Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ne bi mu taj dao da se ženi, nego bi s njim u manastir; a bio bi, ta mal’ te ne bi bio drugi Rajić ili Mušicki!... A, sasvim, sasvim sam s njim zadovoljan!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
I ČITALAČKA PUBLIKA 102 KNjIŽEVNA OBELEŽJA PRELAZNOG PERIODA OD RACIONALIZMA KA ROMANTIZMU 103 LUKIJAN MUŠICKI 106 JOAKIM VUJIĆ 110 MILOVAN VIDAKOVIĆ 112 MIHAILO VITKOVIĆ 115 DIMITRIJE DAVIDOVIĆ 117 ĐORĐE MAGARAŠEVIĆ 118 TEODOR
Zbog te štamparije Beč postaje duhovni centar srpski, »Vindobona ščastljiva Musama«, kako je docnije pevao Lukijan Mušicki. Srbi nisu bili zadovoljni Kurcbekovom štamparijom.
Atanasija Stojkovića, a naročito Pavla Solarića, koji su sprovodili i dalje razvijali njegove reformatorske ideje. Mušicki, koji je docnije izdavao njegove Basne, pretrpeo je njegov uticaj.
pervoprosvetitelj slaveno-serbskago roda našega«, veli Gligorije Trlajić; »srebrovlasi mili Obradović«, piše Lukijan Mušicki; »veliki Dositej«, naziva ga Mihailo Vitković; »blaženi starac«, veli Sima Milutinović, a Jovan St.
45 1820. Lukijan Mušicki je nameravao da osnuje »Srbskoje jazikoispitatelnoje sodružestvo«. Ali prvo organizovano književno i naučno društvo
LUKIJAN MUŠICKI Život. — Rođen je u selu Temerinu, 27. januara 1777. Srpsku osnovnu školu svršio je u mestu rođenja, nemačku u Titelu,
1828. bude postavljen za episkopa. Koristan crkvi i narodnoj prosveti, Mušicki je na tom mestu ostao do smrti, 15. marta 1837. godine. PESNIK.
Koristan crkvi i narodnoj prosveti, Mušicki je na tom mestu ostao do smrti, 15. marta 1837. godine. PESNIK. — Mušicki je prvi umetnički pesnik u srpskoj književnosti.
i 1840, druge dve u Novom Sadu, 1844. i 1847. Mušicki je počeo pevati kod Srba kada gotovo niko nije pevao, i u srpsku poeziju uvodi nov pravac, psevdoklasični, koji se u
Kao pesnik Mušicki potpuno pripada psevdoklasičarskoj školi. Kada se on kao đak školovao u Pešti, mađarsku književnost bio je zahvatio
đak nemačkih filozofa, njegov profesof estetike i filozofije u Pešti, revnostan pobornik klasične umetnosti. Mušicki je sve svoje književne ideje primio od njega.
od Engleza: Šekspir, Goldsmit, Pop; od Talijana: Dante, Ariosto, Taso, Bokačo, Goldoni; od Rusa: Lomonosov, Deržavin. Mušicki je izvesno bio najobrazovaniji srpski pisac svoga vremena.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Taj elegantni oficir završio je kao general Pavelića. Pred njegovim prvim vodom paradirao je tada oberlajtnant Mušicki, čvrst i crn, sa malim brčićima, uvek malo nasmejan. Uštogljen. On je završio kao general, Nedića.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
da izdam malu knjižicu narodni Srpski pripovijetki i zagonetki, i bio sam im ovaj predgovor napisao: Neka rodoljubivi Mušicki leti za Pindarom i za Oracijem, neka se druži i poredi s Ramlerom, s Klopštokom, s Deržavinom i s Dmitrijevim; neka
malu knjižicu narodnijeh Srpskijeh pripovijedaka i zagonetaka, i bio sam im ovaj predgovor napisao:” „Neka rodoljubivi Mušicki leti za Pindarom i za Horacijem, neka se druži i poredi s Ramlerom, s Klopštokom, s Deržavinom i s Dmitrijevim; neka
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
DODATAK. Sredinom juna 1817. godine, arhimandrit manastira Šišatovca, pesnik Lukijan Mušicki, nije bio raspoložen. Očekivala ga je obaveza koja ga je unapred zamarala a koju nikako nije mogao da izbegne, jer je
U poslednje vreme taj uporni Karadžić ga je zasipao pismima i u svakom tražio isto: da Mušicki, neizostavno, prizove sebi onog slepog guslara Filipa i da ga sa pažnjom ispita.
Dalje je guslar Mušickom trebalo da ispriča sve čega ce ceća iz svoga života a Mušicki, molio je Karadžić, neka to zabeleži i pošalje Vuku. Taj Karadžić je, zaista, imao dara da svoje poslove prebaci drugima.
Taj Karadžić je, zaista, imao dara da svoje poslove prebaci drugima. Da je nešto drugo u pitanju, Mušicki ne bi mario. Ali, Vuk je znao da za tu narodnu poeziju on, Mušicki, nema odviše razumevanja i da pevače, ma kako da su
Da je nešto drugo u pitanju, Mušicki ne bi mario. Ali, Vuk je znao da za tu narodnu poeziju on, Mušicki, nema odviše razumevanja i da pevače, ma kako da su daroviti, uvek doživljava kao napast.
Dok je Višnjić, pre dve godine, ovde, u Šišatovcu, pevao Vuku, Mušicki se sklanjao da ih ne sluša: to ga je otegnuto pevanje baš zamaralo.
se pokajao: slepi Filip kao da je dolazio iz samog predvorja Hada, sa tom tamom na licu, prazninama u govoru, nečist. Mušicki je ustuknuo u hladnoću, njegovo strpljenje je počelo da se gubi.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
sam ga sa svoje strane upitao seća li se pesme „Kosovka djevojka“, koju je baš u njegovome zavičajnom kraju Lukijan Mušicki zabeležio od slepice iz Grgurevaca i predao je Vuku.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
VITKOVIĆ 148 LjUBOVI 149 SIMA MILUTINOVIĆ SARAJLIJA 151 MOTO 152 NEPOZNATOJ 153 RAZVRAT 154 LUKIJAN MUŠICKI 156 SENI DOSITEJA OBRADOVIĆA 157 SOČINjENIJA DERŽAVINA U ŠIŠATOVCU 160 VUKU STEFANOVIĆU, SERBLjINU OD SERBLjINA 163 K
Geteove mladosti doprle su bile ovde već i do nas, i izrazile se u melomaniji strasnoj i dugotrajnoj; čak je i Lukijan Mušicki, godine 1817, uzdahnuo, sasvim u duhu svoga doba: „Ej, da znam u gitaru udarati!
Ni to se međutim ne bi moglo reći. Nesumnjivo je da nam je najjasniji Lukijan Mušicki, pa potom Sterija. Izvore građanskoj poeziji međutim, a njih je moralo biti, i ima, ne znamo, ni izbliza ni izdaleka.
Meni se čini da je Mušicki ne samo daleko najznačajnija poetska ličnost toga vremena, nego i da je poetični. Sarajlija ličnost maloga poete,
Mladen Leskovac Gluvo je doba sad. L. Mušicki, 1816. No nek, samo Srpstvo traje Makar bili vaši dani Zaboravom pretrpani, Il' pesništva smešna bruka.
nema dobra, Ni 'ma fajde i od njega: Sve l zaludu kad se umre. 1817. Sima Milutinović Sarajlija LUKIJAN MUŠICKI SENI DOSITEJA OBRADOVIĆA Seine Nochachtung soll jedes Volk den Männern wihen durch dіe eѕ erleuchtet und gebeѕѕert
Počivaj tiho, duše čisti, S krepkima duhovi hrabrih ocev. 24. avgusta 1811. Lukijan Mušicki SOČINjENIJA DERŽAVINA U ŠIŠATOVCU Deržavin, sputnik verni Horacijev I strelotečna Pindara, duše moj, Po sredi nas u
25. marta 1816. Lukijan Mušicki VUKU STEFANOVIĆU, SERBLjINU OD SERBLjINA O početku opolčenija Serbalja protiv turskih dahija (1804) Dіe ѕіch ѕelbѕt
25. marta 1816. Lukijan Mušicki K SAMOM SEBI Muѕіѕ amіcuѕ, trіѕtіtіam et metuѕ tradam protervіѕ in mare Cretіcum portare ventіѕ. Horatіuѕ Pijeride!
Na novi podvig um već spremam sutra. 4. novembra 1816. Lukijan Mušicki NA VIDOVDAN Memіnіѕѕe іuvabіt! Da grozna serpskom duhu pozorišta! O mati bede, večero kneževa!
Bar pozno, Serbi, uč'te s' cenit Nravstvene Miloše, laž doznavat. 15. junija 1817. Lukijan Mušicki GRIGORIJU GERŠIĆU Druže! ja sam ti već na sredi sinja Mora. Burja mi čun koleba strašno.
Gde jači život, Tamo pobeda speši. Drema u miru i lav. 11. decembra 1818. Lukijan Mušicki ODA K SAMOM SEBI Teško meni bez mene!
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Iz te orijentacije ponikao je prvi srpski pesnički stil, klasicizam. Njegov utemeljivač Lukijan Mušicki (1777-1837), arhimandrit manastira Šišatovca, potom episkop, u svojim pesmama didaktične i rodoljubive inspiracije
Vidaković je u romanu proizveo više beznačajnih epigona. Mušicki je stvorio prvu pesničku školu, školu "objektivne lirike" ili "mirnog čuvstva", kako će je kasnije nazvati romantičari.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
i Marko Kraljević ukida svadbarinu od neke slepice iz Grgurevaca (prepis pesama ove slepice poslao je Vuku Lukijan Mušicki). Pesmu Predrag i Nenad dobio je Vuk od Jovana Berića iz Budima.