Jakšić, Đura - PROZA
Ali na njegovom grobu beše sve tužno: crna, skoro iskopana zemlja pokrivaše mrtvaca; čelo glave prost, neofarban krst, na njemu jedan venac od smilja, žut kao što mu je i čelo bilo kad su ga u grob
Zatim se okrete čiča-Marku, koji je s prekrštenim rukama gledao u mrtvaca. „Ko ti je ova žena?“ pitao ga je prota oporim glasom. „Sestra moga pobratima, oče proto!
Odnesmo mrtvaca... i ja ostadoh opet sama, sasvim sama: kao mrtvac koga srodnici i prijatelji ostave u groblju, pa se posle svojim
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Ta ono jes'... ama ja, gazda Jovo... — uze Marjan da izvija, jer baš nije voleo da noću barata oko mrtvaca i grobova. — Ono znaš... nije baš ni lako! — Pa nećeš ti sam, ne boj se! — kuraži ga pop Stevan. — Eto ti i Simice.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Pa? — Hoće li ona htjeti poći za Lazara? — A ko nju pita? Pitaju li mrtvaca hoće li u groblje? Mi moramo nastati da se oni uzmu! — reče Marinko. — A što se oni moraju uzeti? — Moraju!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Čim čuje da je ko umro, eto ti njega tamo. Da se nađe, sluša, a najradije da ode klisaru da javi za smrt te ovaj mrtvaca da oglasi zvonima, pa onda popu i drugima.
Posle tako celog dana da trčkara, poslušuje a naročito oko spreme za saranu mrtvaca... za sanduk, krst, vidi da li je grob na groblju već iskopan, gotov...
a sluškinji naredi da u kujni naloži vatru, u velikom kotlu ugreje vode i sve ostalo spremi što je potrebno za kupanje mrtvaca, a ona osta u velikoj, gostinskoj sobi da je rasprema, namešta.
Zatim kad se sve iskupiše, odoše u kujnu gde je mrtvac bio odnesen. I pošto ga tamo okupaše, urediše kao svakog mrtvaca, uviše u čisto, belo platno, onda ga, ma da su se od starosti jedva one držale — ne dajući nikome od nas mlađih ni da
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Valjda sa oni’ njeni’ osam hiljada šajna? Šta je to? Pa neće ništa da radi; ruke su joj blede kao u mrtvaca; a čuo sam da se takove same ni očešljati ne znaju, nego i za to plaćaju. Pa onda, ta ne bi htela za tezgom stajati!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Posle se nagao, poljubio je i srušio se onde pored mrtvaca. S mukom smo ga vratili natrag u sobu. Sutra dan smo je lepo sahranili, pa smo se drugog dana, jer nam je osustvo
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ako svoje mrtvace nose kroz varoš i cmaču, pa šta onda? Ne traže oni to i od Bečlija. Uostalom, što se tiče mrtvaca, čovek kad umre, umre kao i životinja. Sve te priče o zagrobnom životu samo su priča, da se plaše deca.
Grof se bio zbunio. Naređenje je, iz Beča, glasilo da je zabranjeno nositi mrtvaca, kroz varoš, u otkrivenom sanduku, i da mrtvački sanduk ima da se poklopi i zakuje, čim pogreb pođe iz kuće.
Hiljade mrtvih glava. Manevre, reguliranja, egzerciranja, ušoravanja, te ovakvu, te onakvu, sahranu mrtvaca. Žuto mi je lice od popara. A neprekidno traju befeli, razvojačenja, naseljavanja, selidbe.
“ On je stigao u Kijev, još iste jeseni, pre nego što puteve zavejaše smetovi, a nije ostavio, putem, ni jednog mrtvaca. Bio je kažnjen u Kijevu, jer su, i on, i njegovi ljudi, pri ulazu u varoš, šenlučili.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ona, međutim, sagnuta dole, zapovedi mu još jednom da se nagne, uhvativši ga za ruku, koja mu beše hladna kao u mrtvaca.
Svakako da su seljaci bili našli i opljačkali mrtvaca, konje odveli, a leš, možda, bacili u Rajnu. Isakovič je, bar je on tako mislio, završavao svoj život, tu, pred
Plakalo se, tako, u daljinu, uzdišući što je pogreb mrtvaca tako daleko, te se ne može doći do njega. Znalo se da će čak iz Turske prelaziti da vide daću, u kući Aranđela
Nagrnuše starci koji se, iznemogli, začas, izopijaše rakijom, i babe koje behu iz kovčega izvukle jednu ruku mrtvaca, lelečući i vrišteći, ljubeći je.
Činilo mu se da čuje, kako probija sloj zemlje, pokrov i mrtvaca. Žene, međutim, koje su čučale kraj jednog žbuna, uplašivši se od njegovog iznenadnog udaranja i mlataranja, ili od neke
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
„Srpske i bugarske žene kojima teško padaju ograničenja bračnog života uzimaju bakarne novčiće sa očiju mrtvaca, operu ih u vinu ili vodi i tečnost daju svojim muževima da popiju.
Najčešće se smatra, ako trudnica vidi mrtvaca, da će roditi mrtvo dete ili će joj ono ubrzo po rođenju umreti. Mnogobrojni izveštači, etnografi i etnolozi spominju
Već smo videli da ona puno toga ne sme da gleda (npr. mrtvaca, požar, zmiju itd.), dodiruje, jede („načetu“, ljutu i sl.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Tada sedamo za sto i počinjemo da pišemo, posle bezbroj tomova sabranih dela slavnih mrtvaca, pišemo kao da je to prvi roman na svetu – najvažniji i jedini!
Matavulj, Simo - USKOK
Kad stigoše na pređašnje počivalište, spustiše mrtvaca i ranjenika, pa u žurbi pokupiše torbe i struke; posječene glave Marko smjesti u torbe.
— E, biće lakše crnoj Stani Serdarevoj! Vidi se da je sudba bila! A sad pomozi, bože! Daj, bože, da iznesemo našega mrtvaca! Ti si mlađi i jači, tebi glava! Hajd, u ime božje!
Tako tri jaka, odmorna čovjeka poniješe ranjenike, a šest četnika, koji će se mijenjati napoređe, ponesoše mrtvaca, te oko ponoći stigoše u prvo ozrinićko naselje, uđoše u prvu kuću na koju naiđoše i gdje ih prihvatiše bratski.
Stane Serdareva, mati Krcunova, bješe unakažena. Brastvenici mirno sjeđahu pored mrtvaca na putu, slušajući potanko pričanje Marka Jokaševa, a kad se vratiše Rako i Stevo, onda knez skide kapu, zaleleka prvi
Radičević, Branko - PESME
— K sebi doše, Od zemlje se podigoše, Ma s' aveti svak oseti, Udri na se krst taj sveti, Nje ne ima kraj mrtvaca, Svak okolo oko baca. Za njom, za njom! svako zbori, A strava ga jošte mori.
Poznala ga Ajka, povrisnula, Mal' od jada tužna ne svisnula Pa ga onda vadi iz mrtvaca, Te ga nosi i kroz krvcu gaca; Polaže ga na zelenu travu, Belu ruku meće mu pod glavu, I gleda ga Ajkuna sirota,
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Da ga adutiram kako mi padne na pamet! JUSUF: A šta misliš, ako on tebi adutira? Ne bi on prezao ni da mrtvaca iz groba podigne, samo da tebi naudi! HASANAGA: E, kad bi on mogo sve ono što oće! JUSUF: Nije reč samo o njemu.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
LjUBA: Tamo se mrtvaci zaklapaju, je li Velimire? VELIMIR: Naravno. STANIJA: Kuku, greote od Boga, ko će mrtvaca zaklopljenog da nosi? VELIMIR: Tamo se mrtvaci na kolima nose. STANIJA (uprepasti se): Istinu li govoriš?
VELIMIR: Zacelo. STANIJA: Pa tamo su ljudi pogani. VELIMIR: Zašto? STANIJA: Ko će vući mrtvaca ka strvinu zaklopljenog i na kolima! VELIMIR: To je lep običaj. STANIJA: Šta lep običaj?
Lalić, Ivan V. - PISMO
Sve se na jednu čistu svede crtu Obzora, kada slegne se bonaca I more raste ko nokti mrtvaca, U nepokretu; sve se na tišinu Nasušnu svede, u odjeku njenom Na šaptanje u Getsimanskom vrtu.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
S Glavačića eno kleca, i s točkova plamen baca, božja čeza sa tri sveca i tisuću tri mrtvaca. Ludibabe, narikače i vračare crne, smele, svecima se o skut kače te im bošče, ruho zderu s vešticama što su
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
roda ona je sve za svakog polazno mesto daha zemlja je najluđa prerađevina ima nežno lice za svakog ludaka i mrtvaca što trune kog niko da pogleda neće ona nežno uzima u nedra zemlja je najveća pokroviteljka uvek pristaje da bude
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Između preklopljenih ručica, gorela je sveća... A jedna žena, sigurno nesrećna mati, sedela je više glave malog mrtvaca i tiho naricala. Prošli smo ćuteći... kada zađosmo u mrak, niko ni reči ne progovori.
Šćućureni iza topova i kara, vojnici su ćutali kao da se boje blizine onolikih mrtvaca, kojim je okružena naša baterija. Neko reče: — A onaj jadnik još maše nogom... — A boga ti!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Svršeno je!... Kad opremiše i namestiše na krevet mrtva Gojka, Ljubica opet uđe u sobu i stade blizu mrtvaca. Znala je šta bi sad trebalo da učini, ali joj to beše odvratno.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
DROBAC: Bolje bi bilo da si viđela. GINA: Ako se dosad nisam nagledala... DROBAC: Teže ti je vješati mrtvaca nego živoga. VASILIJE: Ko su ti ljudi koji su obešeni? DROBAC: Banda. VASILIJE: Zar ste morali onako da ih vešate?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
A posao sluge dalje da vrši, za svačiju bludnicu, i skota, bog ostavlja, u ritama, čast. MIZERA Kao oko mrtvaca jednog sjaje oko našeg vrta bednog, fenjeri. Da l noć na tebe svile prospe? Jesi li se digla među gospe? Gde si sada Ti?
Beču da novodošlog („brucoš“) odvedu u podrume gde mrtvace seciraju, i da mu u ruku tutnu ruku, ili nogu, ili utrobu, mrtvaca. Da se vidi kako podnosi lešinu. Zar da život provedem u tom smradu? – pomislih.
(Bolnice su pune i mrtvaca je mnogo, a porodice često ne mogu na vreme da stignu, pa predstavljam, katkad, i ožalošćenu porodicu.
Pitam ga da li je još običaj da mrtvace sahranjuju u barke, koje puštaju, kad je bura, na more. Mesto mrtvaca, sad meću drvenu lutku i dve‑tri sveće. Čekam da se smrkne, pa da odem u malu, ledenu crkvicu; noćas će bita službe.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
bila mati, a svi ostali njeni bili su ispred vrata i sobom zatvarali ulaz, da ne bi ona kroz vrata, prilikom iznošenja mrtvaca, mogla štogod videti.
Jer adet je da mlada od svega toga ništa ne vidi, još manje samoga mrtvaca, da ne bi, ako je možda zatrudnela, rodila dete sa kakvom belegom ili bolešću.
Pandurović, Sima - PESME
Neka odvratnost se budi, Uz nove tuge simfoniju bônu, Spram saputnika mojih... Ovi ljudi, Kao mrtvaca gomila, u zonu Željene sreće prate me. A grudi Nadimaju se, traže noćne studi, Svežine. Jurnuh napolje, pun jada.
Sunce zrake baca Dugačke, žute vrh sàrane moje, Na prosti kovčeg i glavu mrtvaca. Tutnji i bruji promuklo i tmulo Muzika smrti.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ali čim serdar sjede, ote mu se oko, te ugleda mrtve, pa kao da bješe na žeravu sio, skoči, otrča i otkri oba mrtvaca i viknu groznim glasom: „Janko!“ Četnike trnci podiđoše kako je Pejo uzviknuo.
“ Četnike trnci podiđoše kako je Pejo uzviknuo. On se uhvati za kose, koljena mu se previše, te pade na mrtvaca, ljubeći ga i dozivljući jednako: „Janko! Janko moj!“ Ljudi, u čudu, potekoše k njemu.
„Zvasmo ga Janko Kotaranin. A zgodan mimo momka, gle’te! Bi li rekao da spava!“ I zaista, Janko ne nalikovaše na mrtvaca; njegovi bijeli obrazi, kao da će se nasmijati do malo; njegove veđe kao da će se otvoriti, kad se momak prene.
“ reče pružajući dukate serdaru. On ih uze, pa odabra četir momka i podijeli njima rekavši: „Ovo je vama, nosite mi mrtvaca!“ Momci položiše Janka na nosila, i krenuše za serdarom, kao da bjehu čili.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Kadgod bi vidio što nemilo hoćaše ga zaboljeti u kulji. Svi graju. Balegan otkrio mrtvaca, pa ga kuca prstima po utonulu želucu, a drugom rukom maha i govori nješto.
Pa obukoše mrtvaca i preniješe u crkvu, gdje mu na poređe, počeše čatiti bdjenja. Bakonja je lio četvorostruke suze i nije se micao od
Bakonja je lio četvorostruke suze i nije se micao od mrtvaca. On jedini u manastiru bješe veoma rastužen. U fratarskoj trpezariji, za objedom, završe se žestoka bogoslovska
Ćosić, Dobrica - KORENI
I mrtvi brestovi na drvljaniku. Sakrio bi se od sebe samog. Kuda će sada? U njegovoj sobi je kao da su danas mrtvaca izneli. Do pred zoru kole nesanica. Kad ustane, sve je rasporeno u jutru, bari opasanoj žabokrečinom.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ostaci prljave, iscepane na kaiše košulje skrivali su samo ramena unakaženog mrtvaca, jer je ukočena, presavijena u laktu leva ruka, sprečavala da se i ovaj deo košulje skine.
Onda smače onaj ostatak košulje s ramena mrtvaca pa se podiže i zamućenim očima pogleda u nas; zatim pođe i posle nekoliko koračaji zastade, okrenu se poluzgureno sa
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Isključujem ga iz toka mog vlastitog života, onako kao što su u starini kod balzamiranja mrtvaca uklanjali i odbacivali utrobu. I moje sadašnje stanje ravno nadovezujem na doba detinjstva.
Familija je iščekivala sa zebnjom. Jer tužno je to imati negdje u svijetu neizvjesnog mrtvaca. Neki ocjećaj nesigurnosti, neko vječito čekanje na Uliksov povratak, koje svojom stalnom, iscrpljujućom napetošću
„Gospođo”, tješio ju je istražitelj, „on za nas nije mrtav. Mi u struci držimo se načela: dok nema leša, nema ni mrtvaca. I, u takvom slučaju, onaj za kojim tragamo za nas je do daljega ne mrtav već naprosto odsutan.
svoje usamljenosti: gledamo ih na malom rastojanju, ali između nas i njih uvalila se jedna beskonačnost, kao između nas i mrtvaca uz koga bdimo. Otvorim vratašca peći, naslažem na hrpicu svježnjiće pisama, papire, uvojke, uspomene, i potpalim.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
izišao iz grada, naljeze pored jednoga groblja, kad opazi što dotada nije nikad ni čuo ni vidio: Čivutin jedan iskopao mrtvaca, pa uzeo štap te ga bije vičući: — Plati mi dug! — Ama šta to radiš, bolan, jesi li pomanitao?
Još potraži hodžu, pa mu dade ono preostalih pedeset groša, da po zakonu spremi i ukopa mrtvaca. Kad dođe vrijeme da svi predaju hesap ocu, predadoše dva starija pare i pokazaše ponešto ćara, a najmlađi stade
Kad ova to čuje, otide kući, pa kad je došla noć, opravi maloga tamo. A pop je imao baš tada mrtvaca u crkvi, pa ga iznese pod zvonik te ga nekako naravna da stoji, a u ruke mu uklepa štrikove od zvona, pa ga tako
Ona mezar otkopa pa siđe u nj, izvadi iz mrtvog mladića džigericu i izjede je, pa opet mrtvaca zakopa. Ja se tada brzo vratim kući i legoh spavati; potlje i ona dođe.
Miljković, Branko - PESME
i ja i moje čelo moj obračun sa mnom taj nokat neba i pejzaž zadnje svetlosti, to su predeli preslikani sa očiju mrtvaca čije reči zalud smo hteli da nikad ne odu sa zemlje sve smo zaboravili osim svoje vlastite smrti koju
Krakov, Stanislav - KRILA
BELA BARAKA 43 VII 47 VIII U LUDIM ŠUMAMA 49 IX POBEDNICI 53 H NA JURIŠU 56 XI SPOKOJSTVO 66 XII KRAJ MRTVACA 69 XIII POLOMLjENA KRILA 72 XIV STUDENT SA PLAVOM BRADOM 77 XV RASTANAK 81 XVI 86 XVII VEČITA RADOST 91
Žuta mu se koža obesila o kosturu, lice mu je uraslo u crnu, čekinjastu bradu, i imao je izgled potpunog mrtvaca. Ipak nije hteo da umre.
Spavao je teškim snom, zavaljene glave kao u mrtvaca, i probudio bi se samo da ponovo ubrizga morfijum pod kožu. U baraku su ušla dva avijatičara.
Protestvovao je što ih jednako kljukaju sardinom. Ipak je neko zadovoljno zviždukao pod lipama. XII KRAJ MRTVACA Sva groblja bila su te noći tiha i mirna.
Kraj vrata je nešto greblo i skikalo ljutito. Ljubav je kraj mrtvaca imala naročite draži. XIII POLOMLjENA KRILA Padali su aeroplani na Flandrijskim ravnicama, nevidljivi u magli, dok
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
položaja da se Turci povlače, da su napustili prugovački šanac, da su ostavili na bojnom polju mnogo nepokopanih mrtvaca, što nije turski običaj pri redovnom povlačenju, da su u Prugovcu, koji su juče zauzeli, ostavili čak i malo vojničke
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Stajasmo nemi kod mrtvaca blizu, — Bolovi naši onesvesnuli su; Obamrlo srce, pretrnuli vaji, Sledile se suze, smrzli uzdisaji.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Obučeni u nove mirišljave rubine, što ostaju iza mrtvaca, prosipaju piće po grobovima, proždiru oblaporno grdne masne zalogaje, režeći jedan na drugoga kao psi.
Nude je jelom i pićem, daju joj haljine što ostaju iza mrtvaca, ona sve to odbija, neće da primi, nego samo jadikuje i neprekidno jadikuje.
Bio je učevan i 'vamo razgovaran ko kakav kaluđer. A bio je i poslušan. Dok ko umre, odmah po starog Miju, da mrtvaca okupa i da kod njeg' prešjedi, dok se ne ukopa. Selo ga je volilo i štimalo.
Bojić, Milutin - PESME
Tad, zapahnut Tobom, ja se pitam: Kuda? (1912) KORAČA DUGI NIZ MRTVACA SVAKIDAŠNjA PESMA Dani, kako tutnji vaš džinovski huk!
Gospode, nove naraštaje zovi, Pobedu kliči, poj i blagoslovi! 6. GROBOVI Korača dugi niz mrtvaca I mesec sveže humke mije I duge senke jablan baca I večne nade tajac krije.
A kad sutra zora rasu svoje čari, Ja pozdravih sunce i nebesa plava Kô mrtvaca starog koji vaskrsava. (Bez datuma) XXXIV Odlazi od mene i toni u kalu, Idi putem kojim duša mrtva biva, Putem
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
E. Rohde, Pѕyche7-8, 1, 219, ili kao što su čerkeski doseljenici kod nas metali oko mrtvaca nekakvu jako aromatičnu travu koju su u džakovima doneli iz svoje domovine, upor. TRĐ, NNŽ, 8, 87).
kolac, isto onako kao i glogov (ŽSS, 326); možda isti cilj ima i običaj u Samoboru da pohodnici mrtvaca škrope kitom V. umočenom u blagoslovenu vodu (ZNŽOJS, 18, 128). Pravoslavni u Gacku (Hercegovina) meću v.
trn, pa će biti onesposobljen ili oteran. G. grana mora se iza mrtvaca držati u kući makar samo jednu noć (ŽSS, 345). Da se mrtvac ne bi povampirio, zabadaju se takođe u grob g.
se kite volovi i plug. Takođe se i u seme meće bosiljak i k. (SEZ, 17, 14). U okolini Niša k. i bosiljak nose se kod mrtvaca (SEZ, 16, 250). KALEM Pfropfreіѕ, Setzreіѕ, Setzlіng (ѕurculuѕ). Kalem, kalam (reč arapska, v.
), ili na Veliki petak (SEZ, 14, 50; 276), ili na Mladence (cf. ŽSS, 96). Ko rukama dohvati mrtvaca, neće mu se primiti k. (SEZ, 32, 1925, 108). Neprm-k.
T. se kadi mrtvačka žrtva (npr. SEZ, 19, 41; 254), haljine koje ostaju iza mrtvaca i koje se posle daju sirotinji (SEZ, 16, 254), gomile drva koje se na Bele poklade pale da bi se mrtvi ogrejali (SEZ,
U Nevadama kod Gornjeg Milanovca ko je kupao mrtvaca, »ako nije obroćio ruke«, niti seje niti se od njega uzima seme na zajam (GEM, 20, 1957, 7).
Divlja ruža. Zove se i šipurak (v. npr. Simonović; SEZ, 58, 1948, 358). Štiti i od vampira: kod Popovaca su grob i mrtvaca merili prutom od d. r., »da se ne bi mrtvac povukodlačio« (SEZ, 65, 1952, 207; upor. i SEZ, 66, 1953, 194).
(koji »u gluho doba noći« — u obliku »crnih ljudi«, pa »crnih pasa« i opet »crnih ljudi« — izlaze iz grobova da novog mrtvaca »napuhaju, da postane lorko«). Paprika. U snu jesti p.
ili se, ako se to ne učini, zamenjuje (obično kod suseda); sem toga, »uzmu malo semena u krpu i provlače kroz nedra mrtvaca, jer, ako to ne urade, neće ,život da rodi̓ (ništa neće roditi u toj godini)« (GEM, 25, 1962, 176). Seno. Na vezu s.
— »kad sprovod ide kroz mahale, izlaze žene na kapije i nokte čačkaju crnim trnom«, koji zatim bace u pravcu mrtvaca; ponegde »žene drže tom prilikom t.
u jednoj kući ubrzo dvoje jedno za drugim umru, sa onim drugim sahranjuje petao ili kokoš, kao zamena za trećeg ljudskog mrtvaca (ibid., 13; upor. i D.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Rade ne htjede, već, kao da je obezumio, gleda u čeljad i nekamo u prostor snježana dana. Ali starješina diže je sa mrtvaca, zaogrne ga njome i k vatri ga privede.
—Dakako da treba! ... —Ali ima još jedna, — opazi starješina. —Trebaće naložiti veliku vatru oko mrtvaca, da omekša... Što misliš, ukočio se, a oko njega sve smrzlo ...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kakve li ja to pouke držim i kome? Prizivam jednog mrtvaca da bih mu pokazao da sam nepokretniji od njega. Ležim ovde na postelji, mlitave ruke sam opustio kraj sebe, oklembešenu
I od Prohora sam dakle nepokretniji. Bože dragi, dokle seže moja oblapornost! Teram jednog mrtvaca da se gica po Vratimlju samo da bih dokazao da sam mrtviji od njega. On ne može da se brani.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
A ako pronesu nekog mrtvaca za opelo, guši se od plača i rasplače svu decu. Pa ih onda teši, deli svakome po slatkiš ili kolačić, a ona još jeca,
Kad je Spida stigao u vinograd, Harisijades je bio mrtav. U vinogradu još, čuo je Spida da zvona glase mrtvaca, muško lice.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Jedni s prekrštenima rukama usiljavaju se mrtvaca predstavljati, drugi upražnjavaju se očima nigda ne trepćati, gdikoji najposle kroz ruke ili noge, ili drugu kakovu čast
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
To mora biti jedno naročito zadovoljstvo za mrtvaca koji bi uspeo da zavede okolinu da ga pod tuđim imenom sahrani. I koliko i kakvih sve zanimljivih komplikacija može tu
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Prskala je voda pod nogama, prljava i žuta kao što je lice onoga mrtvaca koji je umro u vodi i samo mu štrči ukočena ruka.
Petrović, Rastko - PESME
čas evo Dantona, za njim evo Marata: Bolno se grče prsti i lede, A glas je suh i bez jeka, Ponoć je prošla, dva sata, I mrtvaca glave blede i sede. Pod prozorom talasom srebrnim šumi reka A glas joj je suh i bez jeka, Suh i bez jeka.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
To se lepo vidi i iz jedne stare meksikanske pesme: „Šta je naš zemaljski život? Zar ima mrtvaca među nama? Ne, oni žive daleko na nebu, tamo gde su uteha i naslada.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Bila je tužna i zamišljena. Plač unesrećenog devojčeta zvonio joj je jednako u ušima kao zvono koje oglašava mrtvaca, a reči poslednje Zonine, koje joj je rekla praštajući se i ljubeći je u ruku: „Strinke Jevdo, eli ćeš mi ti sag ovej