Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Тад су пред тајном што је морила, Сва уста ствари проговорила. Творче, кроз олуј и кроз ћутање, Слушам све твоје сјајне гласове; А чекам кад све
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— рече љутито гђа Перса. — Онај паор га већ упец’о. Унцут један! — додаде у себи, па се дâ у мисли. Радозналост је морила; да се изеде жива. Како само већ да дозна: какав је гост, како изгледа и шта ће се разговарати?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Била је жеђ, која ју је морила, годинама. Била је стидљива у загрљају, али је од почетка имала та румена уста, узвијена ујутру, са осмехом, као да
а ипак задобио, очигледно, наклоност Костјуринову, тако брзо, није давало мира том младом, плаховитом, човеку, кога је морила незаситљива жеља да задржи команду очевог пука.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Госпожа Дафина међутим давила их је и морила ноћу, седајући им на дебеле, сељачке стомаке, клечећи им под грлом, остављајући за собом срдобољу, богиње и дрхтавицу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
МОРА Приповиједа се да је некаквога човјека тако морила мóра, да већ најпослије није могао заспати, и досади му се код куће живљети, него узјаше на свога бијела коња и
давила и како му је он длаку на његову гуњу пресјекао, онда дознаду да му је коњ био мóра која га је притискивала и морила. (Тешко као мóра). 6.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
На путу из Крагујевца у Београд, који је прешао пешице, ни за тренутак није осетио огорчење, само бојазан која га је морила: шта ако је и Милош поверовао Вучићу па посумњао у њега?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ал' у том часу жеђ нас је морила љута; Жарка се жеља јави да је утолимо; И ти спусти ведро... - за некол'ко тренута Свежу воду писмо да жеђ угасимо.
Сама сам била сред гомиле хучне; Морила ме је чама и досада, И вређале ме речи песме звучне; Повратку бејах и самоћи рада...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
па био то месински потрес или бурски рат, потонуће трансатлантика или поплава Жуте ријеке — све је то долазило извана. Морила ме питалица: је ли то стога што смо ми овдје некакав привјесак свијета, његово слијепо цријево?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Смрт каже: — Нијесам ја, господе, никога морила, ван копала камен. — Какав камен? пита је бог. А она рече: — Кад сам дошла најпрви пут, пошла сам да те питам шта
Ћипико, Иво - Приповетке
Биће да их је љуто жеђа морила: неколико пута заједно у тројицу долажаху пред каменицу; сумњиво се обазиру, напели уши, фрчу из ноздрва топлију пару
Ћипико, Иво - Пауци
Он ходаше полако путем. Око му се драговало у плаветнилу и зеленилу. Никакова тешка мисао није га морила. Ако би каткад која суморна наврла из прошлих успомена, лако би се расплинула, као да је превећ ситна да га глође у
Тих година тежак олахнуо, није га „морила брига како да се прехрани... По селу никоше удобније и бјеље кућице, превраћа чистија и вртови уреднији.