Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Али на његовом гробу беше све тужно: црна, скоро ископана земља покриваше мртваца; чело главе прост, неофарбан крст, на њему један венац од смиља, жут као што му је и чело било кад су га у гроб
Затим се окрете чича-Марку, који је с прекрштеним рукама гледао у мртваца. „Ко ти је ова жена?“ питао га је прота опорим гласом. „Сестра мога побратима, оче прото!
Однесмо мртваца... и ја остадох опет сама, сасвим сама: као мртвац кога сродници и пријатељи оставе у гробљу, па се после својим
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Та оно јес'... ама ја, газда Јово... — узе Марјан да извија, јер баш није волео да ноћу барата око мртваца и гробова. — Оно знаш... није баш ни лако! — Па нећеш ти сам, не бој се! — куражи га поп Стеван. — Ето ти и Симице.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Па? — Хоће ли она хтјети поћи за Лазара? — А ко њу пита? Питају ли мртваца хоће ли у гробље? Ми морамо настати да се они узму! — рече Маринко. — А што се они морају узети? — Морају!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Чим чује да је ко умро, ето ти њега тамо. Да се нађе, слуша, а најрадије да оде клисару да јави за смрт те овај мртваца да огласи звонима, па онда попу и другима.
После тако целог дана да трчкара, послушује а нарочито око спреме за сарану мртваца... за сандук, крст, види да ли је гроб на гробљу већ ископан, готов...
а слушкињи нареди да у кујни наложи ватру, у великом котлу угреје воде и све остало спреми што је потребно за купање мртваца, а она оста у великој, гостинској соби да је распрема, намешта.
Затим кад се све искупише, одоше у кујну где је мртвац био однесен. И пошто га тамо окупаше, уредише као сваког мртваца, увише у чисто, бело платно, онда га, ма да су се од старости једва оне држале — не дајући никоме од нас млађих ни да
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Ваљда са они’ њени’ осам хиљада шајна? Шта је то? Па неће ништа да ради; руке су јој бледе као у мртваца; а чуо сам да се такове саме ни очешљати не знају, него и за то плаћају. Па онда, та не би хтела за тезгом стајати!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
После се нагао, пољубио је и срушио се онде поред мртваца. С муком смо га вратили натраг у собу. Сутра дан смо је лепо сахранили, па смо се другог дана, јер нам је осуство
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ако своје мртваце носе кроз варош и цмачу, па шта онда? Не траже они то и од Бечлија. Уосталом, што се тиче мртваца, човек кад умре, умре као и животиња. Све те приче о загробном животу само су прича, да се плаше деца.
Гроф се био збунио. Наређење је, из Беча, гласило да је забрањено носити мртваца, кроз варош, у откривеном сандуку, и да мртвачки сандук има да се поклопи и закује, чим погреб пође из куће.
Хиљаде мртвих глава. Маневре, регулирања, егзерцирања, ушоравања, те овакву, те онакву, сахрану мртваца. Жуто ми је лице од попара. А непрекидно трају бефели, развојачења, насељавања, селидбе.
“ Он је стигао у Кијев, још исте јесени, пре него што путеве завејаше сметови, а није оставио, путем, ни једног мртваца. Био је кажњен у Кијеву, јер су, и он, и његови људи, при улазу у варош, шенлучили.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Она, међутим, сагнута доле, заповеди му још једном да се нагне, ухвативши га за руку, која му беше хладна као у мртваца.
Свакако да су сељаци били нашли и опљачкали мртваца, коње одвели, а леш, можда, бацили у Рајну. Исакович је, бар је он тако мислио, завршавао свој живот, ту, пред
Плакало се, тако, у даљину, уздишући што је погреб мртваца тако далеко, те се не може доћи до њега. Знало се да ће чак из Турске прелазити да виде даћу, у кући Аранђела
Нагрнуше старци који се, изнемогли, зачас, изопијаше ракијом, и бабе које беху из ковчега извукле једну руку мртваца, лелечући и вриштећи, љубећи је.
Чинило му се да чује, како пробија слој земље, покров и мртваца. Жене, међутим, које су чучале крај једног жбуна, уплашивши се од његовог изненадног ударања и млатарања, или од неке
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
„Српске и бугарске жене којима тешко падају ограничења брачног живота узимају бакарне новчиће са очију мртваца, оперу их у вину или води и течност дају својим мужевима да попију.
Најчешће се сматра, ако трудница види мртваца, да ће родити мртво дете или ће јој оно убрзо по рођењу умрети. Многобројни извештачи, етнографи и етнолози спомињу
Већ смо видели да она пуно тога не сме да гледа (нпр. мртваца, пожар, змију итд.), додирује, једе („начету“, љуту и сл.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Тада седамо за сто и почињемо да пишемо, после безброј томова сабраних дела славних мртваца, пишемо као да је то први роман на свету – најважнији и једини!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Кад стигоше на пређашње почивалиште, спустише мртваца и рањеника, па у журби покупише торбе и струке; посјечене главе Марко смјести у торбе.
— Е, биће лакше црној Стани Сердаревој! Види се да је судба била! А сад помози, боже! Дај, боже, да изнесемо нашега мртваца! Ти си млађи и јачи, теби глава! Хајд, у име божје!
Тако три јака, одморна човјека понијеше рањенике, а шест четника, који ће се мијењати напоређе, понесоше мртваца, те око поноћи стигоше у прво озринићко насеље, уђоше у прву кућу на коју наиђоше и гдје их прихватише братски.
Стане Сердарева, мати Крцунова, бјеше унакажена. Браственици мирно сјеђаху поред мртваца на путу, слушајући потанко причање Марка Јокашева, а кад се вратише Рако и Стево, онда кнез скиде капу, залелека први
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
— К себи доше, Од земље се подигоше, Ма с' авети свак осети, Удри на се крст тај свети, Ње не има крај мртваца, Свак около око баца. За њом, за њом! свако збори, А страва га јоште мори.
Познала га Ајка, повриснула, Мал' од јада тужна не свиснула Па га онда вади из мртваца, Те га носи и кроз крвцу гаца; Полаже га на зелену траву, Белу руку меће му под главу, И гледа га Ајкуна сирота,
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Да га адутирам како ми падне на памет! ЈУСУФ: А шта мислиш, ако он теби адутира? Не би он презао ни да мртваца из гроба подигне, само да теби науди! ХАСАНАГА: Е, кад би он мого све оно што оће! ЈУСУФ: Није реч само о њему.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЉУБА: Тамо се мртваци заклапају, је ли Велимире? ВЕЛИМИР: Наравно. СТАНИЈА: Куку, греоте од Бога, ко ће мртваца заклопљеног да носи? ВЕЛИМИР: Тамо се мртваци на колима носе. СТАНИЈА (упрепасти се): Истину ли говориш?
ВЕЛИМИР: Зацело. СТАНИЈА: Па тамо су људи погани. ВЕЛИМИР: Зашто? СТАНИЈА: Ко ће вући мртваца ка стрвину заклопљеног и на колима! ВЕЛИМИР: То је леп обичај. СТАНИЈА: Шта леп обичај?
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Све се на једну чисту сведе црту Обзора, када слегне се бонаца И море расте ко нокти мртваца, У непокрету; све се на тишину Насушну сведе, у одјеку њеном На шаптање у Гетсиманском врту.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
С Главачића ено клеца, и с точкова пламен баца, божја чеза са три свеца и тисућу три мртваца. Лудибабе, нарикаче и врачаре црне, смеле, свецима се о скут каче те им бошче, рухо здеру с вештицама што су
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
рода она је све за сваког полазно место даха земља је најлуђа прерађевина има нежно лице за сваког лудака и мртваца што труне ког нико да погледа неће она нежно узима у недра земља је највећа покровитељка увек пристаје да буде
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Између преклопљених ручица, горела је свећа... А једна жена, сигурно несрећна мати, седела је више главе малог мртваца и тихо нарицала. Прошли смо ћутећи... када зађосмо у мрак, нико ни речи не проговори.
Шћућурени иза топова и кара, војници су ћутали као да се боје близине оноликих мртваца, којим је окружена наша батерија. Неко рече: — А онај јадник још маше ногом... — А бога ти!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Свршено је!... Кад опремише и наместише на кревет мртва Гојка, Љубица опет уђе у собу и стаде близу мртваца. Знала је шта би сад требало да учини, али јој то беше одвратно.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ДРОБАЦ: Боље би било да си виђела. ГИНА: Ако се досад нисам нагледала... ДРОБАЦ: Теже ти је вјешати мртваца него живога. ВАСИЛИЈЕ: Ко су ти људи који су обешени? ДРОБАЦ: Банда. ВАСИЛИЈЕ: Зар сте морали онако да их вешате?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А посао слуге даље да врши, за свачију блудницу, и скота, бог оставља, у ритама, част. МИЗЕРА Као око мртваца једног сјаје око нашег врта бедног, фењери. Да л ноћ на тебе свиле проспе? Јеси ли се дигла међу госпе? Где си сада Ти?
Бечу да новодошлог („бруцош“) одведу у подруме где мртваце сецирају, и да му у руку тутну руку, или ногу, или утробу, мртваца. Да се види како подноси лешину. Зар да живот проведем у том смраду? – помислих.
(Болнице су пуне и мртваца је много, а породице често не могу на време да стигну, па представљам, каткад, и ожалошћену породицу.
Питам га да ли је још обичај да мртваце сахрањују у барке, које пуштају, кад је бура, на море. Место мртваца, сад мећу дрвену лутку и две‑три свеће. Чекам да се смркне, па да одем у малу, ледену црквицу; ноћас ће бита службе.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
била мати, а сви остали њени били су испред врата и собом затварали улаз, да не би она кроз врата, приликом изношења мртваца, могла штогод видети.
Јер адет је да млада од свега тога ништа не види, још мање самога мртваца, да не би, ако је можда затруднела, родила дете са каквом белегом или болешћу.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Нека одвратност се буди, Уз нове туге симфонију бôну, Спрам сапутника мојих... Ови људи, Као мртваца гомила, у зону Жељене среће прате ме. А груди Надимају се, траже ноћне студи, Свежине. Јурнух напоље, пун јада.
Сунце зраке баца Дугачке, жуте врх сàране моје, На прости ковчег и главу мртваца. Тутњи и бруји промукло и тмуло Музика смрти.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Али чим сердар сједе, оте му се око, те угледа мртве, па као да бјеше на жераву сио, скочи, отрча и откри оба мртваца и викну грозним гласом: „Јанко!“ Четнике трнци подиђоше како је Пејо узвикнуо.
“ Четнике трнци подиђоше како је Пејо узвикнуо. Он се ухвати за косе, кољена му се превише, те паде на мртваца, љубећи га и дозивљући једнако: „Јанко! Јанко мој!“ Људи, у чуду, потекоше к њему.
„Звасмо га Јанко Котаранин. А згодан мимо момка, гле’те! Би ли рекао да спава!“ И заиста, Јанко не наликоваше на мртваца; његови бијели образи, као да ће се насмијати до мало; његове веђе као да ће се отворити, кад се момак прене.
“ рече пружајући дукате сердару. Он их узе, па одабра четир момка и подијели њима рекавши: „Ово је вама, носите ми мртваца!“ Момци положише Јанка на носила, и кренуше за сердаром, као да бјеху чили.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Кадгод би видио што немило хоћаше га забољети у куљи. Сви грају. Балеган открио мртваца, па га куца прстима по утонулу желуцу, а другом руком маха и говори њешто.
Па обукоше мртваца и пренијеше у цркву, гдје му на поређе, почеше чатити бдјења. Бакоња је лио четвороструке сузе и није се мицао од
Бакоња је лио четвороструке сузе и није се мицао од мртваца. Он једини у манастиру бјеше веома растужен. У фратарској трпезарији, за обједом, заврше се жестока богословска
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И мртви брестови на дрвљанику. Сакрио би се од себе самог. Куда ће сада? У његовој соби је као да су данас мртваца изнели. До пред зору коле несаница. Кад устане, све је распорено у јутру, бари опасаној жабокречином.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Остаци прљаве, исцепане на каише кошуље скривали су само рамена унакаженог мртваца, јер је укочена, пресавијена у лакту лева рука, спречавала да се и овај део кошуље скине.
Онда смаче онај остатак кошуље с рамена мртваца па се подиже и замућеним очима погледа у нас; затим пође и после неколико корачаји застаде, окрену се полузгурено са
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Искључујем га из тока мог властитог живота, онако као што су у старини код балзамирања мртваца уклањали и одбацивали утробу. И моје садашње стање равно надовезујем на доба детињства.
Фамилија је ишчекивала са зебњом. Јер тужно је то имати негдје у свијету неизвјесног мртваца. Неки оцјећај несигурности, неко вјечито чекање на Уликсов повратак, које својом сталном, исцрпљујућом напетошћу
„Госпођо”, тјешио ју је истражитељ, „он за нас није мртав. Ми у струци држимо се начела: док нема леша, нема ни мртваца. И, у таквом случају, онај за којим трагамо за нас је до даљега не мртав већ напросто одсутан.
своје усамљености: гледамо их на малом растојању, али између нас и њих увалила се једна бесконачност, као између нас и мртваца уз кога бдимо. Отворим враташца пећи, наслажем на хрпицу свјежњиће писама, папире, увојке, успомене, и потпалим.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
изишао из града, наљезе поред једнога гробља, кад опази што дотада није никад ни чуо ни видио: Чивутин један ископао мртваца, па узео штап те га бије вичући: — Плати ми дуг! — Ама шта то радиш, болан, јеси ли поманитао?
Још потражи хоџу, па му даде оно преосталих педесет гроша, да по закону спреми и укопа мртваца. Кад дође вријеме да сви предају хесап оцу, предадоше два старија паре и показаше понешто ћара, а најмлађи стаде
Кад ова то чује, отиде кући, па кад је дошла ноћ, оправи малога тамо. А поп је имао баш тада мртваца у цркви, па га изнесе под звоник те га некако наравна да стоји, а у руке му уклепа штрикове од звона, па га тако
Она мезар откопа па сиђе у њ, извади из мртвог младића џигерицу и изједе је, па опет мртваца закопа. Ја се тада брзо вратим кући и легох спавати; потље и она дође.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
и ја и моје чело мој обрачун са мном тај нокат неба и пејзаж задње светлости, то су предели пресликани са очију мртваца чије речи залуд смо хтели да никад не оду са земље све смо заборавили осим своје властите смрти коју
Краков, Станислав - КРИЛА
БЕЛА БАРАКА 43 ВИИ 47 ВИИИ У ЛУДИМ ШУМАМА 49 ИX ПОБЕДНИЦИ 53 Х НА ЈУРИШУ 56 XИ СПОКОЈСТВО 66 XИИ КРАЈ МРТВАЦА 69 XИИИ ПОЛОМЉЕНА КРИЛА 72 XИВ СТУДЕНТ СА ПЛАВОМ БРАДОМ 77 XВ РАСТАНАК 81 XВИ 86 XВИИ ВЕЧИТА РАДОСТ 91
Жута му се кожа обесила о костуру, лице му је урасло у црну, чекињасту браду, и имао је изглед потпуног мртваца. Ипак није хтео да умре.
Спавао је тешким сном, заваљене главе као у мртваца, и пробудио би се само да поново убризга морфијум под кожу. У бараку су ушла два авијатичара.
Протествовао је што их једнако кљукају сардином. Ипак је неко задовољно звиждукао под липама. XИИ КРАЈ МРТВАЦА Сва гробља била су те ноћи тиха и мирна.
Крај врата је нешто гребло и скикало љутито. Љубав је крај мртваца имала нарочите дражи. XИИИ ПОЛОМЉЕНА КРИЛА Падали су аероплани на Фландријским равницама, невидљиви у магли, док
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
положаја да се Турци повлаче, да су напустили пруговачки шанац, да су оставили на бојном пољу много непокопаних мртваца, што није турски обичај при редовном повлачењу, да су у Пруговцу, који су јуче заузели, оставили чак и мало војничке
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Стајасмо неми код мртваца близу, — Болови наши онесвеснули су; Обамрло срце, претрнули ваји, Следиле се сузе, смрзли уздисаји.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Обучени у нове миришљаве рубине, што остају иза мртваца, просипају пиће по гробовима, прождиру облапорно грдне масне залогаје, режећи један на другога као пси.
Нуде је јелом и пићем, дају јој хаљине што остају иза мртваца, она све то одбија, неће да прими, него само јадикује и непрекидно јадикује.
Био је учеван и 'вамо разговаран ко какав калуђер. А био је и послушан. Док ко умре, одмах по старог Мију, да мртваца окупа и да код њег' прешједи, док се не укопа. Село га је волило и штимало.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Тад, запахнут Тобом, ја се питам: Куда? (1912) КОРАЧА ДУГИ НИЗ МРТВАЦА СВАКИДАШЊА ПЕСМА Дани, како тутњи ваш џиновски хук!
Господе, нове нараштаје зови, Победу кличи, пој и благослови! 6. ГРОБОВИ Корача дуги низ мртваца И месец свеже хумке мије И дуге сенке јаблан баца И вечне наде тајац крије.
А кад сутра зора расу своје чари, Ја поздравих сунце и небеса плава Кô мртваца старог који васкрсава. (Без датума) XXXИВ Одлази од мене и тони у калу, Иди путем којим душа мртва бива, Путем
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Е. Рохде, Пѕyцхе7-8, 1, 219, или као што су черкески досељеници код нас метали око мртваца некакву јако ароматичну траву коју су у џаковима донели из своје домовине, упор. ТРЂ, ННЖ, 8, 87).
колац, исто онако као и глогов (ЖСС, 326); можда исти циљ има и обичај у Самобору да походници мртваца шкропе китом В. умоченом у благословену воду (ЗНЖОЈС, 18, 128). Православни у Гацку (Херцеговина) мећу в.
трн, па ће бити онеспособљен или отеран. Г. грана мора се иза мртваца држати у кући макар само једну ноћ (ЖСС, 345). Да се мртвац не би повампирио, забадају се такође у гроб г.
се ките волови и плуг. Такође се и у семе меће босиљак и к. (СЕЗ, 17, 14). У околини Ниша к. и босиљак носе се код мртваца (СЕЗ, 16, 250). КАЛЕМ Пфропфреіѕ, Сетзреіѕ, Сетзлінг (ѕурцулуѕ). Калем, калам (реч арапска, в.
), или на Велики петак (СЕЗ, 14, 50; 276), или на Младенце (цф. ЖСС, 96). Ко рукама дохвати мртваца, неће му се примити к. (СЕЗ, 32, 1925, 108). Непрм-к.
Т. се кади мртвачка жртва (нпр. СЕЗ, 19, 41; 254), хаљине које остају иза мртваца и које се после дају сиротињи (СЕЗ, 16, 254), гомиле дрва које се на Беле покладе пале да би се мртви огрејали (СЕЗ,
У Невадама код Горњег Милановца ко је купао мртваца, »ако није оброћио руке«, нити сеје нити се од њега узима семе на зајам (ГЕМ, 20, 1957, 7).
Дивља ружа. Зове се и шипурак (в. нпр. Симоновић; СЕЗ, 58, 1948, 358). Штити и од вампира: код Поповаца су гроб и мртваца мерили прутом од д. р., »да се не би мртвац повукодлачио« (СЕЗ, 65, 1952, 207; упор. и СЕЗ, 66, 1953, 194).
(који »у глухо доба ноћи« — у облику »црних људи«, па »црних паса« и опет »црних људи« — излазе из гробова да новог мртваца »напухају, да постане лорко«). Паприка. У сну јести п.
или се, ако се то не учини, замењује (обично код суседа); сем тога, »узму мало семена у крпу и провлаче кроз недра мртваца, јер, ако то не ураде, неће ,живот да роди̓ (ништа неће родити у тој години)« (ГЕМ, 25, 1962, 176). Сено. На везу с.
— »кад спровод иде кроз махале, излазе жене на капије и нокте чачкају црним трном«, који затим баце у правцу мртваца; понегде »жене држе том приликом т.
у једној кући убрзо двоје једно за другим умру, са оним другим сахрањује петао или кокош, као замена за трећег људског мртваца (ибид., 13; упор. и Д.
Ћипико, Иво - Пауци
Раде не хтједе, већ, као да је обезумио, гледа у чељад и некамо у простор сњежана дана. Али старјешина диже је са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га приведе.
—Дакако да треба! ... —Али има још једна, — опази старјешина. —Требаће наложити велику ватру око мртваца, да омекша... Што мислиш, укочио се, а око њега све смрзло ...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Какве ли ја то поуке држим и коме? Призивам једног мртваца да бих му показао да сам непокретнији од њега. Лежим овде на постељи, млитаве руке сам опустио крај себе, оклембешену
И од Прохора сам дакле непокретнији. Боже драги, докле сеже моја облапорност! Терам једног мртваца да се гица по Вратимљу само да бих доказао да сам мртвији од њега. Он не може да се брани.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А ако пронесу неког мртваца за опело, гуши се од плача и расплаче сву децу. Па их онда теши, дели свакоме по слаткиш или колачић, а она још јеца,
Кад је Спида стигао у виноград, Харисијадес је био мртав. У винограду још, чуо је Спида да звона гласе мртваца, мушко лице.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Једни с прекрштенима рукама усиљавају се мртваца представљати, други упражњавају се очима нигда не трепћати, гдикоји најпосле кроз руке или ноге, или другу какову част
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
То мора бити једно нарочито задовољство за мртваца који би успео да заведе околину да га под туђим именом сахрани. И колико и каквих све занимљивих компликација може ту
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Прскала је вода под ногама, прљава и жута као што је лице онога мртваца који је умро у води и само му штрчи укочена рука.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
час ево Дантона, за њим ево Марата: Болно се грче прсти и леде, А глас је сух и без јека, Поноћ је прошла, два сата, И мртваца главе бледе и седе. Под прозором таласом сребрним шуми река А глас јој је сух и без јека, Сух и без јека.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
То се лепо види и из једне старе мексиканске песме: „Шта је наш земаљски живот? Зар има мртваца међу нама? Не, они живе далеко на небу, тамо где су утеха и наслада.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Била је тужна и замишљена. Плач унесрећеног девојчета звонио јој је једнако у ушима као звоно које оглашава мртваца, а речи последње Зонине, које јој је рекла праштајући се и љубећи је у руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми ти саг овеј