Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Али ваља и ученоме гдишто опростити, „јер је сам господин бог на карару”, вели Кара Мустаф-ага. И право има. 63 Мишић и мишица Мишић, кад прирасти и почне из рупе истркивати, упази први пут у животу
Кад би могуће било да хиљаду година живи, све би се имао чему учити. Оно што сам ја чуо од Кара Мустаф-аге, такова је важна истина да је сви философи морају припознати: тојест, да је сам бог без уштрба.
” „Свак радо слуша што сам говори” — обичаваше рећи наш добри Кара Мустаф-ага. Свак радо чита оно што сам напише, било шта било.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
руку, Оком плану, ријеч проговори: „Тамо, браћо, за оном планином Гнијездо је понајжешће гује, Тамо живи стари Мустаф—ага Што нам браће пуно уцвијели, А најљуће мене је уио, Но да мŷчим када све већ знате.
И на јуриш спремају се живо, И ево их, већ се опремише, Већ се крећу, већ се приближују, Међ првијем стари Мустаф-ага, Фата згледа: „Ала, грјешна л' ти сам!
“ Па се брзо Милуну обрати: „О Милуне, моје сунце јарко, Не ударај старог Мустаф-агу, Злотвор твој је, ама отац ми је, Ако падне од тебе јунака, Кô да паде баш од моје руке.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Куна Хасан-ага је био заповедник у Книну, где је и погинуо 1653. Хрња Мустаф-ага (Мујо од Кладуше, Мустафа Хрњица) и његова браћа такође су историјске личности.
“ Рече њему Туркиња ћевојка: „Имам једну остарјелу мајку, и имадем брата Мустаф'-агу“. Проговара добар рањен јунак: „Сестро моја, Туркиња ћевојко, иди кажи брату Мустаф'-аги да ме носи двору
Проговара добар рањен јунак: „Сестро моја, Туркиња ћевојко, иди кажи брату Мустаф'-аги да ме носи двору бијеломе; код мене су три ћемера блага, у свакоме по триста дуката: ја ћу један тебе
бијеломе; код мене су три ћемера блага, у свакоме по триста дуката: ја ћу један тебе поклонити, други твоме брату Мустаф'-аги, а трећи ћу себе оставити, да ја видам моје грдне ране.
Ако бог да те ране извидам, честиту ћу тебе оставити и твојега брата Мустаф'-агу“. Оде цура двору бијеломе, те казује брату Мустаф'-аги: „О мој брате, ага Мустаф'-ага, добила сам рањена
Оде цура двору бијеломе, те казује брату Мустаф'-аги: „О мој брате, ага Мустаф'-ага, добила сам рањена јунака на Марици, на води студеној; код њега су три ћемера
Оде цура двору бијеломе, те казује брату Мустаф'-аги: „О мој брате, ага Мустаф'-ага, добила сам рањена јунака на Марици, на води студеној; код њега су три ћемера блага, у свакоме по триста
води студеној; код њега су три ћемера блага, у свакоме по триста дуката: један хоће мене поклонити, а други ће тебе, Мустаф'-ага, а трећи ће себе оставити, да он вида своје грдне ране.
Пред њега је сестра излазила, а кад виђе шта је учинио, она рече брату Мустаф'-аги: „Зашто, брате, да од бога нађеш! Зато згуби мога побратима? На што си се, болан, преварио?
Еда бог да: одсјекла ти главу!“ То му рече, уз кулу утече. Мало време затим постајало, дође ферман од цара турскога Мустаф'-аги да иде на војску.
Пита Марко Туре Мустаф'-агу: „Ој, бога ти, турско момче младо, откуд тебе ова бритка сабља? Или си је за благо купио? Или си је у боју добио?
Или си је у боју добио? Или ти је од баба остала? Или ти је љуба донијела, донијела љуба од мираза?“ Вели њему Туре Мустаф'-ага: „Ој, бога ми, каурине Марко, кад ме питаш, право ћу ти казат“. Све му каза каконо је било.