Дучић, Јован - ПЕСМЕ
На обали морској моје срце има Жамор неког вала што вечито плине; Што чува свег мора звуке и горчине, И сву хуку давно нестанулих
ЗОХРА Путник је срео у првом сутону на морској обали младу и црну жену, која према звезди, што у тај мах блисну на западу, узе своје две голе црне и тешке дојке у
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
млад медецинар; на другој са рајтпајчем, а према њој бркати уланерски официр; на трећој чека стена и шкољке неке на морској обали, а према њој маринерски обријани официр; на четвртој јесењи суморан ландшафт, а она наслоњена на неку руину,
Африка
Већ раса Бауле, и после све више друге, кад се иде к западу горњом ивицом прашуме, није више црвенкасто тамна као на морској обали, већ црно плавкаста.
Црњански, Милош - Сеобе 2
да спава, са сликом полумесеца, не више код Беча, него још само изнад Босфора, где се још сјао и светлуцао на мирној, морској, површини, она ипак није могла мирно да заспи.
Јер, као на некој морској пучини, видео би како, кроз пет година, јашу, у новој, новцатој, раскошној, росијској, униформи, и он, и они, у
Теодосије - ЖИТИЈА
Једни становаху у раселинама стена и у пећинама земље, и на морској стени као птице савивши гнездо сеђаху, кишом и ветрима шибани, сунцем и врућином паљени, зимом И мразом мрзли, убоги
који нас возе продаће нас у ропство или ће нас заклати на овој пучини због богатства које носимо с нама, и предати нас морској дубини. А свети им рече: — Хе скрбите због овога, чеда, нити малаксавајте.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
руко - хартијо, не веј: са Божур-поља мастила лију у срцаст цртеж с осам очију, од чијег луча (као да Егеј наранчи морској отвара кришке) пали се свећњак - а гори лишће. Не дршћи, руко - хартијо, не веј.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ЛИЖБУА и мој пут, у свет, куле у ваздуху и на морској пени, привиђају ми се још, док ми жижак дрхће ко прут и преносим и земљу, у сне, у сне, у сне.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
војску, нагониле је у бекство, натерале је у море, те се цела војска с људима, слоновима и коњима утопила у пучини морској...“ Старац је недахнимице и са зебњом у срцу слушао шта му приповеда мушица.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Та ви и сами знате, драги читаоци, шта су оне осећале. Као морнари, које су неколико месеци бацали вали по пучини морској кад угледају земљу, тако беше и њима. Дошло је дакле време да се остваре давно сањани санци...
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Та се метаморфоза врши на морској пучини, али не на великом одстојању од обала. Она се извршује на две до три године од рођења ларве, почињући нешто пре
јегуљу, од оних што из северних крајева Европе хитају ка своме плодишту, ухватио је један мрежарски рибарски брод на морској пучини у Ла-Маншу, крајем децембра 1892. године, на 36 километара далеко од најближе обале.
Поједини од њих интересовали су се за оно што се могло видети на бескрајној морској површини. С времена на време сретао се по који трговачки или рибарски парни брод, ређе по који једрењак, поред којих
На њу се у овој морској области доста често наилази; она ту јури туњеве при њиховом путовању и многе од њих скроз пробуши и набоде на свој
који је имао осам хиљада метара дужине (јер при вучењу мреже он треба да је у косом, а не у усправном положају према морској површини), био је добро срачунат и израђен за отпоре које ће имати да савлађује при тој вучи, али је немогућно дати му
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Милош међу Србе; душа би ми тада мирна била како мирно јутро у прољеће, кад вјетрови и мутни облаци дријемају у морској тавници. ТУРЦИ СЕ МРКО ПОГЛЕДУЈУ. СКЕНДЕР-АГА Ја се чудим, лијепе ми вјере, какав даваш приговор, владико!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Са овог потоњег гледао је под собом жупно Приморје, а с њега поглед му је летио по пучини морској, по тој дивоти, гдје не сусте поглед ни Приморца, а камоли човјека са сјевера, још са онаком душом.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
6) РАЗНО Ак’ у гору: изједоше вуци, Ак’ у поље: ухватише Турци. Волим бити морској риби ’рана, Нег’ љубити немила драгана. Волим брати по горици цвеће, Нег’ љубити што ми срце неће.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Његове родитеље цар прими и код себе их уздржи као што је обећао био. Несретни зет царев сједећи на плочи морској живљаше о травици, која бјеше при плочи прирасла, вас бјеше већ поцрнио, аљине на њему изагњиле, да се не могаше
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ал' какав глас?... По тамном крилу неме поноћи, К'о грдан талас један једини Да се по морској ваља пучини; Лагано хуји к'о да умире, Ил' да из црне земље извире. Можда то дуси земљи говоре?
На цветној обали морској они су седели често У светле вечери мајске. Са тавних коринтских гора Ветар је мирисним дахом мрсио њихове власи; И
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Бивак, у који он стиже, био је ограђен жицама, и то изазва доста нерасположења, а налазио се на самој морској обали у близини мале црквице у Фустапидими.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А ако се та јасна и недвојбена истина садржана у морској болести и у зубобољи радо не признаје, то је само због поштеде људског достојанства.
Кад сам у дјетињству читао причу о задријемалом киту на морској површини на чијем су хрпту бродоломци наложили ватру да се огрију, замишљао сам се о размјерима смрти у тој грдосији:
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ХРИСТОС НА МОРУ (Уз слику) Возили се (тако књига пише) Апостоли с учитељем Христом, Возили се по морској пучини; Море мирно и глатко му лице, Над њим лете тице предветрице.
»Невен« 1882. ПРИМОРКИЊА (Уз слику) Сваког јутра и вечера, После сна и рада, На обали морској чека Приморкиња млада. Гледа оне пусте путе, На ким нема трага: На те ј’ путе испратила Свога војна драга.
Петровић, Растко - АФРИКА
Већ раса Бауле, и после све више друге, кад се иде к западу горњом ивицом прашуме, није више црвенкасто тамна као на морској обали, већ црно плавкаста.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. Што је годер змија у морској глубини, И што је год звери у шумској пустињи, Да су све у једној жени ове ћуди, Не б' фалило моје пророчество,
Готхарду и у морској бури, а она, после свирања на фортепијану и певања те песме, јеца у својој несрећној усамљености; чак, ту исту песму у
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
По тамном крилу неме поноћи Кô грдан талас један једини Да се по морској ваља пучини; Лагано хуји, кô да умире, Ил’ да из црне земље извире. Можда то дуси земљи говоре?
Ћипико, Иво - Пауци
ЗА КРУХОМ И Спустила се ноћ. Блиједа мјесечева свјетлост косимице разасипље се и лелуја по морској пучини; чини се к'о да се с ње непрестанце у ваздух дижу блиједи танки пламенчићи, који негдје у висини ишчезавају.
Свјећарице лижу по морској пучини. Он их прати погледом и подаје се најсмјелијој фантазији... Једне вечери није могао да издржи, диже се прије
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1889. НА МОРУ ЈЕГЕЈСКОМЕ На цветној обали морској, становник далеких гора, Ја слушам потмули ропот Јегејског сињега мора. Преда мном пространство пукло...
На цветној обали морској они су седели често У светле вечери мајске. Са тавних коринтских гора Ветар је мирисним дахом мрсио њихове власи, И
17. Под топлим небом азијатских страна, Можда на морској високој обали, Где тихо шушти кипариса грана И кликће галеб и шуморе вали Гроб њезин стоји...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Какве тебе савладаше виле данас, брате, у морској отоци, и твојијех девет Томковића?“ Тодор му се у лугу одзива: „Брате драги, сердар-Јанковићу, нијесу ме савладале
Какве тебе савладаше виле данас, брате, у морској отоци, с твојом браћом до шест Даничића?“ Ђуро му се у лугу одзива: „А мој брате, сердар-Јанковићу, нијесу ме
Какве тебе савладаше виле данас, брате, у морској отоци, а са твоја до четири брата, до четири брата Мркоњића?“ Петар му се у лугу одзива: „А мој брате,
Онда Стојан иза гласа виче: „Ђе си, брате, од Сења Тадија? Какве тебе савладаше виле данас, брате, у морској отоци?“ Стојан виче, нико не одвиче. Опет Стојан иза гласа виче: „Ђе си, брате, од Сења Тадија?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
сврнуо, и одвоумио, него и туштене побудалио, и зато стрепим да ми се не обеси на мој врат жрнов камен, и потонућу у морској пучини.
КЊИГЕ ЧЕТВРТЕ Кад је велики Александар, цар маћедонски, преузимао свет, дође с војском под неки врло тврди град у морској затоци, — зове се Тир, те то рађаше, да га како без крви добије.
Чудно су се врло удубила моја помишљења; то је о мени од Давида извештено теби: — Ја ћу наћи у добини морској, то ли не могу доватити у тој дубини бунарској! Одолеће тому студенцу добоком дубина премудрости и разума божија мога.
Ходи ка низбрдо и узбрдо преко таласа. Опет и бољма се уплаши, те ето, већој морској дубини преодоле са слободом својом, а од мање ветровите се снаге препаде!
Баш онако кано ако би и који понајвештији згодио се бити думенџија у корабу на ширини морској, на велику ветру и таласу силовиту до дна близу гњурајући се с преметањем, а друштво је у корабу њеједносложно и врло
Сви се стопише у дубини морској кано камен. И напусти на њих морску воду. Тако пак и Сарацином наведе господ бежећи им испод Цариграда с црним облаком
Толико се не мешају с људском грајом; вама више позор на себе вања имати јерно ви у овом свету тако ка у морској пучини гњурајући се пливате много у свачем згрешујете.