пред механом чекајући.
Механџија се и пред њим дубоко поклони. — Шта ово значи? — упитам механџију збуњено. — Па овај што уђе у механу, то је виши пандур, а ово је један од најугледнијих грађана, наш велики богаташ и патриота — прошапута мехаџија.
Нисам могао гледати дуго то мучење, већ одем у механу; кад тамо, неки већ засели, те мезете и пију. — Пребринусмо и то! — говори један.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
се ради по другим местима, док једног дана не пролете Саво Сарук кроз чаршију, вичући: — Трчите, људи, пред Тапурову механу! чудо с капетаном... — Шта је, море? — истрчава народ из дућана и пита га преплашено; али он већ одмак'о далеко.
А ми, грешни, не одликујући се Сократовим стрпљењем, ручамо на врат на нос, па бежи у механу. За нама се сипа читав град псовке, те се тиме у неколико и општи мир ремети, али на крају крајева досади се и женама,
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Остани те ми мало кајгане за вечеру зготови. Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, вратити. Не заборави да отвориш прозоре, да уђе свеж ваздух.
— Е, добро. А ти спреми. Али не заборави пустити довољно свежа ваздуха! И Срета крену у механу да тамо нађе потврде својим слутњама.
Газда Ђорђе кад је правио, није паре жалио. Нарочито је позвао једнога молера из вароши, па му је овај измалао целу механу. Лепо га је хранио и држао код себе, док му није све свршио, па га је онда исплатио часно и поштено.
У последњој окружној вароши (из које ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре син окружног начелника, млади телеграфиста, а после и тата му,
« рекло би се врло често. А срећан и вредан човек. Вредан, па му, што кажу, и бог наспорава! Газда Ђорђе држи механу, а наравно и дућан; купује храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интерес на облигације.
Остаде ћир Ђорђе и Ташула. — Гумари бре, што спијеш?! — викну ћирЂорђе на Ташулу који се трже. — Ајде почисти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! Чује се само »Лаку ноћ и прошћавајте«!
— И у овој ће глави бити бар један допис. Чим се сутра пробуди Срета, диже се и отиде у механу, ону већ добро познату поштованим читаоцима и по персоналу и по гостима у њој.
што пише у ову књигу у параграфос једанаести што пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако неје добио месно право; и па други параграф, параграф двадесет и други у исти тај законик што писује: »Кој
(Јер он је по неки пут врднуо у механу). И он сад у том допису пита господина министра, управо стављају му се три питања.
Једно јутро крете се Срета, као обично свако јутро што је радио, на кафу. Отиде у ону читаоцима већ добро познату »Механу без сведока« да као човек измења мисли са Мићом »Официром« и другим тамо отреситијим и прогресивнијим људима тога села.
новембра у четвртак 1889. године. Стигао је Сретен у механу и седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пришипетља оног старог пропалог режима.
Овај бивши, Провир, одјутрос се већ трећи пут свратио у механу, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час погледа и дува љутито
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Да не би он то тако схватио, пристала је напослетку да у чаршији место нове куће начине какву механу и неколико дућана, одакле ће се имати кирије, а овде само кућа да се мало оправи и иза ње подигне и уреди башта.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— А почем ти то знадеш, драга? — Е, кад год мој човјек у механу дође, твога затече!). Стиховане, махом десетерачке пословице срећемо као творевине које су посебне појаве (На очима
Шаљиве здравице могу да имају и своју опаку жаоку (Ове године синове женио, а догодине снахе удавао; Ове године у механу, а догодине у апсану итд.).
био у стара времена неких племена племенити пастир, ја истерам моје овце у пољану, па се извалим, као неки бравац, у механу, како ми је воља била.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ Послушао је, тако је рекла и тако га гледала да је морао. Више никада није смео да сврати на конак у ту механу. Шта ли је имала да му каже?
Погнут, брзо прође кроз празну и млаку механу заливену жућкастом светлошћу, задахом ужеглог лоја и загашеног огњишта. Лакну му кад уђе у собу која га је увек чекала
Данас би, сигурно, све друкчије било. А некада... Некада, пошто би се поздравили, ишли би на ручак у механу „Орач” и јели увек исто јело: густ, постан пасуљ. За ручком не би реч проговорили.
Срушили су механу у којој су тада преноћили. Он није спавао, љут на оца што је одбио да му купи варошко одело, онакво какво је виђао у
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Богме, продај данас читлук, па одмах у механу, а из ње не излази док оно све пара не упути. Тако данас, тако сјутра. Продај комад по комад, док за неколико година
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Одведем га у механу и једва га нагнам да се мало заложи залогајем хлеба и окрепи чашом шљивовице. — Не иска ми срце да јем — тако се
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
из сале, нађох се, на излазу из универзитетске зграде, са једним својим колегом из инжењерске праксе и пођох са њиме у механу да се пивом охладим од претрпелих емоција. Рано изјутра отпутовао сам за Салцбург.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Зар ја не?... Откад ожењен, хаџија већ, па не смем у механу да уђем. Бојим се, видеће ме старији, трговци, људи... Не жалим што троши, расипа. Срма, свила нека је на њему.
Брат је брат! Једно млеко смо сисали од нашу слатку мајчицу. И, боље ја, него он! Више у механу — не! Вино — не! Песна — не! Дом, уз огњиште! (Барата по појасу, тражећи кесу с новцем.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Убила ме мемла од камена, ја не могу ни очима гледат, камол’ с Мусом мејдан дијелити! Намјести ме ђегођ у механу, примакни ми вина и ракије, и дебела меса овнујскога, и бешкота леба бијелога; да посједим неколико дана, казаћу ти
Цар добави три бербера млада: један мије, други Марка брије, а трећи му нокте сарезује; намјести га у нову механу, примаче му вина и ракије, и дебела меса овнујскога, и бешкота леба бијелога.
“ Даде њему тридесет дуката, па он оде у нову механу, пије вино три-четири дана, пак дошета опет до Новака: „Јеси л’, Ново, сабљу саковао?“ Изнесе му сабљу саковану.
То је Ђемо једва дочекао. У то доба пали пред механу, а испаде крчмарица Јања. Кад сагледа савезана Марка, Марко на њу очим’ преваљује, насмеја се крчмарица Јања: „Бе
Па под Ђемом коња уватила, одведе га у механу билу, донесе му вина и ракије. Пије вино Брђанине Ђемо, а наздравља Краљевићу Марку, наздравља му, али му не даје.
Оде беже у нову механу, оде пити с четницима вино, да се вали Турцим’ Удбињаним’ каквога је роба заробио. Подиже се лијепа ђевојка, она иде