Jakšić, Đura - PROZA
“ Gladna se gomila raziđe, ali dođe onaj gospodin u belom kaputu i panamašeširu; pogled mu beše strog, lice namršteno, levom rukom me je uhvatio za rame, a desnom je iz moga krila bacao jestivo: „Nema hleba ni za tebe ni za tvoju majku!.
Do bolesnika sedi čovek neki u godinama. Lice mu je ozbiljno, namršteno, ali preko svih tih bora zbrčkanoga lica lebdi neka tuga, neka neiskazana bolja...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Đedo, molim ti se, ja.. nije vajde... obraz pod noge! Đeda ga namršteno pogleda. — Ja, — nastavi Arsen — nije vajde... nemoj što da se ljutiš!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Umal’ mene nisu obrijali! — »Ovo je ili hotimična prevara, ili — veli ekselencija namršteno — ili nezgrapna šala sa mnom! A to mi ni jedno nije milo, oče Kirilo!« — Ćiro, Ćiro! — ...
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Arkadije, drmusajući belca, vide namršteno lice pred sobom i pokuša da umiri konja, kome je, i inače, govorio mazeći se i šapućući.
Matavulj, Simo - USKOK
Milica ustade i užasnu se vidjevši da mu je čelo namršteno, oči otvorene, a usne blijede. Ona se sjeti da je ocu tako dolazilo poslije pogibije Milunove.
Radičević, Branko - PESME
kâ da pita, Ali nebo namršteno U srce mu oganj ita, I u srce on sad glenu, I tu nađe sliku njenu. XVII Stoji kao osuđena, Tuži, jadi, pa se
K Radišiću: Ti, drugi brate, amo odi, Kadikad istina se zgodi Da gledamo se namršteno, No vedro nebo gledaj eno Ni ono uvek nije zračno, Odelo katkad uzme mračno Oblake silovit grome brazda — Al' ne
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Istina, tražena je i čitana, ali ne i razglašavana. Inteligencija, ona anti-vukovska, primala ju je namršteno; ta pripovetka je njoj označavala sv ojom formom poseljačavanje umetničke proze, a svojim sadržajima svetogrđe onoga što
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
U sličnoj situaciji treba nešto govoriti, nešto reći, ali mi smo svi u istom položaju osuđenih na smrt. Namršteno i tupo gledamo preda se i očekujemo novu komandu, ili smrt. — Po pet razornom!...
Aleksandar ga pogleda namršteno i osorno zapita: — Šta se to tebe tiče! — Ali malo posle zapita blažim glasom: — A što ti pitaš? — Pa...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Šta je... umorio se čovek, viknu Velja, namršteno. Sedi ovde... Sipaj, domaćice... Ah daj prvo tanjire... Posle ručka vođaše se među drugovima živ razgovor u učionici.
— Tamo je, čini mi se, Velja ? zapita ona, brišući lice i posmatrajući izmenjeno Gojkovo lice. — Jeste, odgovori on namršteno, gledajući u stranu. Napred nastade pokret, gosti posedaše u klupe, a predsednik ode za sto i otvori skup.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Kud će više bruke od starosti? Noge klonu, a oči izdaju, uzbluti se mozak u tikvini, pođetinji čelo namršteno; grdne jame nagrdile lice, mutne oči utekle u glavu, smrt se gadno ispod čela smije kako žaba ispod svoje kore.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
“ — Šta je to? — Zapita Bakonja namršteno... — Kazujte čisto i jasno kako to da razumim. Čmanjak pobježe. — Bora mi, stvar je napolak gotova.
Ćosić, Dobrica - KORENI
A on, Đorđe, rekao mu je: „U drugu nedelju biće Vukašinova svadba.“ Aćim ga je namršteno pogledao i ispio čašu vina. Simka i Milunka jednovremeno su ustale od stola, skupljajući posuđe.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Jednako visoki, jednako smeđi, jednako obučeni ličili su na blizance, ali jedan se stalno smeškao, a drugi namršteno zurio ispred sebe. — Gle, idu Plačko i Smejačko! — uzviknu jednoga jutra časovničar iz susedstva.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I držeći se čvrsto za ruke, koračajući po neravnom zemljištu i preskakajući ograde i vrzine, gledali smo namršteno kroz mrak u pravcu položaja kome smo se približavali, rasterujući i ugušujući rojeve uzbudljivih misli.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Jadnica, sumnjam da će preboleti... Što ubi ovu devojku, nesrećniče ! — obrte se on Đurici. A Đurica gleda namršteno, prezrivo, u nepomičnu paćenicu. U oku mu sija izraz zadovoljene osvete, ali ne prozbori ni reči...
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
« — Usred ove Sanho Panzinog živinčeta besede stupi magarac Buridanov. Namršteno čelo i oklopljene uši dovoljno pokazivau da je on od filozofnog reda.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Vojska je promicala pored nas. Kao da sam mu pozledio neku ranu, komandir je obuhvatio zubima donju usnu i namršteno gledao preda se. Onda se prenu: — Nije mi do topova...
Ali pešake sustižemo sve češće, preopterećeni su isuviše. Izmučeni su, teško dišu i namršteno gledaju preda se. Suton se nekako najednom spusti. Sada nam se čini da sneg još jače škripi pod našim nogama.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Lunjo, je li tebe učitelj tukao? — Nije. — E, onda ne možeš s nama. Lunja se trže, poigra obrvama i namršteno reče: — Neka znate, i mene će istući. Doći ću ja ovamo.