Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Kad malo sebi dođe, oseti on neku vlažnu ruku na svome čelu, pogleda nada se i vide Jelicu, lepu kao mesečinu, u belu ruvu, gde nad njim suze lije... „Jesi živ, gospodaru moj?” — upita ga svojim zvučnim glasom.
Dučić, Jovan - PESME
Njen je korak blag, i ona ide oborenih očiju, misleći na svoj zlatni pojas, svoje paunove, i hladnu mesečinu koju je jednom videla na planini Sinis. Jer je Estira kći poglavice iz moga plemena, iz carske loze.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
! Ta između Sajana i Kikinde, al’ ja nisam diškrećanin!« — »E, fala ti, — kažu mu oni, — i za naše uši i za mesečinu. Nećemo pucati; samo šteta što smo se toliko istrošili!... A dobro si kaz’o otkud ti samo pade na pamet to?
doba, — pripoveda onaj dalje, — kad si tamo, samo kaži da s’ iz Iđoša, pa ne beri brige; jerbo su Banaćani spasli svetu mesečinu, i mesec ostao na starom svom mestu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Momci su imali običaj, u Rumi, pa i Hrtkovcima, da se po mesečini skupe, i vodaju putem, i pevaju. Ti horovi, kroz mesečinu, i bagrenje, dovodili su gospožu Kumru do suza.
Pavle je u snu, sad, imao da gleda, kako mu žena igra, u svom lakom, providnom muslinu, i da je pamti kao mesečinu. Još veće je bilo iznenađenje, kad ta nagluva, ćutljiva, devojka poče, sad, da ćereta, veselo.
Ti više nikad neće videti mesečinu u Varadinu. Ni kako žito raste, ni u žitu crvenu bulku. Ti će, zauvek, ostati, ovde, na Šlosbergu, živi, u grobu.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Tražim pomilovanje za mesečinu i rubine kože njine, za njene sumrake, za pljuskove kose raspletene, za ruku srebrno granje, za njine ljubavi razgolićene i
car ushte s vlastelom da lovi, da se krene još za rose i hlada dokle nisu utve zlatokrile na jezeru skrivenom u ariše mesečinu sa vode razagnale, dok se sove nisu od dana skrile, a na sunce izašle kamenjarke, dok zemlja ko dete okupano diše, dok
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Jedne večeri, lajao je čak za opkladu na mesečinu, što izazva pravo oduševljenje meštana. Otrovni provincijski duh, protiv kojeg se čitavog života borio poezijom,
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Kao da beše pala u neki zanos, šta li? Onako otvorenih usta kao da je gutala sve što dolažaše sa svadbe: i mesečinu, i noć, i sve, sve... Jedva se trže.
i pred njim otvorili vrata, kako bi valjda mogao da gleda ne samo dvorište, ulicu, već i noć koja beše topla, mirna, a i mesečinu koja izgrevaše i koja se veselo, poigravajući na mlakom, proletnjem nebu, dizaše i sve osvetljavaše.
Mita je svaki čas željno izvijao, izdizao glavu, da što bole gleda: napolje, u mesečinu, noć, ali kao da nije mogao. Smetala mu je mati, koja je ispred njega sedela do nogu njegovih. — Nano, trgni se!
da ga trgne a u isto vreme i hoteći da mu ugodi, kao pogađajući šta on misli, nadnese se nad njega i, pokazujući na mesečinu, poče: — Mito, znaš, ovako isto. Pantalej... sabor... — Mita se trže, okrete se njemu i poče iščekivati radoznalo.
Kostić, Laza - PESME
kako strukom, kako belom, mekom, rukom, kako malom, lakom nogom, a kamo li licem, OKOM, ta ponoćna divna java Mesečinu nadasjava. Kad sneg škripi zubma belim, a da šta ću ja da velim, u po noći preveseljke, sa netrenke terevenke?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Čokešina prospe trinu u jalovu mesečinu i leteći povrh smilja značenja se ratosilja. Leptirice, zvona, zdenci! Oblacima dvama-trima bacaju se brda, venci.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ili ću velikim patriotama, što govore samo o seljaku, što ne sme mirisat na balegu, nego na mesečinu mlaku? Ili ću tamo, gde grde samoubice, i tvrde: da je to pariski uticaj? Ne, tom je kraj!
Rakić, Milan - PESME
se u mojoj obnovljenoj duši, Uz veselu pesmu razdraganih gnezda Dok šušti topola i miriše lipa I radosno nebo mesečinu sipa, Tajanstveno rađa novo jato zvezda...
Ćosić, Dobrica - KORENI
A ja ću te poslušati, da ti greh bude lakši. Noćas ću otići.“ „Idi, idi“, šaputala je izlazeći na mesečinu. Sve sam učinila, sve, šaputala je u kukuruzu.
Nisam odmah znala da si muško, pa sam viknula Luki: ’Iznesi ga na mesečinu i vidi šta je!’ On priđe s nožem, odvoji te od mene, podiže s vrećom, iznese do vaona, otud je mesec grejao, i razdra
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Ukočena, sa rukama u krilu i nabranim i uprtim očima u noć i mesečinu. Pokatkad kao da bi iz njenih očiju suza htela da kane, jer bi se videlo kako diže ruku očima, da valjda ubriše, stisne,
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Tri godine sam, Gospode, probdeo da načinim nešto svojom rukom što bi bilo dostojno tvoga imena, a evo sada mi, uz mesečinu koja se probija kroz krošnje staroga hrasta, tvoja krastača balavi svojom groznom sluzavom trbušinom lik tvoga raspetog
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Naše odeljenje ima opet svoju noć, ali nam još uvek naša Zemlja šalje svoju mesečinu. Ova je nešto slabija ali tim lepša. Naša Zemlja izgleda kao džinovski Mesec i lebdi u jatu Blizanaca.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Ti ćeš, starke, po jatagan da mi igraš i da baješ, kao veštica u nekrsteni dni što na sneg i na mesečinu igra. I ti ćeš takoj! Ovamo ti! Ovamo, veštice, ovamo koske stare da ti rastresem. Utrči Marko.
Takva je moja svirka i pesma bila kad ja pođoh da se venčam: — da više u zelenu baštu ne idem, mesečinu ne gledam, drago ne čekam i milujem — da mladost zakopam! I zakopah je! Sad? Staro drvo.
Mek, pun glas. Sladak glas kao prvo devojačko milovanje i celivanje. Pa taj glas ide, s’s mesečinu se lepi, treperi i na men’ kao melem na srce mi pada. (Koštani): I Koštan, tuj pesmu, toj vreme da mi poješ...
šta onda?... Zar da se ne mrdnem, iz sobe ne iziđem, već samo tu da sedim, ćutim, gledam u mesečinu... A noć duboka, mesečina ide, greje, udara u čelo, glavu pali... Šta onda? (Odlučno): Oh, neću! Ubij me! Neću!