Матавуљ, Симо - УСКОК
— То је било, велите, у јесен године... Које? — запита Јанко. — Ево је минуло ове јесени равно девет година — рече кнез. — Је ли, попе? — Биће тако! — Дакле, шесте — прихвати Јанко.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Сећање на нешто што се само у вечности поново пронаћи може кида нас и усрећује: Минуло је од тих невеселих дана већ скоро пола вијека, деда одавно нема на овоме свијету, а ја још ни данас посигурно не знам
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Туга да те ухвати. Минуло је од тих невеселих дана већ скоро пола вијека, дједа одавна нема на овоме свијету, а ја још ни данас посигурно не
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
У саксије Дунав лије: бидермајер, фантазије, чемпрес-древо, бакрорези, мадригали, сан о брези. ІІ Минуло је с лампом лето. (Једно смркне - сване пето.) Разапета о чудима стара кућа крај Будима.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ као да муж не осјети да је она слаба вида, него да рече да она њему врача; али он опази шта је, па јој рече: „Минуло је мене свако добро како сам ја тебе узео“. Наше жене брашно крале. — Сад ћу казати.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ко је мртав, мртав је, и више не устаје. Растанци су ту растанци заувијек, а оно што је минуло, минуло је бесповратно. Бесповратније чак него у самом животу.
Ко је мртав, мртав је, и више не устаје. Растанци су ту растанци заувијек, а оно што је минуло, минуло је бесповратно. Бесповратније чак него у самом животу.
Све је ту било као на луксузнијем одјељењу јеврејског гробља. Кад је његово доба минуло, отмјени локал прометнуо се у јефтини кабарет, који је животарио.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Свет замењен оком над реком зло заспала сањаш и горки плод поднебља загонетке над својим крвотоком кад минуло време и јаз постаје свод горких нам дана заблуделих током звезда под којим сам у заносу пао.
Свет замењен оком над реком зло заспала сањаш и горки плод поднебља загонетке над својим крвотоком кад минуло време и јаз постаје свод горких нам дана заблуделих током звезда под којим сам у заносу пао.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
носи на себи печат, тежак, претежак печат чамотиње, суморности и скамењене туге која мирише на нешто давно, предавно минуло, пропало и сурвано. Јајце је вјечито, било пролеће, било љето, била јесен или зима, тужно, туробно и мрачно.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
8. Сури споменик старих поколења Над сниском хумком угажена гроба Живо ме сети страсти и мучења, И мисô врати у минуло доба. Тужни гробови, где вас јоште није? И ко да прича историје ваше?
Је л' имô рода или верне љубе? И где су они? Је ли она жива? Ил' све одавно вечни санак снива? Можда је некад у минуло доба Старица мајка долазила туне, И лила сузе више рâна гроба, И звала сина што у њему труне.
Жега га сустиже потом, Да после једнога сата под кућним лежаше плотом Без свести и сазнања. 2. Подне је минуло касно, И већ на тавном небу сунце се гасило јасно, Жарки се испуни ваздух прохладом вечери свеже, На густо, дудово
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Које „оно“? — упита старац зачућено гледајући момка у војничкој униформи и под оружјем. — Устанак! Минуло је већ мјесец дана од тога разговора у кукурузима, од онога ватреног двадесет седмог јула, кад су крајишки устаници,
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— рече женица и предаде му киту белих хризантема — Јоште те је поздравила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно минуло, јесен дошла, — зимске руже су цвеће!... Несу руже од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била!