Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Ne, ne... — mucala je, a jedva se savlađivala da glavom ne odriče. — Daj mi! — M-m-m... — mucala je. — Neću silom, neću! — počeh.
— Ne, ne... — mucala je, a jedva se savlađivala da glavom ne odriče. — Daj mi! — M-m-m... — mucala je. — Neću silom, neću! — počeh. — Ako hoćeš daj, ako ne... — I pođoh. Ona napreže svu snagu.
— Snajka — poče on, kajući se i ne gledajući u nju. — Kuda? Zar se bojiš?... — Ne, brate... — tresla se ona i mucala; — ali, da idem. Čekaju me... traže... Ita odjednom stao pred nju.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
On se trže, iznenadi, i to usrdno: — Gle, Magda! Zar ti, Magdo, još ovde? — Ja... ja... još... još — mucala je ona čisto uvređeno. — Tu sam, kuda ću ja, gazdo! Tu sam ja! — A kako tvoji na selu, jesu zdravi, živi?
I efendi Mita joj priđe, poljubi se sa njom. — Kako si, prijateljice? Jesi rada prijateljima? Ona je samo mucala: — Kako da ne, kako da ne!
Ćosić, Dobrica - KORENI
„Ti si izludela!“ s gađenjem se odmakla od njenog daha. „Nije te sramota, majka si mi, a u greh i nesreću me guraš“, mucala je zbunjena i uplašena.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
odskoro postale žene razbludnim, još sasvim ne zasićenim očima, ustima, telom, crveneći od tolike hvale, krila bi se i mucala, ograđujući se: — Ama nije, nano! Nisam ni ja baš tako vredna.
I neću da čujem da mi se spomene, a kamoli da mi još ko dođe i pita me za to. — Ne znam ja, sinko, ništa! — mucala je i drhtala. — Sad znaš i idi!