Dučić, Jovan - PESME
Na obali morskoj moje srce ima Žamor nekog vala što večito pline; Što čuva sveg mora zvuke i gorčine, I svu huku davno nestanulih
ZOHRA Putnik je sreo u prvom sutonu na morskoj obali mladu i crnu ženu, koja prema zvezdi, što u taj mah blisnu na zapadu, uze svoje dve gole crne i teške dojke u
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
mlad medecinar; na drugoj sa rajtpajčem, a prema njoj brkati ulanerski oficir; na trećoj čeka stena i školjke neke na morskoj obali, a prema njoj marinerski obrijani oficir; na četvrtoj jesenji sumoran landšaft, a ona naslonjena na neku ruinu,
Afrika
Već rasa Baule, i posle sve više druge, kad se ide k zapadu gornjom ivicom prašume, nije više crvenkasto tamna kao na morskoj obali, već crno plavkasta.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
da spava, sa slikom polumeseca, ne više kod Beča, nego još samo iznad Bosfora, gde se još sjao i svetlucao na mirnoj, morskoj, površini, ona ipak nije mogla mirno da zaspi.
Jer, kao na nekoj morskoj pučini, video bi kako, kroz pet godina, jašu, u novoj, novcatoj, raskošnoj, rosijskoj, uniformi, i on, i oni, u
Teodosije - ŽITIJA
Jedni stanovahu u raselinama stena i u pećinama zemlje, i na morskoj steni kao ptice savivši gnezdo seđahu, kišom i vetrima šibani, suncem i vrućinom paljeni, zimom I mrazom mrzli, ubogi
koji nas voze prodaće nas u ropstvo ili će nas zaklati na ovoj pučini zbog bogatstva koje nosimo s nama, i predati nas morskoj dubini. A sveti im reče: — He skrbite zbog ovoga, čeda, niti malaksavajte.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
ruko - hartijo, ne vej: sa Božur-polja mastila liju u srcast crtež s osam očiju, od čijeg luča (kao da Egej naranči morskoj otvara kriške) pali se svećnjak - a gori lišće. Ne dršći, ruko - hartijo, ne vej.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
LIŽBUA i moj put, u svet, kule u vazduhu i na morskoj peni, priviđaju mi se još, dok mi žižak drhće ko prut i prenosim i zemlju, u sne, u sne, u sne.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
vojsku, nagonile je u bekstvo, naterale je u more, te se cela vojska s ljudima, slonovima i konjima utopila u pučini morskoj...“ Starac je nedahnimice i sa zebnjom u srcu slušao šta mu pripoveda mušica.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ta vi i sami znate, dragi čitaoci, šta su one osećale. Kao mornari, koje su nekoliko meseci bacali vali po pučini morskoj kad ugledaju zemlju, tako beše i njima. Došlo je dakle vreme da se ostvare davno sanjani sanci...
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Ta se metamorfoza vrši na morskoj pučini, ali ne na velikom odstojanju od obala. Ona se izvršuje na dve do tri godine od rođenja larve, počinjući nešto pre
jegulju, od onih što iz severnih krajeva Evrope hitaju ka svome plodištu, uhvatio je jedan mrežarski ribarski brod na morskoj pučini u La-Manšu, krajem decembra 1892. godine, na 36 kilometara daleko od najbliže obale.
Pojedini od njih interesovali su se za ono što se moglo videti na beskrajnoj morskoj površini. S vremena na vreme sretao se po koji trgovački ili ribarski parni brod, ređe po koji jedrenjak, pored kojih
Na nju se u ovoj morskoj oblasti dosta često nailazi; ona tu juri tunjeve pri njihovom putovanju i mnoge od njih skroz probuši i nabode na svoj
koji je imao osam hiljada metara dužine (jer pri vučenju mreže on treba da je u kosom, a ne u uspravnom položaju prema morskoj površini), bio je dobro sračunat i izrađen za otpore koje će imati da savlađuje pri toj vuči, ali je nemogućno dati mu
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Miloš među Srbe; duša bi mi tada mirna bila kako mirno jutro u proljeće, kad vjetrovi i mutni oblaci drijemaju u morskoj tavnici. TURCI SE MRKO POGLEDUJU. SKENDER-AGA Ja se čudim, lijepe mi vjere, kakav davaš prigovor, vladiko!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Sa ovog potonjeg gledao je pod sobom župno Primorje, a s njega pogled mu je letio po pučini morskoj, po toj divoti, gdje ne suste pogled ni Primorca, a kamoli čovjeka sa sjevera, još sa onakom dušom.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
6) RAZNO Ak’ u goru: izjedoše vuci, Ak’ u polje: uhvatiše Turci. Volim biti morskoj ribi ’rana, Neg’ ljubiti nemila dragana. Volim brati po gorici cveće, Neg’ ljubiti što mi srce neće.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Njegove roditelje car primi i kod sebe ih uzdrži kao što je obećao bio. Nesretni zet carev sjedeći na ploči morskoj življaše o travici, koja bješe pri ploči prirasla, vas bješe već pocrnio, aljine na njemu izagnjile, da se ne mogaše
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Al' kakav glas?... Po tamnom krilu neme ponoći, K'o grdan talas jedan jedini Da se po morskoj valja pučini; Lagano huji k'o da umire, Il' da iz crne zemlje izvire. Možda to dusi zemlji govore?
Na cvetnoj obali morskoj oni su sedeli često U svetle večeri majske. Sa tavnih korintskih gora Vetar je mirisnim dahom mrsio njihove vlasi; I
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Bivak, u koji on stiže, bio je ograđen žicama, i to izazva dosta neraspoloženja, a nalazio se na samoj morskoj obali u blizini male crkvice u Fustapidimi.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A ako se ta jasna i nedvojbena istina sadržana u morskoj bolesti i u zubobolji rado ne priznaje, to je samo zbog poštede ljudskog dostojanstva.
Kad sam u djetinjstvu čitao priču o zadrijemalom kitu na morskoj površini na čijem su hrptu brodolomci naložili vatru da se ogriju, zamišljao sam se o razmjerima smrti u toj grdosiji:
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
HRISTOS NA MORU (Uz sliku) Vozili se (tako knjiga piše) Apostoli s učiteljem Hristom, Vozili se po morskoj pučini; More mirno i glatko mu lice, Nad njim lete tice predvetrice.
»Neven« 1882. PRIMORKINjA (Uz sliku) Svakog jutra i večera, Posle sna i rada, Na obali morskoj čeka Primorkinja mlada. Gleda one puste pute, Na kim nema traga: Na te j’ pute ispratila Svoga vojna draga.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Već rasa Baule, i posle sve više druge, kad se ide k zapadu gornjom ivicom prašume, nije više crvenkasto tamna kao na morskoj obali, već crno plavkasta.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti. Što je goder zmija u morskoj glubini, I što je god zveri u šumskoj pustinji, Da su sve u jednoj ženi ove ćudi, Ne b' falilo moje proročestvo,
Gothardu i u morskoj buri, a ona, posle sviranja na fortepijanu i pevanja te pesme, jeca u svojoj nesrećnoj usamljenosti; čak, tu istu pesmu u
Jakšić, Đura - PESME
Po tamnom krilu neme ponoći Kô grdan talas jedan jedini Da se po morskoj valja pučini; Lagano huji, kô da umire, Il’ da iz crne zemlje izvire. Možda to dusi zemlji govore?
Ćipiko, Ivo - Pauci
ZA KRUHOM I Spustila se noć. Blijeda mjesečeva svjetlost kosimice razasiplje se i leluja po morskoj pučini; čini se k'o da se s nje neprestance u vazduh dižu blijedi tanki plamenčići, koji negdje u visini iščezavaju.
Svjećarice ližu po morskoj pučini. On ih prati pogledom i podaje se najsmjelijoj fantaziji... Jedne večeri nije mogao da izdrži, diže se prije
Ilić, Vojislav J. - PESME
1889. NA MORU JEGEJSKOME Na cvetnoj obali morskoj, stanovnik dalekih gora, Ja slušam potmuli ropot Jegejskog sinjega mora. Preda mnom prostranstvo puklo...
Na cvetnoj obali morskoj oni su sedeli često U svetle večeri majske. Sa tavnih korintskih gora Vetar je mirisnim dahom mrsio njihove vlasi, I
17. Pod toplim nebom azijatskih strana, Možda na morskoj visokoj obali, Gde tiho šušti kiparisa grana I klikće galeb i šumore vali Grob njezin stoji...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kakve tebe savladaše vile danas, brate, u morskoj otoci, i tvojijeh devet Tomkovića?“ Todor mu se u lugu odziva: „Brate dragi, serdar-Jankoviću, nijesu me savladale
Kakve tebe savladaše vile danas, brate, u morskoj otoci, s tvojom braćom do šest Daničića?“ Đuro mu se u lugu odziva: „A moj brate, serdar-Jankoviću, nijesu me
Kakve tebe savladaše vile danas, brate, u morskoj otoci, a sa tvoja do četiri brata, do četiri brata Mrkonjića?“ Petar mu se u lugu odziva: „A moj brate,
Onda Stojan iza glasa viče: „Đe si, brate, od Senja Tadija? Kakve tebe savladaše vile danas, brate, u morskoj otoci?“ Stojan viče, niko ne odviče. Opet Stojan iza glasa viče: „Đe si, brate, od Senja Tadija?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
svrnuo, i odvoumio, nego i tuštene pobudalio, i zato strepim da mi se ne obesi na moj vrat žrnov kamen, i potonuću u morskoj pučini.
KNjIGE ČETVRTE Kad je veliki Aleksandar, car maćedonski, preuzimao svet, dođe s vojskom pod neki vrlo tvrdi grad u morskoj zatoci, — zove se Tir, te to rađaše, da ga kako bez krvi dobije.
Čudno su se vrlo udubila moja pomišljenja; to je o meni od Davida izvešteno tebi: — Ja ću naći u dobini morskoj, to li ne mogu dovatiti u toj dubini bunarskoj! Odoleće tomu studencu dobokom dubina premudrosti i razuma božija moga.
Hodi ka nizbrdo i uzbrdo preko talasa. Opet i boljma se uplaši, te eto, većoj morskoj dubini preodole sa slobodom svojom, a od manje vetrovite se snage prepade!
Baš onako kano ako bi i koji ponajveštiji zgodio se biti dumendžija u korabu na širini morskoj, na veliku vetru i talasu silovitu do dna blizu gnjurajući se s premetanjem, a društvo je u korabu njejednosložno i vrlo
Svi se stopiše u dubini morskoj kano kamen. I napusti na njih morsku vodu. Tako pak i Saracinom navede gospod bežeći im ispod Carigrada s crnim oblakom
Toliko se ne mešaju s ljudskom grajom; vama više pozor na sebe vanja imati jerno vi u ovom svetu tako ka u morskoj pučini gnjurajući se plivate mnogo u svačem zgrešujete.