Jakšić, Đura - PROZA
koji se seća i kakvu je reč još kao dete od jedanaest meseci prvi put protepao; taj naravno da sve zna, a ostale mušterije rečene kavane sve mu veruju... A kako, opet, ne bi? Oni ne veruju u dan, u istinu, a u laž?... E, baš ste čudni ljudi!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— povika ćir Trpko. — 'Oćete za sedum cvancika? — Aja! ni pare niže! — E 'a'de, nek je sretno. Moji ste ljudi i mušterije! — pristade ćir Trpko, pa odmah upita: — A kad da mi doterate?
— Ele, u taku jednu boltu stade na zanat taj mali Mojsilo Pupavac. Imao je gazdu vešta oko mušterije i umešna u svom poslu. Gazda mu je bio nekako osobit u ponašanju.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
U dućanu bio je okreten, mušterije brzo je posluživao, ali je i doterao do toga da su sve varoške devojke u njegov dućan dolazile kad je kalfa postao.
Ali, kad se vašar započne, da vidiš Ljubu Čakmedžijića kako mušterije mami, kako mu slatko reči teku, mora čovek od njega što bilo kupiti.
Mušterija u dućanu lupa, ište cigarete. Gospođa Persa iziđe. Dolaze i druge mušterije; dotle se u sobi bez Perse razgovaraju. — Dakle, ako smem pitati, šta ima gospođa Persa? — pita čika-Gavra.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
I lepo je bilo videti gospodara Sofru pred dućanom kako izgleđuje mušterije, sve levo desno licem miče, kako primamljivim očima mušterije dovlači.
bilo videti gospodara Sofru pred dućanom kako izgleđuje mušterije, sve levo desno licem miče, kako primamljivim očima mušterije dovlači.
Ko bi ga video pred dućanom kako u „janklu” izviruje mušterije, ne bi rekao da je u njemu tako jaka duša. Pred dućanom i u dućanu izgleda kao Grk, Cincar, kao domaćin gospodarski
Nije gledao kome će na veresiju dati, ma kome. U mehani, kad nije oca kod kuće, mušterije časti pićem. U podrumu mlađima daje piti koliko ko hoće, pa, kad ih izopija, to mu je milo.
On je stari vašardžija, pa poznaje mušterije. U pevanju užasna disharmonija. Lopovi misle da se društvo izopijalo, pa drže da je sad vreme poslu. Najedared umuknu.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Mile mehandžija izvadi pečeno sugare i metnu ga na panj, ali ne smede udarati nožem, nego zove rukom stalne mušterije i, oblizujući prst, pokazuje im kako je masno i mlado.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM: E, baš dobro! Prikucaj ti to lepo na tvoja vrata, da te lakše nađu tvoje mušterije! IVKOVIĆ: Hvala bogu te je stiglo. Neću biti ovde dva-tri dana pa bi vas još više uznemiravali.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Sve daj, daj, a ti samo plaćaj, a kmet ti otima pazar i ališveriši mušterije, putnici i pašažeri! — E, moj gazda Đorđe, to je i moj i sviju naših ideal: da se ništa ne plaća!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” TRENUTAK PREDAHA: DEDA SANjARI O čemu misli deda, dok babe Mušterije za leđa grabe? Dole, na izlazu iz Zvečana, Ima jedna poljana, kao klečana Torbica...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Trče besomučno, da dostignu mušterije. Zavalili se od korpe simita. Džepovi im, naduti marjašima, klate se oko njihovih nogavica.
da đe ove subote ko od njih doći, zna i po tome što je on tobož čuo kako su ovih dana imali tamo mnogo posla, mnoge mušterije, i sve su istrošili od espapa.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
MILE: Nema ženske dok nije karađorđuša! GOSPAVA: Ša je, da je, meni lako nije opslužiti nake mušterije! Jedan tuli svetlo, pali sveću, drugi traži da glumim da neću!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
ili pred njom, pod lipom za hrastovim stolom, obično čita nešto, pevuši ili prekrsti ruke na trbuhu i drema; čeka mušterije, pa neka seljanka poviruje na vrata, ustručava se da prekorači prag. — Ene, da l’ će biti vodekana? — pita ona.
I prodaje brijače za koje galantira, „rezervisane za svoje mušterije“, i druge za koje ne može da galantira, u stvari jedne iste zarđale brijače koje on deli u dve razne sorte, prvu i
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
sve, ali bez hleba nikud!... « — Hajdes... pade riba skoči meso; potrčite mušterije, razgrabiše ljudi! Oh, što je Masno--o-o! — povika Mitko, lupajući nožem o panj. — Daj prečnjake ovamo!
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
sumnjičenjima i antipatijama; molio me je da ponekad provedem s njim sat-dva u njegovoj radnji i posmatram Nemce, njegove mušterije. Poslušao sam ga i stekao nova saznanja.
Nikola me je uveravao da poznaje lično neke od njih, jer su mu bili mušterije, a tvrdio je da su kao ljudi pitomi kao golubovi.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Zalažu se polagano, kao preko volje, a Spasoje se svaki čas diže da posluži mušterije. Lazo, vidi se, želi da zametne razgovor, ali oni kao da nemaju riječi; rekao bi, navlaš se tuđi jedno od drugoga.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Trgovci su stajali na vratima svojih radnji i dozivali mušterije. Iz potkivačnica je bila jara i odletale varnice. Čuo se udar čekića o nakovanj, ili lupa drvenih maljeva o limene
Ćipiko, Ivo - Pauci
Čovjek ode i ponese bakalar. —Jesi mi ti pametan! — obrati se gospodar momku. — Ne valja dobre mušterije odbacivati. Platiće on, zabilježi mu dvojstruko na račun, pa mirno.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Jedne godine, o vašaru velikogospoinskom, koji praznik je bio i slava majstor Kostina, pozove on neke svoje mušterije iz okoline, s porodicama.
Dućani buđavi. Po dućanima, gazde, šegrti, i mušterije žučno raspravljaju, jer svaki čas nestane neka para, nije dobar račun.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
A to je bilo onda kad bi, na zadovoljstvo i svoje u mušterije, svršio kakvu malo krupniju porudžbinu, a takvih je, kako koji mesec, sve češće i sve krupnijih bivalo.
Tako mu bilo milo da je odbio dve mušterije koje su došle da pazare, samo da se ne bi prekidao razgovor. I kad se uverio da tetka Doka sve zna, on joj se ispovedi
Znajem si zanajat, esnaf-čovek sam... — Znajem... — Imam si dućan. — Znajem, de. — I mušterije imam sijasvet... — Dobro, de! — Kuća mi puna... — E, što mi zboriš sag pa toj?... — Nesam siroma’...
Kako pašinicu ću te nakitim i nađizdim!... Sal za teb’ ću radim kujundžilak... Momci i čiraci mi — oni neka si rade za mušterije, a ja ću sal’ za teb’, Zone, da kujem srmu i srebro i zlato, — teb’ da nakitim!
Za teb’ ću salda radim od jutro do mrak — što mi treba pazar i mušterije!... — A što će da ručaš kad si ne pazariš?! — prekide ga zajedljivo Zona. — Ne slušaj dušmani moji po ma’ale...
Vratila mu se stara bezbrižnost njegova i vesela ćud, i on se opet šalio i zadevao mlade lepuškaste mušterije kad bi mu se svratile u dućan i iskašljavao bi se po starom svom običaju za seljančicama kad bi prošao kraj njih, a na
Belenzuci se prodavaju, a mustaći se sal davaju, a ne prodavaju — i stade očinski milo gledati obe mušterije. Zausti da ih pita iz koga su sela i čije su, ali se uzdrža, valjda zato što je u Maninom dućanu.