Obradović, Dositej - BASNE
Ali valja i učenome gdišto oprostiti, „jer je sam gospodin bog na kararu”, veli Kara Mustaf-aga. I pravo ima. 63 Mišić i mišica Mišić, kad prirasti i počne iz rupe istrkivati, upazi prvi put u životu
Kad bi moguće bilo da hiljadu godina živi, sve bi se imao čemu učiti. Ono što sam ja čuo od Kara Mustaf-age, takova je važna istina da je svi filosofi moraju pripoznati: tojest, da je sam bog bez uštrba.
” „Svak rado sluša što sam govori” — običavaše reći naš dobri Kara Mustaf-aga. Svak rado čita ono što sam napiše, bilo šta bilo.
Radičević, Branko - PESME
ruku, Okom planu, riječ progovori: „Tamo, braćo, za onom planinom Gnijezdo je ponajžešće guje, Tamo živi stari Mustaf—aga Što nam braće puno ucvijeli, A najljuće mene je uio, No da mŷčim kada sve već znate.
I na juriš spremaju se živo, I evo ih, već se opremiše, Već se kreću, već se približuju, Međ prvijem stari Mustaf-aga, Fata zgleda: „Ala, grješna l' ti sam!
“ Pa se brzo Milunu obrati: „O Milune, moje sunce jarko, Ne udaraj starog Mustaf-agu, Zlotvor tvoj je, ama otac mi je, Ako padne od tebe junaka, Kô da pade baš od moje ruke.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kuna Hasan-aga je bio zapovednik u Kninu, gde je i poginuo 1653. Hrnja Mustaf-aga (Mujo od Kladuše, Mustafa Hrnjica) i njegova braća takođe su istorijske ličnosti.
“ Reče njemu Turkinja ćevojka: „Imam jednu ostarjelu majku, i imadem brata Mustaf'-agu“. Progovara dobar ranjen junak: „Sestro moja, Turkinja ćevojko, idi kaži bratu Mustaf'-agi da me nosi dvoru
Progovara dobar ranjen junak: „Sestro moja, Turkinja ćevojko, idi kaži bratu Mustaf'-agi da me nosi dvoru bijelome; kod mene su tri ćemera blaga, u svakome po trista dukata: ja ću jedan tebe
bijelome; kod mene su tri ćemera blaga, u svakome po trista dukata: ja ću jedan tebe pokloniti, drugi tvome bratu Mustaf'-agi, a treći ću sebe ostaviti, da ja vidam moje grdne rane.
Ako bog da te rane izvidam, čestitu ću tebe ostaviti i tvojega brata Mustaf'-agu“. Ode cura dvoru bijelome, te kazuje bratu Mustaf'-agi: „O moj brate, aga Mustaf'-aga, dobila sam ranjena
Ode cura dvoru bijelome, te kazuje bratu Mustaf'-agi: „O moj brate, aga Mustaf'-aga, dobila sam ranjena junaka na Marici, na vodi studenoj; kod njega su tri ćemera
Ode cura dvoru bijelome, te kazuje bratu Mustaf'-agi: „O moj brate, aga Mustaf'-aga, dobila sam ranjena junaka na Marici, na vodi studenoj; kod njega su tri ćemera blaga, u svakome po trista
vodi studenoj; kod njega su tri ćemera blaga, u svakome po trista dukata: jedan hoće mene pokloniti, a drugi će tebe, Mustaf'-aga, a treći će sebe ostaviti, da on vida svoje grdne rane.
Pred njega je sestra izlazila, a kad viđe šta je učinio, ona reče bratu Mustaf'-agi: „Zašto, brate, da od boga nađeš! Zato zgubi moga pobratima? Na što si se, bolan, prevario?
Eda bog da: odsjekla ti glavu!“ To mu reče, uz kulu uteče. Malo vreme zatim postajalo, dođe ferman od cara turskoga Mustaf'-agi da ide na vojsku.
Pita Marko Ture Mustaf'-agu: „Oj, boga ti, tursko momče mlado, otkud tebe ova britka sablja? Ili si je za blago kupio? Ili si je u boju dobio?
Ili si je u boju dobio? Ili ti je od baba ostala? Ili ti je ljuba donijela, donijela ljuba od miraza?“ Veli njemu Ture Mustaf'-aga: „Oj, boga mi, kaurine Marko, kad me pitaš, pravo ću ti kazat“. Sve mu kaza kakono je bilo.