Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
A u poletu koji Mišićeva rečenica nosi utelovljeno je duboko uverenje da treba, gotovo bukvalno, vojštiti za izvesne poetskoduhovne vrednosti
Drugačije je, međutim, kad su u pitanju pesnici u istome jeziku i istoj književnosti. Kad se redom i kako valja čita Mišićeva antologija, onda se može osetiti kako pri samome kraju srpsko jednovekovno poetsko nasleđe nekako, reklo bi se,
Međusobnih: to znači da su i Popine pesme menjale vrednost onima koje su im prethodile. Izvanredna Mišićeva antologija bila je uspela provera njegovih stavova: nije zatečeni poredak vrednosti ni jedini moguć, ni „prirodan“,
epska retorika završava u teatralnoj nacionalnoj patetici (prenaglašena narativnost i retorika predstavljale bi još dva Mišićeva saznanja).
Dva naredna Mišićeva saznanja odnose se na dve književne mode: na estetizovanu otmenost parnasovskopariske provenijencije koja je došla do