Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
jegulje velika je morska dubina, koja tu dostiže 5000 metara; jegulje sa Sumatre i Cejlona tu nalaze potrebne uslove za mrestenje i za život svojih larvi, pa sa te strane i ulaze iz slatkih voda u more.
je i za Indiski Okean potvrđeno ono što je ranije već bilo utvrđeno za Atlantski Okean, a to je da jegulja za svoje mrestenje i rasplođavanje traži velike morske dubine. Šmit je, u ostalom, to potvrdio i za druge oblasti Indiskog Okeana.
Nije tačno utvrđeno na kojoj se dubini jegulje na plodištu skupljaju radi mrestenja. Zna se samo to da se mrestenje vrši na dubini koja iznosi najmanje 1000 metara, a verovatno i znatno više. Temperatura vode na tim mestima je 20˚ S.
okeanske dubine, i silazeći postepeno i sve dublje ka morskome dnu, traži te morske rupe i u ovima se tada vrši njeno mrestenje.
jer se jegulja odatle gubi u okeanskim dubinama, spuštajući se postepeno u ove i upućujući se mestu gde će se obaviti mrestenje.
putovanju zaronila u morske dubine i prispela na mesta koja su joj bila krajnja meta, na kojima će se obaviti neno mrestenje, gde joj je bila kolevka, a gde će joj uskoro biti i grob.
Ali šta biva sa jeguljom kad se izvrši mrestenje, kad se ona odužila svome nagonu, zbog čega je i preduzela svoje predugo putovanje preko okeana?
dovoljnoj blizini nikakvih dubinskih rovova ili ponora u kojima bi jegulja mogla naći za nju neophodno potrebne uslove za mrestenje i rasplođavanje.
dospevaju u vode Azorskih ostrva, a zatim u vode oko Madere i Kanarskih Ostrva, gde se skoncentrišu čekajući vreme za mrestenje koje biva na dubinama od nekoliko stotina metara.
dubinskih riba i drugih morskih organizama; među ribama bilo je i jegulja ikrašica i mlečnjaka, očevidno polno zrelih za mrestenje kroz koji dan. Ali to još nije bilo ono što se traži.
ka zajedničkom plodištu u Atlantskom Okeanu, ipak je verovatno da u tome moraju igrati uloge hidrološki uslovi za mrestenje i rasplođavanje.