Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Pa i ja pevam, pijem, žderem, igram, i sve radim u nekom bunilu, a osećam dobro kako život plete i mrsi nešto oko mene strašno, nepojmljivo i fatalno. „Jest, svi bi oni verovali da sam ja jedini srećan među njima.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Rastresla se, jelek razgrnut, košulja otklonjena, te joj grudi, kao mramor blešte; kosa crna i vlažna, šiba je i mrsi se... Snaga joj se krši i vije kao zmija. Samo joj oči raširene, čudne, tamne, a opet tako svetle...
Kostić, Laza - PESME
Usami se, ne zna šta će, kosu mrsi, ruho kida, zamršaje srca svoga u lavirint sulud zida. Oštrim dletom bola svoga u bled kamen reže lica, svako lice
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Bije krilo orlovo o grananje borovo: Kovačica, Opovo. Zlatno pile gromovo mrsi lišće lozovo: Kovačica, Opovo. Kroz mrštenje glogovo kreše sunce bogovo: Kovačica, Opovo. Zvrkne zrno bobovo.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ja ga se setih! Ja ga vidim! Njegova modrina mrsi mi dušu, i mene obuzima grozna jeza, i neka, beskrajna, žalost. Predosećano, u Beogradu, 1920.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Mali Milun uhvatio rese od petrahilja, pa malo začuđen gleda oko sebe. I on tobože hoće da se krsti a ne umije, pa mrsi prstićima po grudima. Pošto se „odužiše Bogu“, posjedaše. „Daj, Stake!... Popu najprvome!“ mignu serdar.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
kaže šta je vladika naredio, reče grješniku: „Moli Boga, što je naš vladika dobar a znao bi mi kazati kako se mrsi uz časne poste.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Prve starešine — sve po redu. A lako im je častiti. Ako se mrsi, a on zakolje iz svoga stada ovna, polak ispeče, a | od druge polovine načini dve-tri pite s[a] skorupom i s mladim
Ćosić, Dobrica - KORENI
Aćim mrsi bradu, kvari njene raklje i klima glavom kao da sluša pravednu presudu. „Druga je klima tamo. Oni misle da je naše odelo
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
To je zavist! XXIX Eto sam opet odlutao! Na svakom ćošku pobjegnem sam sebi s lanca. Stalno mi se mrsi i prekida nit. To mi je stara mana, još iz djetinjstva.
Znači: još nisam u onoj drugoj sobi, među nepoznatim iznurenim licima. Misao se mrsi. Na mahove oko mene zjape bezdane bijele praznine kroz koje propadam. Pa prestaje i to. Bijela tišina bez vremena.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
kaže šta je vladika naredio, reče grješniku: — Moli boga što je naš vladika dobar, a znao bi mi kazati kako se mrsi uz časne poste!
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
I mali se Marko rasplače. Suseda Jurka nije mogla da izgovori ni cigle utešljive reči. Blene u nju i nešto kroz zube mrsi. Muški, kao da nije njihov posao, ćute i puše. Ne čuje se nego jecanje i kukanje majke i sina.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ovima je stvarno i preostajalo jedino to da krive vratove gledajući je kako, onako nakostrešena i prkosna, mrsi oblake.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Prignuvši se kao guja, Konj Okeanin mrsi grivu, I s frktanjem, kô oluja, U daljinu leti sivu. Kliče pana, kao čajka, I sve bliže meti stiže, A za njome vitez
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Profesor Kalenić stoji na vetru i gleda za njima. Odmiču, osvrću se, nešto dovikuju profesoru što vetar mrsi i brka. Zamakoše. Vetar briše.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
ispreda konac, neobično je odgovarala mojoj srednjoj tetki, jer je ona i u životu umela ne samo da ispreda nego i da mrsi konce; a Atropa, ona što drži makaze da odseče dužinu veka, moja najmlađa tetka, bila je kadra i inače skratiti čoveku
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Po svojim osećajima, ja sam pobožan čovek... — Video sam ga na Veliki petak da mrsi... — More, nikad u crkvu nije išao... ...
Stanković, Borisav - KOŠTANA
(Opravlja joj kosu i odelo.) KOŠTANA (zabacuje kosu): Neka se mrsi! (Magdi): A, je li, tetka... (Pokazuje na goru.) Šta je tamo? Gora? MAGDA Gora, kćeri!
Šantić, Aleksa - PESME
S mora nepregledna Tiho vjetar dođe, i pramenje meko Mrsi joj. Sve ćuti. Samo s hridi one Gladan čagalj viče. I mjesec daleko, Kô tepsija zlatna, za pučinu tone. 1918.
Sama, u providnom velu Od srebrne magle, ona stoji tako Blijeda i tužna. I dok vjetar lako Pramenove zlatne mrsi joj po čelu, Njezin pogled bludi preko mrtvih strana, Daleko po kršu, po rodnome kraju; I dva plava oka suzom