Jakšić, Đura - PROZA
što mi se u životu mililo, što mi je srce veselilo, a dušu krepilo; ostaše samo uspomene na prošlost, pune tuge i miline, pune radosti i bola, te sad njima punim tužnu prazninu gorke sadašnjosti. Posle male počivke otac se obrnu meki.
— Za života se nećemo više rastajati, — reče Milisav, a grudi mu se talasaše od miline i uzbuđenosti. — Nikad! — odgovaraše Jelica, a glava joj klonu na njegovo rame. — Nikad više!...
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Na jedan mah sav ustrepta od miline, poče žurno i grozničavo prevrtati listove... Ukaz se otegao s kraja do na kraj svih dve stotine tabaka!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— reče Mara iznenađena. — Na poklon! Bješe to jedna velika pjesmarica, sva u zlato uvezana. Pop nagnuo glavu, a od miline sve mu suze kaplju u tanjir.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
a ona još stoji i gleda za njim, maše mu maramom i ulazi, a on njoj mane šeširom i zalazi u drugi sokak, pa sve cupka od miline, i nikoga ne vidi, ili se svakom javlja.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ja neću na vas zaboraviti. — Ćirković izvadi dvanaest dukata i metne na sto. Fiškal pogleda na dukate i kašljucne od miline. Poznao je da je mastan klijent. — E, dobro, ja ću sve svoje učiniti, nemajte brige. Sad na drugu stvar.
Matavulj, Simo - USKOK
Iako sam mlad, sa mnom je bilo svakojakih čuda, ali sumnjam da sam kadgod bio ovako iznenađen, ovako uzrujan od miline! Da ti znaš šta sam je očekivao noćas, na što sam bio spreman!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Čim lirske miline nestane, izgubi se i čarobnjačka pesnička moć, raziđe se obasjana magla kroz koju se naziru ljudi i predeli.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
mestu epopeju ili upravo niz epskih pesama iz prvog ustanka Serbianka (Lajpcig, 1826), Troєsestarstvo ili Serbske trы miline (Lajpcig, 1837), prvobitan naslov Tri vile ili gracije, apologija kneza Miloša i drugog ustanka, i Troєebratstvo to
Radičević, Branko - PESME
Oj ti krasni Dubrovčane, Naš i danas beli dane, Ta sa pesme iz starine Pune slave i miline! Oj Slavonče tanani! Banaćane lagani! Oj Bačvani, zdravo, zdravo, Ko j' u pesmi veći đavo!
pomireni, Latismo se gore i zeleni, Pograbismo puške, te o ramo, Pa se veri i tamo i amo; Bože mili, da l' veće miline, Da li ima što na svetu slađe Neg sa puškom odat po planine, Pa umoran sesti u zalađe, U zalađe kraj kakvoga
Tek što ovo bija izustio, Al' već Pega s neba se spustio, Dok dlan o dlan, do meneka stiže, Meni s' kosa od miline diže, Pa dovati s glave šušljajicu, Pa je lupi dole o zemljicu, Uzjâ Pegu, a on maknu krili, Pa pod oblak za čas
duž i širinu, I Bogu je bilo vrlo žao Što ga nije davno već sazdao, Pa gledeći tako sa visine Zaplakô je od velje miline: „Svete krasni, o svete ubavi!“ Ali nešto mal' ne zaboravi.
Momak baca ruke oko vrata Oko vrata, oko svoga zlata, Pa je stiska, pa je mladu ljubi, Od miline da j' ugrize zubi, Drkće moma, a srce joj kuca, Otpinju se od kavada puca.
Ja stvorenje spazi bućoglavo De se spušta u jarugu pravo, Dve-tri muze nosi u naruče, Pa sve detić od miline uče, Neće muze, već podigle viku: „Pusti, pusti!
Nosi jadne, u jami je veće, Ta sred one tmine ponajveće, Tmine, brate, svoje carevine, Pa već ne zna šta će od miline, Veseo je, Bog ga ne ubio!
Zapevaše srpsku carevinu, Srpsku slavu, srpsku gospoštinu, I junake silne na stotine, Al' i druge beše tu miline.
tude, A kraj tebe do dve vode ladne Čine mi se kô da plaču jadne, Ne prskaju t' ponosne zidine Kao otpre od velje miline, Već se eto mimo tebe žure Da što pre te jadnoga prejure, Da ne glede tvoje lude muke, Tvoji jada, tvoje velje
“ — Ovdje riječ drugi glas prihvati: (Drugi, brate, ama kakav tužan, Od miline i od tuge žive U hajduka srce zatrepeta.) „Nije blago ni srebro ni zlato, Već je blago što je kome drago.
Gleda putnik okoline, Baca vrulu od miline, Ode pevat tanko, glasno: „Jao nebo, al' si krasno, Jao reko, brdo, dolo, Jao goro naokolo; Jošte jedno čedo,
pratjo vrulni zvuče moj; Maleni tica lik je onda stao I vir je ustavio žubor svoj, Nemirni zefir smirio je krilo, Miline glasa svašto je tu pilo. 21.
Kostić, Laza - PESME
Blago Tebi! Šta ću više? U tu mi se želju zbiše sve ostale želje velje, svaka radost, sve veselje. Za me nema te miline; i kad mi se magla skine zaborava i tamnine sa mladosti i davnine, to su samo pusti seni, — kuku meni! A što kukam?
” Šesta noć se tako zbori, šesta noć se tako gori, šesta noć se tako mori, šesta noć: od naslade i miline verne strasti Deliline u junaku većem gine svest i moć.
u nas je sve k'o u muža i žene, samo što nije briga i rad, sve su miline, al' nežežene, strast nam se blaži u rajski hlad; starija ona sad je od mene, tamo ću biti dosta joj mlad, gde svih
silne, kamo li ljude, zvezdama ćemo pomerit' pute, suncima zasut' seljenske stude, da u sve kute zore zarude, da od miline dusi polude, Ѕanta Maria della Ѕalute.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad dođe aždaja, pitaj je kuda ide i gde je njezina snaga, pa sve ljubi ono mesto gde ti kaže da joj je snaga, kao od miline, dokle je iskušaš, pa ćeš mi posle kazati kad dođem. Posle carev sin otide u dvor, a baba ostane u rekavici.
Kaži mi gde je tvoja snaga. Ja da znam gde je tvoja snaga, ja ne znam šta bih radila od miline, sve bih ono mesto ljubila. Na to se aždaja nasmeje pa joj reče: — Onde je moja snaga u onom ognjištu.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
A već svaka od njih rumeni se pusta, Da ti sama voda udari na usta. Razležu se pesme mile, Od miline gori grud — Beračice kao vile Neumorno lete svud!
POŽARNIČKA PESMA Tiha ponoć zemlju skriva, Sve spokojno sneva san I miline rajske sniva, Dok ne svane beli dan. — Al' spokojstvo sve dok ljubi Dok caruje noći kras, Jasnim glasom truba trubi I
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Skučavam. Zar sada, mrcino, skloni se s puta — znaš da ne vidim, crkva se moja topi, od miline, nema sunca, veštice me polako jedu i majka mi srce vadi, i sin. Androniče, šta je s hrišćanskim rogom?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Srce joj beše prepuno miline i neke jake mladačke žudnje za radom... Bujna mladost vri, život, pun sile i oduševljenja, kipi i traži gde da izlije
Ko se ne seća s kakvim je osećanjem išao prvi put na svoju novu dužnost! ... Koliko je tu pomešano miline sa nekom polusmešnom zbiljom i važnošću.
a ona mu vraćaše poljupce, topeći se od miline... »To je ljubav... mi se ljubimo, je li ?« tepaše mu ona, a on je pritiskivaše na grudi sve jače i jače, uveravajući je
Ljubici odjednom naiđe nastup ljubavnih osećaja, ona sva zadrhta od neke miline i baci se Vlajku na grudi. Njemu ovo ne bi po volji, preseče je pogledom ozdo do na vrh glave, ali ne reče ništa.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Od zemlje odlazim. I već slutim, u sebi, sva mučenja prošlosti, pre miline. Skoro će razneti dim i ovo što ovde zbivah. No da l će i tad svitati zora iz zimske tišine, životu mom, da ga zlim ne
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Reč je njegova bila kao grom i govor njegov kao proletnja grmljavina; zemlju je poduzimala jeza od straha i miline: beše i veselo i strašno. Gospod progovori: — Anđeli moji, delo moje još nije gotovo.
Al od to doba zbog dobrote njine, Što nisu bile od zavisti slepe, Mirjam im dade draži i miline I dragoceni dar da budu lepe...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Pa kad pogledaš nakovnju (ѕіc!) kako se prevrće n izvrće, i kako jak tres učini, čoveku od miline suze u oku zasjaje«.* »Stari režim je pao, završuje Sreta ovaj dopis (koji je ovde u najkraćem izvodu iznet a koji se
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
ĐAČE Nije, đedo, tako mi roždestva, no nekakav pokolj te veliki; od miline uru sam slušao! Dim je crni legâ nad Bajice kâ najgušći oblak o jeseni.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad dođe aždaja, pitaj je kuda ide i gde je njezina snaga, pa sve ljubi ono mesto gde ti kaže da joj je snaga, kao od miline, dokle je iskušaš, pa ćeš mi posle kazati kad dođem.” Posle carev sin otide u dvor, a baba ostane u rekavici.
Kaži mi gde je tvoja snaga. Ja da znam gde je tvoja snaga, ja ne znam šta bih radila od miline, sve bih ono mesto ljubila.” Na to se aždaja nasmeje, pa joj reče: „Onde je moja snaga u onom ognjištu.
Kraljev sin dohvativši ove se tice počne da je ljubi od miline, i ljubeći je prometnu mu se najljepša đevojka. A ovo je bila jedna đevojka koju je baba zamađijala bila i u ticu
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
i jače popusti mah svome silnome glasu i još sta njim izvijati i treperiti kao što davno ne bješe, tako da Butre od miline zinu i ukočanji se kao kip.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Pričam da ne bih baš sasvim umro. Hoću da čikam lude. Groba nema, a još zbori. Ne mogu da se nauživam miline kad čujem kako ljudi, i kad tebi budu moje godine, slušaju šta zborim. Nema ni groba, a tako lep glas ima.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Oj ti krasni Dubrovčane, Naš i danas beli dane, Ta sa pesme iz starine, Pune slave i miline! Oj Slavonče tanani! Banaćane lagani! Oj Bačvani, zdravo, zdravo, Ko j' u pesmi veći đavo!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A gore, gore se smešilo nebo, moje nebo, milo moje dobro nebo. I dok mi je duša treptala pokretom nebeske miline, ja sam, vitlajući moj mali šešir od slame, trčao, trčao, trčao, mahnito roneći u slast onog beskrajnog mira, onog
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad dođe aždaja, pitaj je kuda ide i gde je njezina snaga, pa sve ljubi ono mesto gde ti kaže da joj je snaga, kao od miline, dokle je iskušaš, pa ćeš mi posle kazati kad dođem. Posle carev sin otide u dvor, a baba ostane u rekavici.
Kaži mi gde je tvoja snaga. Ja da znam gde je tvoja snaga, ja ne znam šta bih uradila od miline, sve bih ono mesto ljubila. Na to se aždaja nasmeje, pa joj reče: — Onde je moja snaga u onom ognjištu.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
A on bi se opet topio od Miline kada bih ja bez greške govorio stihove iz ova dva dela. Kada bismo završili sa čitanjem nekih Šekspirovih drama, u
Topili su se od Miline i starica i starac. I po njenoj želji sve to sam morao opet prepričavati njenim prijateljima Slovencima.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Nagledaj se te miline Pa se divi višnjoj moći: Bogu zore i večeri, Bogu dana, Bogu noći. »Neven« 1881. DIVNA ZVEZDA Crna noći, ko te
Pa se zagledajmo u očice njine... Zasuzićeš, brate, suzom od miline. Pokušaj jedared to u svome veku, U svetinji badnjoj zapaliti jelku; Taj običaj lepi, kô san neke vile, U tvome će
Al’ tamo kad već Februar mine, Tad je pročitaj radi miline, Pročitaj pa se po svoj Evropi Od slasti — topi! »Starmali« 1885.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
LVIII Kad zarudi zora, Ona zora mila, I pozlati vršak Anđelova krila, Od velje miline Anđô krilma mane, Iz njegova krila Jedno perce pane.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
1856. Jovan Subotić V DORIBAH Beč je pun svake krasote i svake miline, I sam mora Pariz kapu pred njime skinut, Ali krvna ima dva dušmana, vetar i kišu, Ti su mu seli za vrat, pa mu ne
Našto suncu nebesnom Živi topli žar? Tanko čuvstvo srcu mom, Mili neba dar? Da vam srodno diše grud, Pa miline biće svud, — Veli mlada Srpkinja, Slavna Srpkinja.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Bože moj, Bože ala vi usrećiste našu zemlju! Svijet se lijepo umrtvio od nekakva dobra i miline, pa diše. Svak veso, zadovoljan, svak pjeva, samo se pjesma niđe ne čuje.
“ „O, da dobre carevine, milostivi Bože!“ — zanesô se ja i lijepo jauknu' od nekakve silne miline, a žena i djeca od velike radosti zajecaše. „Goni, brate, ljubim ti stope tvoje, goni!
David: O, mi smo zadovoljni! Pritisnulo nas dobro sa sviju strana; od nekakve silne smo se miline umrtvili, pa jedva dišemo... Ali mi je vrlo teško što mi gazde kažu da nijesam Srb. Ja nijesam Srb!
miliіun srca i milijun jezika, jer sam danas pred ovim sudom plakô ispred milijuna duša koje su se od silnog dobra i miline umrtvile, pa jedva dišu! (Svi ga gledaju zabezeknuto.) Zbogom, jazo! Zbogom, gospodini moji!
Jakšić, Đura - PESME
Ponoć stade od miline, Pa u čudu samo huče, Gledajući dve stotine, Kako beži i jauče... Dve stotine vojske njine... — Šta ćeš lepše?...
Gledô sam te, pun miline, Kako jezdiš, kako letiš I krvavom šaškom pretiš; Pa još kad se, Kozak, setiš Tvoje lepe Ukrajine, U oku ti
sto si sam išao, Na hiljadu jurišao; Zuji kuršum i kumbara, Grme gore i doline, A Kozaku duša stara Od siline i miline — Dirnut handžar iz korice. Ili listak iz gorice, Kad se vihor igra njima — Zatreperi u prsima.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Pa se podavaše sabiranju sopstvenih misli i posmatranju samoga sebe, i osjeti se lak, pun mladićke Miline. I gledaše sebe izdvojena od bijede što u selu vladaše.
Ilić, Vojislav J. - PESME
“ Moju dušu tuga uze S takve novosti, Ali moje behu suze, Suze radosti. A kada je, pun miline, Sanak minuo, Bled, maglovit, sa visine Dan je sinuo.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Pa te tvoja dobra majka Danas lepo opremila. Kadiveni dolamicu Obukla ti od miline, Išarala meke grudi, Ravna polja i doline.
Gledo sam te, pun miline, Kako jezdiš, kako letiš, I krvavom šaškom pretiš; Pa još kad se Kozak setiš Tvoje lepe Ukrajine, U oku ti plamen
sto si sam išao, Na hiljadu jurišao: Zuji kuršum i kumbara, Grme gore i doline, A Kozaku duša stara Od siline i miline – Dirnut handžar iz korice Ili listak iz gorice, Kad se vihor igra njima – Zatreperi u prsima.