Јакшић, Ђура - ПРОЗА
што ми се у животу милило, што ми је срце веселило, а душу крепило; осташе само успомене на прошлост, пуне туге и милине, пуне радости и бола, те сад њима пуним тужну празнину горке садашњости. После мале почивке отац се обрну меки.
— За живота се нећемо више растајати, — рече Милисав, а груди му се таласаше од милине и узбуђености. — Никад! — одговараше Јелица, а глава јој клону на његово раме. — Никад више!...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
На један мах сав устрепта од милине, поче журно и грозничаво превртати листове... Указ се отегао с краја до на крај свих две стотине табака!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— рече Мара изненађена. — На поклон! Бјеше то једна велика пјесмарица, сва у злато увезана. Поп нагнуо главу, а од милине све му сузе капљу у тањир.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
а она још стоји и гледа за њим, маше му марамом и улази, а он њој мане шеширом и залази у други сокак, па све цупка од милине, и никога не види, или се сваком јавља.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Ја нећу на вас заборавити. — Ћирковић извади дванаест дуката и метне на сто. Фишкал погледа на дукате и кашљуцне од милине. Познао је да је мастан клијент. — Е, добро, ја ћу све своје учинити, немајте бриге. Сад на другу ствар.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Иако сам млад, са мном је било свакојаких чуда, али сумњам да сам кадгод био овако изненађен, овако узрујан од милине! Да ти знаш шта сам је очекивао ноћас, на што сам био спреман!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Чим лирске милине нестане, изгуби се и чаробњачка песничка моћ, разиђе се обасјана магла кроз коју се назиру људи и предели.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
месту епопеју или управо низ епских песама из првог устанка Сербианка (Лајпциг, 1826), Троєсестарство или Сербске тры милине (Лајпциг, 1837), првобитан наслов Три виле или грације, апологија кнеза Милоша и другог устанка, и Троєебратство то
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ој ти красни Дубровчане, Наш и данас бели дане, Та са песме из старине Пуне славе и милине! Ој Славонче танани! Банаћане лагани! Ој Бачвани, здраво, здраво, Ко ј' у песми већи ђаво!
помирени, Латисмо се горе и зелени, Пограбисмо пушке, те о рамо, Па се вери и тамо и амо; Боже мили, да л' веће милине, Да ли има што на свету слађе Нег са пушком одат по планине, Па уморан сести у залађе, У залађе крај каквога
Тек што ово бија изустио, Ал' већ Пега с неба се спустио, Док длан о длан, до менека стиже, Мени с' коса од милине диже, Па довати с главе шушљајицу, Па је лупи доле о земљицу, Узјâ Пегу, а он макну крили, Па под облак за час
дуж и ширину, И Богу је било врло жао Што га није давно већ саздао, Па гледећи тако са висине Заплакô је од веље милине: „Свете красни, о свете убави!“ Али нешто мал' не заборави.
Момак баца руке око врата Око врата, око свога злата, Па је стиска, па је младу љуби, Од милине да ј' угризе зуби, Дркће мома, а срце јој куца, Отпињу се од кавада пуца.
Ја створење спази бућоглаво Де се спушта у јаругу право, Две-три музе носи у наруче, Па све детић од милине уче, Неће музе, већ подигле вику: „Пусти, пусти!
Носи јадне, у јами је веће, Та сред оне тмине понајвеће, Тмине, брате, своје царевине, Па већ не зна шта ће од милине, Весео је, Бог га не убио!
Запеваше српску царевину, Српску славу, српску госпоштину, И јунаке силне на стотине, Ал' и друге беше ту милине.
туде, А крај тебе до две воде ладне Чине ми се кô да плачу јадне, Не прскају т' поносне зидине Као отпре од веље милине, Већ се ето мимо тебе журе Да што пре те јаднога прејуре, Да не гледе твоје луде муке, Твоји јада, твоје веље
“ — Овдје ријеч други глас прихвати: (Други, брате, ама какав тужан, Од милине и од туге живе У хајдука срце затрепета.) „Није благо ни сребро ни злато, Већ је благо што је коме драго.
Гледа путник околине, Баца врулу од милине, Оде певат танко, гласно: „Јао небо, ал' си красно, Јао реко, брдо, доло, Јао горо наоколо; Јоште једно чедо,
пратјо врулни звуче мој; Малени тица лик је онда стао И вир је уставио жубор свој, Немирни зефир смирио је крило, Милине гласа свашто је ту пило. 21.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Благо Теби! Шта ћу више? У ту ми се жељу збише све остале жеље веље, свака радост, све весеље. За ме нема те милине; и кад ми се магла скине заборава и тамнине са младости и давнине, то су само пусти сени, — куку мени! А што кукам?
” Шеста ноћ се тако збори, шеста ноћ се тако гори, шеста ноћ се тако мори, шеста ноћ: од насладе и милине верне страсти Делилине у јунаку већем гине свест и моћ.
у нас је све к'о у мужа и жене, само што није брига и рад, све су милине, ал' нежежене, страст нам се блажи у рајски хлад; старија она сад је од мене, тамо ћу бити доста јој млад, где свих
силне, камо ли људе, звездама ћемо померит' путе, сунцима засут' сељенске студе, да у све куте зоре заруде, да од милине дуси полуде, Ѕанта Мариа делла Ѕалуте.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад дође аждаја, питај је куда иде и где је њезина снага, па све љуби оно место где ти каже да јој је снага, као од милине, докле је искушаш, па ћеш ми после казати кад дођем. После царев син отиде у двор, а баба остане у рекавици.
Кажи ми где је твоја снага. Ја да знам где је твоја снага, ја не знам шта бих радила од милине, све бих оно место љубила. На то се аждаја насмеје па јој рече: — Онде је моја снага у оном огњишту.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
А већ свака од њих румени се пуста, Да ти сама вода удари на уста. Разлежу се песме миле, Од милине гори груд — Берачице као виле Неуморно лете свуд!
ПОЖАРНИЧКА ПЕСМА Тиха поноћ земљу скрива, Све спокојно снева сан И милине рајске снива, Док не сване бели дан. — Ал' спокојство све док љуби Док царује ноћи крас, Јасним гласом труба труби И
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Скучавам. Зар сада, мрцино, склони се с пута — знаш да не видим, црква се моја топи, од милине, нема сунца, вештице ме полако једу и мајка ми срце вади, и син. Андрониче, шта је с хришћанским рогом?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Срце јој беше препуно милине и неке јаке младачке жудње за радом... Бујна младост ври, живот, пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да излије
Ко се не сећа с каквим је осећањем ишао први пут на своју нову дужност! ... Колико је ту помешано милине са неком полусмешном збиљом и важношћу.
а она му враћаше пољупце, топећи се од милине... »То је љубав... ми се љубимо, је ли ?« тепаше му она, а он је притискиваше на груди све јаче и јаче, уверавајући је
Љубици одједном наиђе наступ љубавних осећаја, она сва задрхта од неке милине и баци се Влајку на груди. Њему ово не би по вољи, пресече је погледом оздо до на врх главе, али не рече ништа.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Од земље одлазим. И већ слутим, у себи, сва мучења прошлости, пре милине. Скоро ће разнети дим и ово што овде збивах. Но да л ће и тад свитати зора из зимске тишине, животу мом, да га злим не
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Реч је његова била као гром и говор његов као пролетња грмљавина; земљу је подузимала језа од страха и милине: беше и весело и страшно. Господ проговори: — Анђели моји, дело моје још није готово.
Ал од то доба због доброте њине, Што нису биле од зависти слепе, Мирјам им даде дражи и милине И драгоцени дар да буду лепе...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Па кад погледаш наковњу (ѕіц!) како се преврће н изврће, и како јак трес учини, човеку од милине сузе у оку засјаје«.* »Стари режим је пао, завршује Срета овај допис (који је овде у најкраћем изводу изнет а који се
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ЂАЧЕ Није, ђедо, тако ми рождества, но некакав покољ те велики; од милине уру сам слушао! Дим је црни легâ над Бајице кâ најгушћи облак о јесени.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад дође аждаја, питај је куда иде и где је њезина снага, па све љуби оно место где ти каже да јој је снага, као од милине, докле је искушаш, па ћеш ми после казати кад дођем.” После царев син отиде у двор, а баба остане у рекавици.
Кажи ми где је твоја снага. Ја да знам где је твоја снага, ја не знам шта бих радила од милине, све бих оно место љубила.” На то се аждаја насмеје, па јој рече: „Онде је моја снага у оном огњишту.
Краљев син дохвативши ове се тице почне да је љуби од милине, и љубећи је прометну му се најљепша ђевојка. А ово је била једна ђевојка коју је баба замађијала била и у тицу
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
и јаче попусти мах своме силноме гласу и још ста њим извијати и треперити као што давно не бјеше, тако да Бутре од милине зину и укочањи се као кип.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Причам да не бих баш сасвим умро. Хоћу да чикам луде. Гроба нема, а још збори. Не могу да се науживам милине кад чујем како људи, и кад теби буду моје године, слушају шта зборим. Нема ни гроба, а тако леп глас има.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ој ти красни Дубровчане, Наш и данас бели дане, Та са песме из старине, Пуне славе и милине! Ој Славонче танани! Банаћане лагани! Ој Бачвани, здраво, здраво, Ко ј' у песми већи ђаво!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А горе, горе се смешило небо, моје небо, мило моје добро небо. И док ми је душа трептала покретом небеске милине, ја сам, витлајући мој мали шешир од сламе, трчао, трчао, трчао, махнито ронећи у сласт оног бескрајног мира, оног
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад дође аждаја, питај је куда иде и где је њезина снага, па све љуби оно место где ти каже да јој је снага, као од милине, докле је искушаш, па ћеш ми после казати кад дођем. После царев син отиде у двор, а баба остане у рекавици.
Кажи ми где је твоја снага. Ја да знам где је твоја снага, ја не знам шта бих урадила од милине, све бих оно место љубила. На то се аждаја насмеје, па јој рече: — Онде је моја снага у оном огњишту.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
А он би се опет топио од Милине када бих ја без грешке говорио стихове из ова два дела. Када бисмо завршили са читањем неких Шекспирових драма, у
Топили су се од Милине и старица и старац. И по њеној жељи све то сам морао опет препричавати њеним пријатељима Словенцима.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Нагледај се те милине Па се диви вишњој моћи: Богу зоре и вечери, Богу дана, Богу ноћи. »Невен« 1881. ДИВНА ЗВЕЗДА Црна ноћи, ко те
Па се загледајмо у очице њине... Засузићеш, брате, сузом од милине. Покушај једаред то у своме веку, У светињи бадњој запалити јелку; Тај обичај лепи, кô сан неке виле, У твоме ће
Ал’ тамо кад већ Фебруар мине, Тад је прочитај ради милине, Прочитај па се по свој Европи Од сласти — топи! »Стармали« 1885.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ЛВИИИ Кад заруди зора, Она зора мила, И позлати вршак Анђелова крила, Од веље милине Анђô крилма мане, Из његова крила Једно перце пане.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
1856. Јован Суботић В ДОРИБАХ Беч је пун сваке красоте и сваке милине, И сам мора Париз капу пред њиме скинут, Али крвна има два душмана, ветар и кишу, Ти су му сели за врат, па му не
Нашто сунцу небесном Живи топли жар? Танко чувство срцу мом, Мили неба дар? Да вам сродно дише груд, Па милине биће свуд, — Вели млада Српкиња, Славна Српкиња.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Боже мој, Боже ала ви усрећисте нашу земљу! Свијет се лијепо умртвио од некаква добра и милине, па дише. Свак весо, задовољан, свак пјева, само се пјесма ниђе не чује.
“ „О, да добре царевине, милостиви Боже!“ — занесô се ја и лијепо јаукну' од некакве силне милине, а жена и дјеца од велике радости зајецаше. „Гони, брате, љубим ти стопе твоје, гони!
Давид: О, ми смо задовољни! Притиснуло нас добро са свију страна; од некакве силне смо се милине умртвили, па једва дишемо... Али ми је врло тешко што ми газде кажу да нијесам Срб. Ја нијесам Срб!
милиіун срца и милијун језика, јер сам данас пред овим судом плакô испред милијуна душа које су се од силног добра и милине умртвиле, па једва дишу! (Сви га гледају забезекнуто.) Збогом, јазо! Збогом, господини моји!
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Поноћ стаде од милине, Па у чуду само хуче, Гледајући две стотине, Како бежи и јауче... Две стотине војске њине... — Шта ћеш лепше?...
Гледô сам те, пун милине, Како јездиш, како летиш И крвавом шашком претиш; Па још кад се, Козак, сетиш Твоје лепе Украјине, У оку ти
сто си сам ишао, На хиљаду јуришао; Зуји куршум и кумбара, Грме горе и долине, А Козаку душа стара Од силине и милине — Дирнут ханџар из корице. Или листак из горице, Кад се вихор игра њима — Затрепери у прсима.
Ћипико, Иво - Пауци
Па се подаваше сабирању сопствених мисли и посматрању самога себе, и осјети се лак, пун младићке Милине. И гледаше себе издвојена од биједе што у селу владаше.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ Моју душу туга узе С такве новости, Али моје беху сузе, Сузе радости. А када је, пун милине, Санак минуо, Блед, магловит, са висине Дан је синуо.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Па те твоја добра мајка Данас лепо опремила. Кадивени доламицу Обукла ти од милине, Ишарала меке груди, Равна поља и долине.
Гледо сам те, пун милине, Како јездиш, како летиш, И крвавом шашком претиш; Па још кад се Козак сетиш Твоје лепе Украјине, У оку ти пламен
сто си сам ишао, На хиљаду јуришао: Зуји куршум и кумбара, Грме горе и долине, А Козаку душа стара Од силине и милине – Дирнут ханџар из корице Или листак из горице, Кад се вихор игра њима – Затрепери у прсима.