Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Ljubinko Radenković, pokazuje da se u njima koristi jedan razrađen i čvrsto fiksiran simbolički jezik u kojem su ključne metafore — promena, metamorfoza i plodnost, rodnost.
Ovde valja zapaziti i to da se za malo dete najčešće koriste metafore kao što su: prut, drvo, proleće, jutro, a za stare ljude, no mnogo čemu, suprotne (sa negativnom konotacijom) kao npr.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Njegove su pesme, često, nešto razvijenije metafore, građene po obrascu „šta-na-šta-liči”. Ta su poređenja nategnuta i mehanicistička, a u boljem slučaju izgledaju ovako:
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
epiteta koji se kao parazit lepe za reči; nije u stanju da se izražava bez fraze i pompe; njegov jamb je živ i nervozan, metafore zasenjuju, epiteti zveče, boje blešte, kao doboši udaraju reči u kojima je nagomilan glas r.
Lalić, Ivan V. - PISMO
sili Kad zatvore se ustave nebesa, More poslušnik moći što ga stvori, More od krvi i more od mesa Prazveri koja hrani metafore — Klepsidra što se stalno preokreće Da jedan bezdan ne ostane prazan, More se poti u svojoj lepoti Kojoj je samo užas
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Čak se i u stilizovanju nekih zasebnih duševnih pojava opaža postepeni prelazak od poređenja i metafore na simforu, što se može uzeti kao opštija odlika nove poezije.
Ali, kako je neko već primetio, u svakoj metafori drema katahreza, tj. mogućnost preterivanja i zloupotrebe metafore, što i samo za sebe u avangardnoj poeziji postaje – evo i kod Drainca – novi i prilično učestali trop.
pomoću koje čovek od pamtiveka artikuliše vaseljenu razgranava i upotpunjuje upravo putem slikovitoga prenošenja: pomoću metafore i metonimije.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Takođe i veza između Dafininih očiju i neba koju smo pominjali - nije nastala po načelu metafore, kako na prvi pogled izgleda, nego opet po načelu metonimije.
Miljković, Branko - PESME
POEZIJE 147 MORE ZA RADNIKE 148 MORAVSKA ELEGIJA 150 NIZVODNO 152 LjUBAV POEZIJE 154 KAP MASTILA 155 KRITIKA METAFORE 156 PRIPREMANjE PESME 157 PROVETRAVANjE PESME 159 ZAMORENA PESMA 161 SUNCE ISKORIŠĆENO KAO EPITAF 164 CRNA
Moje se srce gasi, oči gore. Pevajte, divni starci, dok nad glavom Rasprskavaju se zvezde kao metafore! Što je visoko iščezne, što je nisko istruli. Ptico, dovešću te do reči. Al vrati Pozajmljeni plamen. Pepeo ne huli.
Njene su metafore plovne, opasne, urnebesne i umiljate, sasvim fotogenične. Možda bi ti ukrao njihovu so i učinio ih bljutavim ali pred
poletele iz čije glave u čiju noć dve zvezde dva cveta dve ptice niko ne zna čije su niko ne zna odakle su KRITIKA METAFORE Dve reči tek da se kažu dodirnu se I ispare u nepoznato značenje Koje s njima nikakve veze nema Jer u glavi postoji
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
čitaocima; on veruje, kao pravi prosvetitelj, da je duša mladog čoveka nalik na „meki vosak“ (varijacija prosvetiteljske metafore o duši deteta kao neispisanom listu hartije), te da se vredi „oblikovati“ dok je čovek mlad.