Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
јегуље велика је морска дубина, која ту достиже 5000 метара; јегуље са Суматре и Цејлона ту налазе потребне услове за мрестење и за живот својих ларви, па са те стране и улазе из слатких вода у море.
је и за Индиски Океан потврђено оно што је раније већ било утврђено за Атлантски Океан, а то је да јегуља за своје мрестење и расплођавање тражи велике морске дубине. Шмит је, у осталом, то потврдио и за друге области Индиског Океана.
Није тачно утврђено на којој се дубини јегуље на плодишту скупљају ради мрестења. Зна се само то да се мрестење врши на дубини која износи најмање 1000 метара, а вероватно и знатно више. Температура воде на тим местима је 20˚ С.
океанске дубине, и силазећи постепено и све дубље ка морскоме дну, тражи те морске рупе и у овима се тада врши њено мрестење.
јер се јегуља одатле губи у океанским дубинама, спуштајући се постепено у ове и упућујући се месту где ће се обавити мрестење.
путовању заронила у морске дубине и приспела на места која су јој била крајња мета, на којима ће се обавити нено мрестење, где јој је била колевка, а где ће јој ускоро бити и гроб.
Али шта бива са јегуљом кад се изврши мрестење, кад се она одужила своме нагону, због чега је и предузела своје предуго путовање преко океана?
довољној близини никаквих дубинских ровова или понора у којима би јегуља могла наћи за њу неопходно потребне услове за мрестење и расплођавање.
доспевају у воде Азорских острва, а затим у воде око Мадере и Канарских Острва, где се сконцентришу чекајући време за мрестење које бива на дубинама од неколико стотина метара.
дубинских риба и других морских организама; међу рибама било је и јегуља икрашица и млечњака, очевидно полно зрелих за мрестење кроз који дан. Али то још није било оно што се тражи.
ка заједничком плодишту у Атлантском Океану, ипак је вероватно да у томе морају играти улоге хидролошки услови за мрестење и расплођавање.