Jakšić, Đura - PROZA
Kad smo bili nasamo, stade on uzdrhtalim glasom govoriti: „Pobro, nije vajde, ja ovu Stanu, čija je da je, moram za ženu uzeti...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Ama, ja bih nešto s tobom govorio... — reče Nogić. — Nosim ti jednu poruku od harambaše. — Kakvu? — To ti mogu nasamo kazati. — Onda hodi. I odvojiše se od družine.
Srce mu je lupalo. Neka laka drhtavica obuzimaše snagu njegovu. Da je bio nasamo, pustio bi zube da cvokoću do mile volje, ali ovako... stegao vilice i naturio osmejak na lice... Sve beše spremno.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Pop hoda kao i prije po selu, ali je rasijan i sve se trudi da sakrije radost. A kad je nasamo, često mu se razvuku usta, gleda na onu stranu gdje misli da mu je žena i dijete, pa ponavlja: „Slava tebi, gospode!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Zato su svi ćutali. Jula je jednako čekala da ostane malo nasamo, da se sita isplače kao svaka nesretna devojka koja bosiljak seje a pelen joj niče.
I dokle Đuka sprema za Niću, ovaj se razgovara s ukućanima i domaćinom. Njemu se obraća posle nasamo, i razgovara s njim, a domaći češljaju perje, kikoću i pevaju.
Pa kako je bio intimniji sa pop-Spirom, on ga na posletku i zapita, kad ostaše jedno kratko vreme nasamo: — Ama, Spiro, ja nešto primječavam!... Rek’o bi’ k’o da ti nisu sve koze na broju, i tebi, a i pop Ćiri! A?
— No, pa kako je bilo, kako si proš’o? — zapita radoznali domaćin kad se nađe nasamo s pop-Spirom. — Črezvičajno dobro — veli veselo pop Spira. — I fala ti, velika ti fala još jedared.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
jedno da čuje kako se Ljuba devojci i materi dopada, a drugo da vremena dâ Ljubi i čika-Gavri da se porazgovaraju nasamo. Čika-Gavra Ljubi sve ređa.
— Pa ćemo probati! — Vi, kako ustanete, najpre se razgovarajte s njim nasamo, pa ako ustreba, a vi me zovite; ja ću donde ovde ostati. Čika-Gavra iziđe.
— Može biti, samo molim, rad sam i ja sa Ljubom jednu reč nasamo prosloviti. — S drage volje. Svi odu u drugu sobu, samo ostanu Čekmedžijić i čika-Gavra.
Gledićka otrči mužu i javi mu. Ovaj odmah dođe Čekmedžijiću, pa ga zove u jednu sobicu nasamo, dâ mu napisati kvitu da je primio, te Čekmedžijić primi novce. Odmah je Ljuba počeo lakše disati.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
„More, imao sam cara Davida, za provodadžiju!“ govorio je njen muž i uživao u ženinom glasu. Nasamo, to dvoje je ludovalo, iako su bili već pet godina u braku.
Pavle je bio doveden u tu kuću da je, prvi put, nasamo, vidi. Katinka Petričevič bila je rođena godine 1723. i bližila se tridesetoj, što se onda smatralo kao sramota i kao
Oni su bili uobičajili, već prvih dana u braku, da svaki dan provedu, tako, uz kavu, sat jedan, nasamo. Taj čas je samo njima pripadao. Ni deca nisu puštana roditeljima, kad sednu za kavu.
Kad bi ostali nasamo, Božička se, međutim, naslanjala na njegovu ruku i vodila i njega u šetnju. Osećao je, kao neke golubove, tople, njene
Posle ručka, Isakovič je primetio i to da gospoža Božič traži priliku da ostane sa njim, nasamo. Bežao je od nje, kao od nekog drskog prosjaka. Ona je bila, očigledno, jako bleda, a bila je i uplakana.
Gospoža Evdokija je, međutim, dok su pripremali kola, sela, na jednu klupu, i praštala se od saputnika, nasamo. Podalje od muža i ćeri. Oko nje su, konjušari, iznosili u kola, pivo.
Pavle mu onda ponovi, što je rekao lakeju i mladiću, pa dodade da bi želeo da sa bankarom govori, nasamo. Video je da lakej izlazi, ali da stoji i gleda ih, iza staklenih vrata – koja je bio za sobom zatvorio.
Traži, kaže, kad je već do ovog došlo, da ga ostave nasamo, sa Pavlom. Hoće sa njim da razgovara. Đurđe onda odmahnu rukom, pa reče da će ih čekati, dole, sa ženama, da se večera.
Božič se, zatim, grubo i promuklo, obrecnu na ženu, da ona iziđe, jer on i kapetan ima, nešto, da se pitaju, nasamo. Pavle vide kako se gospoža Evdokija diže i kako odlazi ponizno, a u njega upire pogled, molećivo.
Pokušavala je, od početka, da sa Pavlom ostaje nasamo. Sobarice u kući Višnjevskog pričale su, postmajsteru Hurki, da je ta gospožica u drugom stanju, samo se to krije.
Šterba je, i u Tokaj, ušao, à la grande. Višnjevski ga je svečano dočekao. Oni su, mnogo, nešto, ćućorili, nasamo. A Višnjevski je, posle, o Šterbi, poslao, naročitu, preporuku, u Kijev, po ulaku.
Gospoža Julijana bila je udesila, to poslepodne, da sa Pavlom, pri rastanku, ostane, malo, nasamo. Bila je otišla u izbu, u kojoj je Pavle stanovao, tobože da vidi, kako Isakoviči stanuju, u kući, koju bi, kaže,
Teodosije - ŽITIJA
A desi se da je jedan od njih bio rodom Rus. Božastveni mladić sakrivši ovoga nasamo, ispitivaše ga o Svetoj Gori, pošto ga je najpre utvrdio zavetom da neće nikom otkriti njegovu tajnu.
Odvede ga nasamo i zapita: — Kako toliki put prevaliste tako brzo i ne uleniste se pred tolikom daljinom mesta i tako napornim putem?
za oca, mnogim izlivanjem suza, za celu noć ceo psaltir nad njim izgovorivši, i nikoga nije puštao da uđe k njima nego ga nasamo poučavaše i opominjaše da govori blagodarne molitve Bogu. Kada je dan počeo da sviće, unese ga u crkveni pritvor.
I on, nasamo mu se kao živu poklonivši, govoraše i predlagaše ga kao molitvenika k Bogu svoje prošlosti, a kao zastupnika budućnosti
“ Prišavši ka časnome grobu svoga prepodobnog oca, u noći nasamo reče mu: — Evo svi mi, narod tvoj i deca tvoja koju ti je dao Bog, u tvojoj crkvi sabrani čekamo tvoje otačaske
A kada je podignuta trpeza, opet mu sveti nasamo govoraše, ublažavajući ga i moleći da se sa većom ljubavlju nego ranije ka njima vrati, spominjući mu pređašnji prijem sa
se, protu i igumanima i svima koji su tamo u Gospodu celovanje učinivši, dođe opet u svoj manastir Hilandar, pouči nasamo igumana da onima koji su pod njime sam sobom pokazuje primer svake dobrodetelji, a opet bratiju da igumana sa strahom
A one koji su ispovedali jeres zadrža sa sobom kod crkve i nasamo ih tačno ispita. Nekrštenima sa prethodnim proklinjanjem jeresi koju imađahu zapovedi da drže dane oglašene u čuvanju
ostavi vlast prvosvetiteljstva i ako Bog izvoli da izvrši njegovu želju, reče da će u tuđim krajevima i život završiti. Nasamo reče kralju Vladislavu svoju pomisao.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
PROTIĆ (slomljen, prilazi mu): Ja vas molim, gospodine, dozvolite mi da o tome nasamo govorimo. PAVLE: Molim! Želite li i vi, gospodine Anto, da nasamo govorimo? ANTA: Rekli smo, mene ćete preskočiti.
PAVLE: Molim! Želite li i vi, gospodine Anto, da nasamo govorimo? ANTA: Rekli smo, mene ćete preskočiti. PAVLE: A moja supruga, možda?
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Kaže da mora odmah kući, stvar je važna, mora se odmah sa ocem dogovoriti. On bi rad koju reč nasamo sa Lujzom, ali otac neće da se makne; vidi se da je rad biti na oprezu. Oprosti se i ode kući.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Hvaleći episkopa, bio je ipak protiv opštežitija, jer je hteo da bude nasamo s Bogom, a govorio je o kaluđerima kao da je među njima proveo ceo vek.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
potok puštali splava, ni imali barke polomljene, nisu nikada za saputnika imali jedino mrava, koji nikada nisu bili nasamo ni sa jednim morem ogromnim ni vode, ni nade, ni očajanja, koji ne poznaju vasionu ni na njenom prizemnom spratu, koji
Matavulj, Simo - USKOK
Petrovići, osobito gospodin Savo, rado se s njim šale. Vladika najradije s njim zbori, ali nasamo. Čuh vladiku gdje jednom reče da je ovaj Stijepo jedini Crnogorac, u kome nema ni truna kičeljistva, a gvozden je
To, nebore, ne zbori kad je ljudi, nego kad smo nasamo. I ona je najviše govorila da nećeš doći! „Ne mari“, veli, „on više za nas koliko za lanjski snijeg!
Želiš li da ovako bude i naše veselje, naskoro ako bog dâ? Pa se brzo razdvojiše, niti se već sastaše nasamo ni za trajanja svadbe, ni sjutradan, ni dan treći, kad se oko podne vrati na Cetinje.
Knez reče nasamo Krstinji: — Hajde toj Stameni Mirkovoj, i reci joj neka smjesta otide, ili pošalje koga, u Cuce, bratu Mirašu, neka
zausti nješto, ali mu Janko dade znak da ne govori i dodade: — U povratku nikome ni riječi ne zbori, dokle meni nasamo ne kažeš odgovor.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Mi stari prijatelji! SMRDIĆ: Dobro, samo da ne okrive nas. ŠERBULIĆ: Ja ću potpisati nasamo pak posle neka traže, kad izvučem novce. SMRDIĆ: Zakrpa je lepa.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Nije mi dao ni s bratom da ostanem nasamo. Izađem u baštu, on besni: „Šta ćeš u bašti?” A sad traži da mu dođem u planinu, među vojnike!
Misliš li tako po celoj Hercegovini? BEG PINTOROVIĆ: Preko ovog ti neću preći! Da si mi rekao nasamo, pa da ti nekako i progledam kroz prste! Ali ovako, pred svetom! Ovo ti nikad neću oprostiti!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SOFIJA: Kakve su to reči! A kad si ti protivno od mene vidio? MAKSIM: Sofija, Sofija, ja sam uvek nasamo suze umiljenja prolivao, da mi je Bog takvu ženu dao. SOFIJA: Prestani, molim te, jer ću najposle početi i sama plakati.
DOKTOR: Ako je djelo čisto kao moja slava, našto ćutanje? ŠALjIVAC: Ja, ako vam i otkrijem, to ću samo moći nasamo i pod uslovijem. DOKTOR: Pod kakvim uslovijem? (Manojlu) Idi po razum! MANOJLO: Ali gdi ću ga naći?
(Odlazi.) MILAN: Gospodična Ljubo, ja se radujem da me je prilika postavila u jedno položenje s vama nasamo biti. Premda se danas ovoj sreći nisam nadao. LjUBA: Moja majka na sreću spava. Zato se možemo po volji razgovarati.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Tu je Suletu najzad pukao film pred očima! „To je, znači, ta istorija!“ — pomislio je, rekavši mi posle nasamo: — Ispada, znači, Anči — kazao je — da oni uče iste fazone kao i mi, samo obratno!
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
VIDA: A što baš ti? SARKA: Pa udovica sam, slobodna sam, lakše mi je nego vama. SIMKA (Agatonu nasamo): Čuješ li ti, Agatone, ovaj razgovor? AGATON: Čujem. SIMKA: Pa nećeš valjda pustiti da se ko drugi useli?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Kakav si mi ti vojnik! — Ama, i da džakamo malo. — Evo, džakamo sada... — Ali... onako nasamo... Tek se okrete kapetan Jovan. — Potporučnik Aleksandar, jašite! — progovori strogim glasom.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Gledaću, čim primim platu. Znaš, dužan sam malo... — Pa kad dođete k meni, razgovaraćemo nasamo o tome. Gledajte da dođete još ove nedelje, dok je lepo vreme.
I to sve Velja, on izbegava... Da okušam ja zavesti razgovor među njima ?... Ko zna šta im je; pitaću Velju nasamo...« I opet Gojko sumnjivo mahnu glavom i stade sa nekom zebnjom pogledati čas jednoga čas drugoga gosta... Ništa!...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I kad tada ostanete nasamo imaće tvoj mužić grdnih muka. DOSADA O, kako ti je ime gadno, al divna sudba, drago moje jadno.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
neću! ... Zaklela sam se! ...« i u isto vreme oseća, kako bi slavno bilo naći mamu gde nasamo, da ne opazi tetica... — Neću kazati... neću! ... živa mi tetica!... šapće dete i neprestano obilazi oko majke...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Ama, ćutite kad vam kažem... ćutite, razumete li... (Šeta uzbuđeno i smišlja govor.) SPIRINICA (Spiri nasamo): Jesi li glasao? SPIRA: Jesam! SPIRINICA: Za koga?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
? Šta se to tebe tiče, i zar mi ti nisi mogao to nasamo kazati, nego da čuje ceo svet, kad te već đavo nosi da svoj hleb jedeš a tuđu brigu da vodiš?
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Stoje, nasamo, oči u oči, Jedno spram drugog, kao Đerdap i Golubac. Kad čovek, najzad, jabuku prismoči, Ugriz mu je nežan kao
Za ogradom, u zreloj tuzi, Šumore žuti kukuruzi. Ti kukuruzi u predgrađu S vetrom se, u ponoć, nasamo nađu, Javi se, u septembru, njiva cela Hukom dalekih, pustih sela.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
toga što je, ili još kao i dete, od svoje babe, matere i ostalih tetaka i strina mogla da načuje, kad su one bile nasamo i mislile da ih niko neće čuti, još manje se bojale da će to Sofka, onako mala, razumeti, a kamo li upamtiti; ili, što
vide, a posle onda ono neskidanje oka sa njega, pri tom večiti trepet punih mu usta i ono na mahove, kad s ocem ostane nasamo, potvrđivanje: „Ja, što rekoh, ne porekoh!
A obojica su bili lični, naočiti i silni. Kada bi ostali nasamo, gledajući se, osećali bi kako od zadovoljstva i sreće zatrepere.
I Sofka vide kako on, kad je oseti do sebe, i to ovako nasamo, u uglu sobe a još opkoljenu onim poređanim i naslaganim darovima, osobito uvijenom uza zid bračnom posteljom, sa onim
I to je uvek bivalo, kada bi on ostajao nasamo bez nje, onda, kada bi ga ona, ili usled posla, ili usled zamorenosti i zasićenosti njime, dva i više dana kao
Nikako nije mogao da se oslobodi i da je, kad bi sa njom bio nasamo, miran, komotan kao kod svoje žene. I onda, da ne bi to njeno odbijanje protumačio on tako: da kao ona zato želi da ti
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Momče se poče tresti. „A rašta? Govori!“ naredi Vladika. „To je podavno bilo... Kazaću ti nasamo ali, tako mi svega na svijetu to nije pritrunilo u ovoj nesreći... A ti, eto, znaš sve i što je skriveno...
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Zovne me napolje da me nešto pita. Odemo nasamo pod jedan [h]rast. „Zaludu se ti poklapaš“, reče mi, „ja tebe poznajem kako god i ti mene; al’ se ti nimalo mene ne
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Ali kad bješe nasamo sa Naćvarom, ispriča mu potanko svu istinu, samo prećuta da je oteo od Kenja onih pet krunaša, i još izmisli da mu je
— Baš nije loše da se ove budalaštine razglase! — reče on fra-Tetki nasamo. — Naši se ljudi više boje jednoga mrtvoga negoli stotine živi.
Onaj mladi ljekar iz varošice propisa mu njeke kapljice, ali nasamo, pred Tetkom i Duvalom, zavrti glavom. Zaista, to bješe njeko čudna bolest!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Iako nijedan od ove dvojice, ni Vožd ni Dobrača, nije smatran za razgovornog, ipak su ta dvojica, kad bi ostali nasamo, umeli dugo da razgovaraju.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A kad se vratio odvojili su ga nasamo pa su mu okove ćuteći otkivali i baš kao da niko nijednu reč nije pred njim smeo da izusti.
i reče da bi s njim, a po jednoj važnoj i hitnoj stvari, imao da govori, pa ga umoli da se, na kratko vreme, odvoje nasamo i povuku negde, gde mu drago, ali zaklonjeno.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Bježao sam iz društva, otkidao dio vremena od nužnog odmora, čak i od življenja, da bih bio nasamo sa sobom. Bio sam spreman da podijelim s čovjekom tanku koricu kruha, ali sam teška srca dijelio moju sirotinjsku sobu.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
težak posao, ne kažem da je težak, ali znate kako je, treba imati prilike, a puna kuća, pa nikako da uhvatim gospodina nasamo. ŽIVKA: Slušajte, Anka, meni bi trebalo, ako je moguće, još danas da se to svrši.
Zapiši, ujka-Vaso: državni pitomac. ŽIVKA: A ti, Sojo? SOJA: Ja bih volela, Živka, kad bih mogla nasamo da ti kažem. SVI (bune se): A ne, kako smo mi! Javno, javno!
Miljković, Branko - PESME
zemlju I šumu koja se ne usuđuje čelu Noći iza leđa cvet sasvim logičan: Budnima trn, usnulima ruža Nek svako bude nasamo sa svojom srećom Eno munje visoko iznad dosade i nade Između blata i vatre mi smo za vatru Pozdravljam te nepotkupljiva
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Pod drugim prilikama naljutio bih se na njega. Ali sada sam znao da je to samo izgovor da bih ja ostao nasamo sa Poletom. Ali ipak, kosnulo me je saznanje o „dečku iz Pariza“. Napustio sam ih, i prišao Poleti.
U tom momentu bio sam vrlo srećan što ću sa tom malom ostati nasamo. Njen lik počeo se sve više upijati u moju dušu, i ona je postala, takoreći, sastavni deo moga duševnoga života.
Ali, da mi iskreno odgovorite? Pristao sam. — Gde idu uvek Poleta i Tom? — Valjda šetaju... Zar vi ne želite da ste nasamo sa mnom? Eto vidite, mi se pred njima ne bismo mogli da poljubimo. — A gde idu? — Ne znam. Tomu nisam pitao.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
VUKSAN: Dođosmo, gospodaru, i ti, gospođo, Za Radoša vas našeg moliti. JELISAVETA (knezu nasamo): „Našeg?“ E ču li, kneže: „Njinog“ Radoša? VUKSAN: Da vratiš, kneže, onu tvoju reč Kojomno si ga prognao.
KNEZ ĐURĐE: Ti bi, — Al’ nikad ja!... JELISAVETA (nasamo Đurđu): Tako, ha! Budi muž!... ŠULOVIĆ: Moli ga i ti, svetla gospođo! JELISAVETA: Ja molim — vi’š!
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
JEROTIJE (kao gore): Pst! Stvar je vrlo važna! Izađite iz ove sobe. ANĐA: Moram da razgovaram s tobom nasamo, jer nemamo vemena. JEROTIJE: Ima i država da razgovara sa mnom nasamo, a država preča.
ANĐA: Moram da razgovaram s tobom nasamo, jer nemamo vemena. JEROTIJE: Ima i država da razgovara sa mnom nasamo, a država preča. MARICA: Meni je svejedno, samo da se posle ne kajete! (Ode u levu sobu.) ANĐA: Stvar je ozbiljna...
Ako već mora biti, pročitajte ga vi sami! KAPETAN: A, ne! Ovako, javno! Nemam ja s tobom ništa pa da nasamo čitam tvoja pisma. Ovako javno, svi da čuju. Ne slušaj ga, gospodine Vićo, nego čitaj! Slušajte!
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
razvija, kuću više obogati, da sve bude ovako mirno, sigurno, prijatno, i noću, kad sve prođe, nastupi mrak, ostane se nasamo, usamljeno, da nema ništa što bi remetilo, izazivalo strah, sumnju, brigu da sutra možda neće biti ovako, da će se
nikome, dozva nju, Jovanku i, čisto pred njom optužujući ga i izdajući, tužeći se na nj, plačući, reče joj da ona sama, nasamo, u četiri oka, kaže mu, traži, da dopusti, upravo on i isprosi njenu zaovu za svoga brata. I Mladen je to znao.
On ga je, istina, viđao ali ne baš tako izbliza, još manje da mu je on ovako, nasamo, izlazio, da ga je on zvao. Bio je pitom i pun neke svežine, one poljske, a međutim lica kao u devojke.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Gazda Jovo, kad mu Petar, našavši ga u dućanu, šapnu da ima nešto nasamo da mu kaže, — uvede ga u pisarnicu i za sobom zatvori vratašca.
A teško mu je; vuče ga želja za djevojkom želio bi razgovora i djetinjeg veselja — onamo u polju, nasamo, između zelenih maslina, prama suncu. Toga dana, na večeri, u društvu, bio je razabraniji no obično.
— Zar ja znam!? On nije govorija ka vi. I nasamo malo smo se sastajali. — Pa diže glavu i pogleda u Ivu: — Uvik mi se činilo kad bi' ga vidila da mi jema ništa velika
zadovoljavaše se da je vidi i da s njome prozbori nekoliko riječi, uvijek nadajući se da će doći prigoda da se opet nasamo sastaju. Jednoga jutra ugleda je pred svojim stanom.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kazaće kako ona drži sve monahe na Kuli i ne pušta ih da idu u manastir samo da bi što duže bila nasamo sa Dorotejem. Ona je ustala, lagano, i dalje bez traga uzbuđenja na licu, prišla prozoru i naslonila se na ivicu zida.
Pred podne pozvao je Nikanora. Povukao se s njim nasamo u ćeliju i zadržao ga do pred mrak. Nikanor je izašao zelen. O čemu su razgovarali? Ko to zna.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
obaveštena o mojoj poseti, dočeka me vrlo srdačno, pokaza mi stari svoj molitvenik i ostavi me, po mojoj želji, nasamo sa njim. „Ispričajte mi, dragi moji listići, vaše doživljaje, oni me vrlo zanimaju.“ To rekoh, ali ne dobih odgovora.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Iako smo se sastajali svaki dan posle škole i ja je pratio do kuće, osećali smo ipak potrebu da se sastanemo nasamo. Ljubav samo onda ima prave draži kad se zaljubljeni sastanu nasamo.
Ljubav samo onda ima prave draži kad se zaljubljeni sastanu nasamo. Ugovorili smo da se sastanemo u četvrtak posle podne na starom groblju.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
i na bogomoljstvo odlažahu, poklanjajući se onde Bogu, jerno i pri Mojseju crkovno od šatora njina senka toliko stopa nasamo (osvem ljudskoga stojišta) odvojena stajaše.
A jedanput tek obezoči se, vrlo se nacifra te nasamo dođe pred njega, reče mu: »Ta zgledni de me kome sam ja prilična!« Na to odreče on njojzi: »Da vrle lepote devojačka
Vi kojino ste muške strane i ne zapodirite se oko tuđih žena, ni se šnjima smijući nasamo šalite. Tako i one na miru u svome poštenju obstajati će. Ne oržite vi sklocajući za njima.
Ove eto, samo lep razgovor isprala, a ove prećnja i stid. Ove valja nasamo i šapatom svetovati i prokarati izpodmukla; malo se isprečiti.
Idi ugotovljenoj svetoj mi crkvi, k mojoj iz volje mi miloj polati, k častnoj nevesti! Otidi nasamo k njojzi, te u uši progovori toj slovesnoj senici, zgotovi mi sa slušanjem joj od tebe besedu, moj ulazak u nju.
ne odstupa od nje no mnogo je s besedom zadržava od posla ipak bojeći se da je ko ne vreba ili zateče s mladim momkom nasamo dugo se baveći. Ta i preko reče mu opet: Devojka Ta dosta već, dosta si mi nagovorio, otpočini već s besede.
Ode unutra, ništa joj napolju ne reče dok se ne smesti u domu. Posle sede unutra i dozva je nasamo preda se, uze na mindros, te je na lepo tiho poče raspitivati što to bi od nje: il' je kud na stranu skitala se, ili je
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Zato i nije bilo lako Mani; i prošlo je poviše vremena dok je mogao sresti i osloviti i reč-dve nasamo razgovarati s njom. Ali šta ne može čvrsta volja i odlučna namera?! I Mane je vrebao, i najposle uspeo.