Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Љубинко Раденковић, показује да се у њима користи један разрађен и чврсто фиксиран симболички језик у којем су кључне метафоре — промена, метаморфоза и плодност, родност.
Овде ваља запазити и то да се за мало дете најчешће користе метафоре као што су: прут, дрво, пролеће, јутро, а за старе људе, но много чему, супротне (са негативном конотацијом) као нпр.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Његове су песме, често, нешто развијеније метафоре, грађене по обрасцу „шта-на-шта-личи”. Та су поређења натегнута и механицистичка, а у бољем случају изгледају овако:
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
епитета који се као паразит лепе за речи; није у стању да се изражава без фразе и помпе; његов јамб је жив и нервозан, метафоре засењују, епитети звече, боје блеште, као добоши ударају речи у којима је нагомилан глас р.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
сили Кад затворе се уставе небеса, Море послушник моћи што га створи, Море од крви и море од меса Празвери која храни метафоре — Клепсидра што се стално преокреће Да један бездан не остане празан, Море се поти у својој лепоти Којој је само ужас
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Чак се и у стилизовању неких засебних душевних појава опажа постепени прелазак од поређења и метафоре на симфору, што се може узети као општија одлика нове поезије.
Али, како је неко већ приметио, у свакој метафори дрема катахреза, тј. могућност претеривања и злоупотребе метафоре, што и само за себе у авангардној поезији постаје – ево и код Драинца – нови и прилично учестали троп.
помоћу које човек од памтивека артикулише васељену разгранава и употпуњује управо путем сликовитога преношења: помоћу метафоре и метонимије.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Такође и веза између Дафининих очију и неба коју смо помињали - није настала по начелу метафоре, како на први поглед изгледа, него опет по начелу метонимије.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ПОЕЗИЈЕ 147 МОРЕ ЗА РАДНИКЕ 148 МОРАВСКА ЕЛЕГИЈА 150 НИЗВОДНО 152 ЉУБАВ ПОЕЗИЈЕ 154 КАП МАСТИЛА 155 КРИТИКА МЕТАФОРЕ 156 ПРИПРЕМАЊЕ ПЕСМЕ 157 ПРОВЕТРАВАЊЕ ПЕСМЕ 159 ЗАМОРЕНА ПЕСМА 161 СУНЦЕ ИСКОРИШЋЕНО КАО ЕПИТАФ 164 ЦРНА
Моје се срце гаси, очи горе. Певајте, дивни старци, док над главом Распрскавају се звезде као метафоре! Што је високо ишчезне, што је ниско иструли. Птицо, довешћу те до речи. Ал врати Позајмљени пламен. Пепео не хули.
Њене су метафоре пловне, опасне, урнебесне и умиљате, сасвим фотогеничне. Можда би ти украо њихову со и учинио их бљутавим али пред
полетеле из чије главе у чију ноћ две звезде два цвета две птице нико не зна чије су нико не зна одакле су КРИТИКА МЕТАФОРЕ Две речи тек да се кажу додирну се И испаре у непознато значење Које с њима никакве везе нема Јер у глави постоји
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
читаоцима; он верује, као прави просветитељ, да је душа младог човека налик на „меки восак“ (варијација просветитељске метафоре о души детета као неисписаном листу хартије), те да се вреди „обликовати“ док је човек млад.