Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
MILUTIN USKOKOVIĆ Varoški i moderni život dobio je svoga slikara u Milutinu Uskokoviću (rođen u Užicu 1884*). Jošte mlad, i tek u početku književnoga rada, napisao je dosada nekoliko knjiga: dve
Radičević, Branko - PESME
svoga; Al' skočiše do troje Srpčadi, Digoše me sa zemljice mladi, Poneše me krvcom niz rudinu, U dvorove Silić-Milutinu. Kada bija u prebeli dvori, Dođo k sebi i oči otvori, Pa šta prvo pred sobom sam gledô?
„Juriš, braćo!“... Kliknu na družinu. Ta ovo je bojak vaistinu: Udarili starcu Milutinu, Udarili Turci na torinu; Iza prošća Srbi su zapali, A tvrdo i Turci opasali, Opasali kano ljuta guja, Glava njojzi
Al' pogledaj sad onog jadnika! Milutinu čedo ponajmlađe, Već i njega loša kobi snađe: U grlo ga pogodiše belo, Klonu noga i klonu mu telo.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
pa se obrne k vratima, a lonac i mlijeko za njom po zemlji, jer je nehotice bila zapela nogom za uprtu od torbe. Milutinu po polutinu.
pa umijesivši tri kolača, dala svakome pastorku po jedan, govoreći: „Evo vama svakome po jedan kolač, a vi mome Milutinu podajte samo po polutinu“. Mini ga sablja, mini ga puška!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
56 GRUJICA I PAŠA SA ZAGORJA Knjigu piše paša sa Zagorja, te je šale na Grahovo ravno, a na ruke Milutinu knezu: „Milutine, od Grahova kneže, gotovi mi gospodska konaka: očisti mi trideset odaja za mojijeh trideset
Ode knjiga od ruke do ruke — dokle dođe na Grahovo ravno, a na ruke Milutinu knezu. Kada kneže knjigu proučio, ud’riše mu suze od očiju, a gleda ga ćerka Ikonija, pa mu ode smjerno govoriti: „O
za pašom trideset delija; presrete ih Novaković Grujo, ljubi pašu u skut i u ruku, on Grujicu među oči čarne, pa govori Milutinu knezu: „Vrat' se, kneže, s mojim delijama, te im podaj gospodsku večeru; ja ti neću ništa večerati!