Dučić, Jovan - PESME
Tad su pred tajnom što je morila, Sva usta stvari progovorila. Tvorče, kroz oluj i kroz ćutanje, Slušam sve tvoje sjajne glasove; A čekam kad sve
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— reče ljutito gđa Persa. — Onaj paor ga već upec’o. Uncut jedan! — dodade u sebi, pa se dâ u misli. Radoznalost je morila; da se izede živa. Kako samo već da dozna: kakav je gost, kako izgleda i šta će se razgovarati?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bila je žeđ, koja ju je morila, godinama. Bila je stidljiva u zagrljaju, ali je od početka imala ta rumena usta, uzvijena ujutru, sa osmehom, kao da
a ipak zadobio, očigledno, naklonost Kostjurinovu, tako brzo, nije davalo mira tom mladom, plahovitom, čoveku, koga je morila nezasitljiva želja da zadrži komandu očevog puka.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Gospoža Dafina međutim davila ih je i morila noću, sedajući im na debele, seljačke stomake, klečeći im pod grlom, ostavljajući za sobom srdobolju, boginje i drhtavicu.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
MORA Pripovijeda se da je nekakvoga čovjeka tako morila móra, da već najposlije nije mogao zaspati, i dosadi mu se kod kuće življeti, nego uzjaše na svoga bijela konja i
davila i kako mu je on dlaku na njegovu gunju presjekao, onda doznadu da mu je konj bio móra koja ga je pritiskivala i morila. (Teško kao móra). 6.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Na putu iz Kragujevca u Beograd, koji je prešao pešice, ni za trenutak nije osetio ogorčenje, samo bojazan koja ga je morila: šta ako je i Miloš poverovao Vučiću pa posumnjao u njega?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Al' u tom času žeđ nas je morila ljuta; Žarka se želja javi da je utolimo; I ti spusti vedro... - za nekol'ko trenuta Svežu vodu pismo da žeđ ugasimo.
Sama sam bila sred gomile hučne; Morila me je čama i dosada, I vređale me reči pesme zvučne; Povratku bejah i samoći rada...
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
pa bio to mesinski potres ili burski rat, potonuće transatlantika ili poplava Žute rijeke — sve je to dolazilo izvana. Morila me pitalica: je li to stoga što smo mi ovdje nekakav privjesak svijeta, njegovo slijepo crijevo?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Smrt kaže: — Nijesam ja, gospode, nikoga morila, van kopala kamen. — Kakav kamen? pita je bog. A ona reče: — Kad sam došla najprvi put, pošla sam da te pitam šta
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Biće da ih je ljuto žeđa morila: nekoliko puta zajedno u trojicu dolažahu pred kamenicu; sumnjivo se obaziru, napeli uši, frču iz nozdrva topliju paru
Ćipiko, Ivo - Pauci
On hodaše polako putem. Oko mu se dragovalo u plavetnilu i zelenilu. Nikakova teška misao nije ga morila. Ako bi katkad koja sumorna navrla iz prošlih uspomena, lako bi se rasplinula, kao da je preveć sitna da ga glođe u
Tih godina težak olahnuo, nije ga „morila briga kako da se prehrani... Po selu nikoše udobnije i bjelje kućice, prevraća čistija i vrtovi uredniji.