Matavulj, Simo - USKOK
— To je bilo, velite, u jesen godine... Koje? — zapita Janko. — Evo je minulo ove jeseni ravno devet godina — reče knez. — Je li, pope? — Biće tako! — Dakle, šeste — prihvati Janko.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Sećanje na nešto što se samo u večnosti ponovo pronaći može kida nas i usrećuje: Minulo je od tih neveselih dana već skoro pola vijeka, deda odavno nema na ovome svijetu, a ja još ni danas posigurno ne znam
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Tuga da te uhvati. Minulo je od tih neveselih dana već skoro pola vijeka, djeda odavna nema na ovome svijetu, a ja još ni danas posigurno ne
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
U saksije Dunav lije: bidermajer, fantazije, čempres-drevo, bakrorezi, madrigali, san o brezi. ІІ Minulo je s lampom leto. (Jedno smrkne - svane peto.) Razapeta o čudima stara kuća kraj Budima.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
“ kao da muž ne osjeti da je ona slaba vida, nego da reče da ona njemu vrača; ali on opazi šta je, pa joj reče: „Minulo je mene svako dobro kako sam ja tebe uzeo“. Naše žene brašno krale. — Sad ću kazati.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ko je mrtav, mrtav je, i više ne ustaje. Rastanci su tu rastanci zauvijek, a ono što je minulo, minulo je bespovratno. Bespovratnije čak nego u samom životu.
Ko je mrtav, mrtav je, i više ne ustaje. Rastanci su tu rastanci zauvijek, a ono što je minulo, minulo je bespovratno. Bespovratnije čak nego u samom životu.
Sve je tu bilo kao na luksuznijem odjeljenju jevrejskog groblja. Kad je njegovo doba minulo, otmjeni lokal prometnuo se u jeftini kabaret, koji je životario.
Miljković, Branko - PESME
Svet zamenjen okom nad rekom zlo zaspala sanjaš i gorki plod podneblja zagonetke nad svojim krvotokom kad minulo vreme i jaz postaje svod gorkih nam dana zabludelih tokom zvezda pod kojim sam u zanosu pao.
Svet zamenjen okom nad rekom zlo zaspala sanjaš i gorki plod podneblja zagonetke nad svojim krvotokom kad minulo vreme i jaz postaje svod gorkih nam dana zabludelih tokom zvezda pod kojim sam u zanosu pao.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
nosi na sebi pečat, težak, pretežak pečat čamotinje, sumornosti i skamenjene tuge koja miriše na nešto davno, predavno minulo, propalo i survano. Jajce je vječito, bilo proleće, bilo ljeto, bila jesen ili zima, tužno, turobno i mračno.
Ilić, Vojislav J. - PESME
8. Suri spomenik starih pokolenja Nad sniskom humkom ugažena groba Živo me seti strasti i mučenja, I misô vrati u minulo doba. Tužni grobovi, gde vas jošte nije? I ko da priča istorije vaše?
Je l' imô roda ili verne ljube? I gde su oni? Je li ona živa? Il' sve odavno večni sanak sniva? Možda je nekad u minulo doba Starica majka dolazila tune, I lila suze više râna groba, I zvala sina što u njemu trune.
Žega ga sustiže potom, Da posle jednoga sata pod kućnim ležaše plotom Bez svesti i saznanja. 2. Podne je minulo kasno, I već na tavnom nebu sunce se gasilo jasno, Žarki se ispuni vazduh prohladom večeri sveže, Na gusto, dudovo
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Koje „ono“? — upita starac začućeno gledajući momka u vojničkoj uniformi i pod oružjem. — Ustanak! Minulo je već mjesec dana od toga razgovora u kukuruzima, od onoga vatrenog dvadeset sedmog jula, kad su krajiški ustanici,
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— reče ženica i predade mu kitu belih hrizantema — Jošte te je pozdravila da gu prošćavaš, zašto je prolet damno minulo, jesen došla, — zimske ruže su cveće!... Nesu ruže od prolet, ama neje, reče, veće ni ona što je bila!