Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
baš je ova sadašnja mládež! Svaka joj se ženska dopada... — Ta ne, al’ verujte, pala mi na pamet ona pesma: »U Milice duge trepavice«... Pa ona njena zbunjenost... idealna Srpkinja! Pa tek ona stidljivost...
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Ona se daju deci da bi se demoni i uroci obmanuli i na taj način odvratili od deteta koje ovo ime nosi. U Rečniku Milice Grković takva imena su: Nevad (nevadin = nevešt, neuk), Nejak, Rab i sl.
Matavulj, Simo - USKOK
Ljudi, osim kneza, nošahu u torbama kupljeni žitak; ženske, osim Milice, kneževe kćeri, bjehu uprćene vrećama; one tri iz drugih brastava nošahu golema bremena, jer, po naruci, pokupovaše
Ženske pristupahu da mu ljube ruku, ali se on branjaše. Najzad stari ban graknu: — Haj’te, ženske, naprijed! Milice, Anđe, Gorde, Kiće, haj’te doma! Kažite babi da joj vodimo gosta, dobra gosta, vaistinu!
— Ne može se, dok se ne svrše naši običaji na večerašnji veče! A to će biti odmah! Svojima viknu: — Milice, daj vidjela! Pohitajmo, vjere vi, prije drugije! Đeco, ho’te za mnom! On, pristav i dječak, svi gologlavi izidoše.
Moje oči Izvađene, Moje dobro Izgubljeno, Moje sunce Ogrijano, Koje mi je potamnjelo!... — Dosta, Milice! — prekide je otac, više molećivo nego oštro. A tada udovica nastavi: Kuku, bane, moj đevere, Bratska diko!
U onoj motnjavi Janko dođe do Milice, koja opet držaše bratanića, pa, igrajući se s djetetom, zapita je za ženu. Milica se najprije zbuni i porumeni, pa mu
Ti si čuven nadaleko, ali ne vidiš li, bolan, da je ovaj naš uskok još dijete? Daj, Milice, bardak starcu da nazdravi. Pop zapita Ćora: — A ti, Stijepo, jesi li bivao đe i Mrgud?
Između njega i Milice prestade zazor i snebivanje, niti je kome od nazočnijeh na um padalo da ih sumnjivo ili ispitljivo posmatra kad bi se u
Ona se odvoji i priđe mu blijeda, oborenijeh očiju. On joj šapnu: — Milice, dušo moja! Milice, srećo moja!... Želiš li da ovako bude i naše veselje, naskoro ako bog dâ?
Ona se odvoji i priđe mu blijeda, oborenijeh očiju. On joj šapnu: — Milice, dušo moja! Milice, srećo moja!... Želiš li da ovako bude i naše veselje, naskoro ako bog dâ?
Pošto mu odiže glavu i zapoji ga, zapita: — Bi li još što? — Jesi li ti to, Milice? — zapita on. — Ja sam. — A gdje su ostali? — Sad će doći naši! Hoćeš li što? — Hoću! da me tako zoveš: „Janko moj!
— Nijesu! Ne znam. Ako ostanem hrom... šta onda misliš?... — Šta onda, Milice?... — ponovi. — Janko moj, eto naših! — reče on. Uđoše sve troje. Milica zapali luč i nadnese nad krevet.
— Daće bog! — reče Drago. — Dâko dođe medik do ručanog doba! Poslao sam po njega... Prostri mi, Milice, kraj ognja, a vi sve tri budite na oprezu!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
1816. izdao je u Budimu posrbljenu mađarsku pripovetku Spomenъ Milice, a 1830. Matica srpska izdala je dva njegova prevoda s nemačkog: Odѣlo izъ Tpіecta od J. F.
Pobedioci postaju isključivi i nepravedni, i, po rečima Milice Stojadinović, na svaku knjigu koja nije napisana prema Vukovim idejama »bacaju anatemu kao kaluđeri na Dositejeva dela«.
Znatno veće književne vrednosti su radovi dveju devojaka koje su se u poslednje vreme javile, Isidore Sekulić i Milice Janković.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Ehe, bog da je prosti, veselnicu! — odmahne djed sjećajući se svoje Milice, žestoke rakijašice. — Dešavalo se, bogami, kad koju više potegne, ona me napopasti koriti kako je u svoje vrijeme
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
A on svakome odgovaraše: — Braćo, Milice moje sinovice. Kad dođe kući, odmah otide bratu svome, pa ga stane moliti: — Daj mi, brate, Milicu da je moja.
Vidiš da nemam nikoga. A brat mu odgovori: — Dobro, brate, evo ti Milice. On uzme Milicu pa je odvede kući, i posle toga steče mnogo, ali je za sve govorio da je Miličino.
mah on to reče, žito se upali i stane goreti, a on kad to vidi, potrči za čovekom: — Stani, brate, nije moje, nego Milice, moje sinovice. I tako se žito odmah ugasi, i on s Milicom ostane srećan. SVE, SVE, ALI ZANAT!
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
127. U Milice duge trepavice, Prekrile joj rumen’ jagodice, Jagodice i bijelo lice. Ja je gladah tri godine dana; Ne mogoh joj
Đevojke joj tiho govoriše: “Oj Milice, naša drugarice, Il’ si luda, il’ odviše mudra, Te sve gledaš u zelenu travu, A ne gledaš s nama u oblake, Đe se
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Milice devojko, dolje u dućanu. Jovane bećare, šta si kupovao? — Milice devojko, svilene marame. Jovane bećare, što će ti ma
— Milice devojko, dolje u dućanu. Jovane bećare, šta si kupovao? — Milice devojko, svilene marame. Jovane bećare, što će ti marame? — Milice devojko, da darujem dragu.
Jovane bećare, šta si kupovao? — Milice devojko, svilene marame. Jovane bećare, što će ti marame? — Milice devojko, da darujem dragu. Jovane bećare, a đe ti je draga? — Milice devojko, u sred sela moga.
Jovane bećare, što će ti marame? — Milice devojko, da darujem dragu. Jovane bećare, a đe ti je draga? — Milice devojko, u sred sela moga. Jovane bećare, koja ti je draga? — Lepoto devojko, Milica Đokina...
« — Ama to vi ka' da mene pevate, Milice? — Jok, vala. Mi to svakad pevamo na komišanju. — Znam, znam? — Jes', vala, pa pitaj kog' 'oćeš.
Već se lakše radi, a više šali i zadirkuje. Jovo se opet dovuk'o do Milice, pa je uzeo za ruku i steže. Ćuti on, ćuti i ona. On se naže i poljubi je. — Miljo...
Videh, čini mi se, dobro, kako se spojiše i postade jedno veliko, svetlo sunce. Setih se Jova i Milice, pa mi se misli počeše da brkaju... Trgoh se, neko me zove po imenu i vuče za ruku. Pavle zove na večeru.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Vjetar sunu kroz otvorena vrata i povi plamenom, te ostaše u neviđelici. Soldat se još bolje pribi u nugao. „Ha, Milice, luč uždi!“ graknu serdar, pa nastavi: „Dobra vi sreća — i vama na dobro doš’o, sokolovi moji!
“ reče Spasoje. „Nekate ljuđi, prebrodio sam ja sve!“ prekide serdar, pa odmah viknu: „Milice, kamo ta rakija već!“ „Ta evo je, tata!“ odgovori Stane začuđeno, jer već počela bješe obređivati.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
po narodu različno pjevaju tako se i pripovijetke različno pripovijedaju: ja sam pepeljugu imao napisanu i od gospođice Milice Stojadinovića i od G. Čobića, ali je ovdje naštampana onako kao što sam je ja u djetinjstvu slušao.
” A on svakome odgovaraše: „Braćo, Milice moje sinovice.” Kako dođe kući, odmah otide bratu svome, pa ga stane moliti: „Daj mi, brate, Milicu da je moja.
Vidiš da nemam nikoga.” A brat mu odgovori: „Dobro, brate, evo ti Milice.” On uzme Milicu pa je odvede kući, i posle toga steče mnogo, ali je za sve govorio da je Miličino.
mah on to reče, žito se upali i stane goreti, a on kad to vidi, potrči za čovekom: „Stani, brate, nije moje, nego je Milice moje sinovice.” I tako se žito odmah ugasi, i on s Milicom ostane srećan. 14. KO MANjE IŠTE, VIŠE MU SE DAJE.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
A on svakome odgovaraše: — Braćo, Milice, moje sinovice. Kako dođe kući, odmah otide bratu svome, pa ga stane moliti: — Daj mi, brate, Milicu da je moja.
Vidiš da nemam nikoga. A brat mu odgovori: — Dobro, brate, evo ti Milice. On uzme Milicu pa je odvede kući, i posle toga steče mnogo, ali je za sve govorio da je Miličino.
on to reče, žito se upali i stane goreti, a on, kad to vidi, potrči za čovekom: — Stani, brate, nije moje, nego je Milice, moje sinovice. I tako se žito odmah ugasi., i on s Milicom ostane srećan.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
doduše jedinstveni i često jedinstveno nadahnuti istorijskim nacionalizmom u darovitom opevanju Kosova, od Orfelina do Milice Stojadinović Srpkinje — i bilo bi odista zanimljivo izbliza pogledati kako se kod srpskih pesnika, od Orfelina preko
Čista rosa zorice Cveta krepi lik, Meni pogled Milice Daje nov oblik; Neka rosa krepi cvet, Meni prija Milkin svet, Veli slavnog roda sin, Slavni srpski sin.
Volem srpske Milice Verni biti drug, Neg’ u tuđe kraljice Svetli doći krug; Ljupki Milke pogled sam Sveti raja stvara hram, Veli slavnog
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Zavoleo devojčicu, i potseća ženu na neke slatke reči maloga pokojnog njihova sinčića. — Ne tuži, Milice; lepo mi se čini da nam u tim rečma ostade duša detinja, pa kao da je i on tu — i Bošku zasvetli fenjer u očima.
učila, rano istakla osobit karakter i volju, zavoleo ju je i kao dete i kao druga, poštovao u njoj ono — što je tvoje, Milice, i deda Savino, i što ja nemam. Nemam, Milice! Ja stajem na grehotu svaki čas! Oprosti i zaboravi!
Nemam, Milice! Ja stajem na grehotu svaki čas! Oprosti i zaboravi! — A Milica je umela da oprosti i zaboravi i bila srećna.
očiju nekako prevešenih i skrivenih, neradnica, probiračica, nova mlada je vrlo neobično izgledala u domazluku Milice Perčinović.
Petrović, Rastko - PESME
Gle, jahač na konju kom, Milice, sad tepaš imenom Marata, U odeći mokroj svoj izveženoj šljokicama svoda, Zagaziće reku što se zove Istorija, Daleko
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Njoj govori srpski knez Lazare: „Gospo moja, carice Milice, koga bi ti brata najvoljela da t' ostavim u bijelu dvoru?“ „Ostavi mi Boška Jugovića.
“ „Ostavi mi Boška Jugovića.“ Tada reče srpski knez Lazare: „Gospo moja, carice Milice, kada sjutra bijel dan osvane, dan osvane i ograne sunce, i vrata se otvore na gradu, ti išetaj gradu na kapiju; tud
Ne viđe li čestitoga kneza, gospodara i moga i tvoga?“ Al' besjedi Vladeta vojvoda: „Oj, boga mi, carice Milice, ta ja idem sa polja Kosova, al' ne viđeh čestitoga kneza, već ja viđeh kneževa zelenka, ćeraju ga po Kosovu Turci, a
Jesu li se vojske udarile? Čija li je vojska zadobila?“ Al' govore dva vrana gavrana: „Oj, boga nam, carice Milice, mi smo jutros od Kosova ravna, viđeli smo dvije silne vojske; vojske su se juče udarile, obadva su cara poginula; od
“ Ali ranjen junače Milici odgovaraše, ljubi Lazarovoj: „A davori, davori, Milice Lazarovica, koga si otpravila, veće nećeš pričekati, punice moja! A to li me ne poznaš Miloša Dragilovića?
A to li me ne poznaš Miloša Dragilovića? Ne poznaš li, Milice, l̓jepo lice, Milice, kad mu lice s̓jevaše kako cv̓jeće mjendelovo, a sad mu je od rana i bolesti potamnjelo, a punice
A to li me ne poznaš Miloša Dragilovića? Ne poznaš li, Milice, l̓jepo lice, Milice, kad mu lice s̓jevaše kako cv̓jeće mjendelovo, a sad mu je od rana i bolesti potamnjelo, a punice moja?
sluša dvoru na pendžeru što će Mitar s ljubom besjediti, Mitar ide dvoru u timare, pak besjedi svojoj vjernoj njubi: „O Milice, draga gospođice, ja bih tebi nešto besjedio, ali ne znam je li tvoja volja!
“ Ljuba njemu tiho odgovara: „Govor’, dušo, što god ti je drago“. Jakšić Mitar njubi besjedio: „O Milice, vjerna ljubo moja, kralj budimski svoga ženi sina, pak Bogdana zove u svatove, Bogdan ište konja i oružje, a i naše