Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Кад смо били насамо, стаде он уздрхталим гласом говорити: „Побро, није вајде, ја ову Стану, чија је да је, морам за жену узети...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ама, ја бих нешто с тобом говорио... — рече Ногић. — Носим ти једну поруку од харамбаше. — Какву? — То ти могу насамо казати. — Онда ходи. И одвојише се од дружине.
Срце му је лупало. Нека лака дрхтавица обузимаше снагу његову. Да је био насамо, пустио би зубе да цвокоћу до миле воље, али овако... стегао вилице и натурио осмејак на лице... Све беше спремно.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Поп хода као и прије по селу, али је расијан и све се труди да сакрије радост. А кад је насамо, често му се развуку уста, гледа на ону страну гдје мисли да му је жена и дијете, па понавља: „Слава теби, господе!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Зато су сви ћутали. Јула је једнако чекала да остане мало насамо, да се сита исплаче као свака несретна девојка која босиљак сеје а пелен јој ниче.
И докле Ђука спрема за Нићу, овај се разговара с укућанима и домаћином. Њему се обраћа после насамо, и разговара с њим, а домаћи чешљају перје, кикоћу и певају.
Па како је био интимнији са поп-Спиром, он га на послетку и запита, кад осташе једно кратко време насамо: — Ама, Спиро, ја нешто примјечавам!... Рек’о би’ к’о да ти нису све козе на броју, и теби, а и поп Ћири! А?
— Но, па како је било, како си прош’о? — запита радознали домаћин кад се нађе насамо с поп-Спиром. — Чрезвичајно добро — вели весело поп Спира. — И фала ти, велика ти фала још једаред.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
једно да чује како се Љуба девојци и матери допада, а друго да времена дâ Љуби и чика-Гаври да се поразговарају насамо. Чика-Гавра Љуби све ређа.
— Па ћемо пробати! — Ви, како устанете, најпре се разговарајте с њим насамо, па ако устреба, а ви ме зовите; ја ћу донде овде остати. Чика-Гавра изиђе.
— Може бити, само молим, рад сам и ја са Љубом једну реч насамо прословити. — С драге воље. Сви оду у другу собу, само остану Чекмеџијић и чика-Гавра.
Гледићка отрчи мужу и јави му. Овај одмах дође Чекмеџијићу, па га зове у једну собицу насамо, дâ му написати квиту да је примио, те Чекмеџијић прими новце. Одмах је Љуба почео лакше дисати.
Црњански, Милош - Сеобе 2
„Море, имао сам цара Давида, за проводаџију!“ говорио је њен муж и уживао у женином гласу. Насамо, то двоје је лудовало, иако су били већ пет година у браку.
Павле је био доведен у ту кућу да је, први пут, насамо, види. Катинка Петричевич била је рођена године 1723. и ближила се тридесетој, што се онда сматрало као срамота и као
Они су били уобичајили, већ првих дана у браку, да сваки дан проведу, тако, уз каву, сат један, насамо. Тај час је само њима припадао. Ни деца нису пуштана родитељима, кад седну за каву.
Кад би остали насамо, Божичка се, међутим, наслањала на његову руку и водила и њега у шетњу. Осећао је, као неке голубове, топле, њене
После ручка, Исакович је приметио и то да госпожа Божич тражи прилику да остане са њим, насамо. Бежао је од ње, као од неког дрског просјака. Она је била, очигледно, јако бледа, а била је и уплакана.
Госпожа Евдокија је, међутим, док су припремали кола, села, на једну клупу, и праштала се од сапутника, насамо. Подаље од мужа и ћери. Око ње су, коњушари, износили у кола, пиво.
Павле му онда понови, што је рекао лакеју и младићу, па додаде да би желео да са банкаром говори, насамо. Видео је да лакеј излази, али да стоји и гледа их, иза стаклених врата – која је био за собом затворио.
Тражи, каже, кад је већ до овог дошло, да га оставе насамо, са Павлом. Хоће са њим да разговара. Ђурђе онда одмахну руком, па рече да ће их чекати, доле, са женама, да се вечера.
Божич се, затим, грубо и промукло, обрецну на жену, да она изиђе, јер он и капетан има, нешто, да се питају, насамо. Павле виде како се госпожа Евдокија диже и како одлази понизно, а у њега упире поглед, молећиво.
Покушавала је, од почетка, да са Павлом остаје насамо. Собарице у кући Вишњевског причале су, постмајстеру Хурки, да је та госпожица у другом стању, само се то крије.
Штерба је, и у Токај, ушао, à ла гранде. Вишњевски га је свечано дочекао. Они су, много, нешто, ћућорили, насамо. А Вишњевски је, после, о Штерби, послао, нарочиту, препоруку, у Кијев, по улаку.
Госпожа Јулијана била је удесила, то послеподне, да са Павлом, при растанку, остане, мало, насамо. Била је отишла у избу, у којој је Павле становао, тобоже да види, како Исаковичи станују, у кући, коју би, каже,
Теодосије - ЖИТИЈА
А деси се да је један од њих био родом Рус. Божаствени младић сакривши овога насамо, испитиваше га о Светој Гори, пошто га је најпре утврдио заветом да неће ником открити његову тајну.
Одведе га насамо и запита: — Како толики пут превалисте тако брзо и не уленисте се пред толиком даљином места и тако напорним путем?
за оца, многим изливањем суза, за целу ноћ цео псалтир над њим изговоривши, и никога није пуштао да уђе к њима него га насамо поучаваше и опомињаше да говори благодарне молитве Богу. Када је дан почео да свиће, унесе га у црквени притвор.
И он, насамо му се као живу поклонивши, говораше и предлагаше га као молитвеника к Богу своје прошлости, а као заступника будућности
“ Пришавши ка часноме гробу свога преподобног оца, у ноћи насамо рече му: — Ево сви ми, народ твој и деца твоја коју ти је дао Бог, у твојој цркви сабрани чекамо твоје отачаске
А када је подигнута трпеза, опет му свети насамо говораше, ублажавајући га и молећи да се са већом љубављу него раније ка њима врати, спомињући му пређашњи пријем са
се, проту и игуманима и свима који су тамо у Господу целовање учинивши, дође опет у свој манастир Хиландар, поучи насамо игумана да онима који су под њиме сам собом показује пример сваке добродетељи, а опет братију да игумана са страхом
А оне који су исповедали јерес задржа са собом код цркве и насамо их тачно испита. Некрштенима са претходним проклињањем јереси коју имађаху заповеди да држе дане оглашене у чувању
остави власт првосветитељства и ако Бог изволи да изврши његову жељу, рече да ће у туђим крајевима и живот завршити. Насамо рече краљу Владиславу своју помисао.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ПРОТИЋ (сломљен, прилази му): Ја вас молим, господине, дозволите ми да о томе насамо говоримо. ПАВЛЕ: Молим! Желите ли и ви, господине Анто, да насамо говоримо? АНТА: Рекли смо, мене ћете прескочити.
ПАВЛЕ: Молим! Желите ли и ви, господине Анто, да насамо говоримо? АНТА: Рекли смо, мене ћете прескочити. ПАВЛЕ: А моја супруга, можда?
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Каже да мора одмах кући, ствар је важна, мора се одмах са оцем договорити. Он би рад коју реч насамо са Лујзом, али отац неће да се макне; види се да је рад бити на опрезу. Опрости се и оде кући.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Хвалећи епископа, био је ипак против општежитија, јер је хтео да буде насамо с Богом, а говорио је о калуђерима као да је међу њима провео цео век.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
поток пуштали сплава, ни имали барке поломљене, нису никада за сапутника имали једино мрава, који никада нису били насамо ни са једним морем огромним ни воде, ни наде, ни очајања, који не познају васиону ни на њеном приземном спрату, који
Матавуљ, Симо - УСКОК
Петровићи, особито господин Саво, радо се с њим шале. Владика најрадије с њим збори, али насамо. Чух владику гдје једном рече да је овај Стијепо једини Црногорац, у коме нема ни труна кичељиства, а гвозден је
То, неборе, не збори кад је људи, него кад смо насамо. И она је највише говорила да нећеш доћи! „Не мари“, вели, „он више за нас колико за лањски снијег!
Желиш ли да овако буде и наше весеље, наскоро ако бог дâ? Па се брзо раздвојише, нити се већ састаше насамо ни за трајања свадбе, ни сјутрадан, ни дан трећи, кад се око подне врати на Цетиње.
Кнез рече насамо Крстињи: — Хајде тој Стамени Мирковој, и реци јој нека смјеста отиде, или пошаље кога, у Цуце, брату Мирашу, нека
заусти њешто, али му Јанко даде знак да не говори и додаде: — У повратку никоме ни ријечи не збори, докле мени насамо не кажеш одговор.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Ми стари пријатељи! СМРДИЋ: Добро, само да не окриве нас. ШЕРБУЛИЋ: Ја ћу потписати насамо пак после нека траже, кад извучем новце. СМРДИЋ: Закрпа је лепа.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Није ми дао ни с братом да останем насамо. Изађем у башту, он бесни: „Шта ћеш у башти?” А сад тражи да му дођем у планину, међу војнике!
Мислиш ли тако по целој Херцеговини? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Преко овог ти нећу прећи! Да си ми рекао насамо, па да ти некако и прогледам кроз прсте! Али овако, пред светом! Ово ти никад нећу опростити!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Какве су то речи! А кад си ти противно од мене видио? МАКСИМ: Софија, Софија, ја сам увек насамо сузе умиљења проливао, да ми је Бог такву жену дао. СОФИЈА: Престани, молим те, јер ћу најпосле почети и сама плакати.
ДОКТОР: Ако је дјело чисто као моја слава, нашто ћутање? ШАЉИВАЦ: Ја, ако вам и откријем, то ћу само моћи насамо и под условијем. ДОКТОР: Под каквим условијем? (Манојлу) Иди по разум! МАНОЈЛО: Али гди ћу га наћи?
(Одлази.) МИЛАН: Господична Љубо, ја се радујем да ме је прилика поставила у једно положење с вама насамо бити. Премда се данас овој срећи нисам надао. ЉУБА: Моја мајка на срећу спава. Зато се можемо по вољи разговарати.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Ту је Сулету најзад пукао филм пред очима! „То је, значи, та историја!“ — помислио је, рекавши ми после насамо: — Испада, значи, Анчи — казао је — да они уче исте фазоне као и ми, само обратно!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ВИДА: А што баш ти? САРКА: Па удовица сам, слободна сам, лакше ми је него вама. СИМКА (Агатону насамо): Чујеш ли ти, Агатоне, овај разговор? АГАТОН: Чујем. СИМКА: Па нећеш ваљда пустити да се ко други усели?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Какав си ми ти војник! — Ама, и да џакамо мало. — Ево, џакамо сада... — Али... онако насамо... Тек се окрете капетан Јован. — Потпоручник Александар, јашите! — проговори строгим гласом.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Гледаћу, чим примим плату. Знаш, дужан сам мало... — Па кад дођете к мени, разговараћемо насамо о томе. Гледајте да дођете још ове недеље, док је лепо време.
И то све Веља, он избегава... Да окушам ја завести разговор међу њима ?... Ко зна шта им је; питаћу Вељу насамо...« И опет Гојко сумњиво махну главом и стаде са неком зебњом погледати час једнога час другога госта... Ништа!...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И кад тада останете насамо имаће твој мужић грдних мука. ДОСАДА О, како ти је име гадно, ал дивна судба, драго моје јадно.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
нећу! ... Заклела сам се! ...« и у исто време осећа, како би славно било наћи маму где насамо, да не опази тетица... — Нећу казати... нећу! ... жива ми тетица!... шапће дете и непрестано обилази око мајке...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Ама, ћутите кад вам кажем... ћутите, разумете ли... (Шета узбуђено и смишља говор.) СПИРИНИЦА (Спири насамо): Јеси ли гласао? СПИРА: Јесам! СПИРИНИЦА: За кога?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
? Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казати, него да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Стоје, насамо, очи у очи, Једно спрам другог, као Ђердап и Голубац. Кад човек, најзад, јабуку присмочи, Угриз му је нежан као
За оградом, у зрелој тузи, Шуморе жути кукурузи. Ти кукурузи у предграђу С ветром се, у поноћ, насамо нађу, Јави се, у септембру, њива цела Хуком далеких, пустих села.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
тога што је, или још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака и стрина могла да начује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, онако мала, разумети, а камо ли упамтити; или, што
виде, а после онда оно нескидање ока са њега, при том вечити трепет пуних му уста и оно на махове, кад с оцем остане насамо, потврђивање: „Ја, што рекох, не порекох!
А обојица су били лични, наочити и силни. Када би остали насамо, гледајући се, осећали би како од задовољства и среће затрепере.
И Софка виде како он, кад је осети до себе, и то овако насамо, у углу собе а још опкољену оним поређаним и наслаганим даровима, особито увијеном уза зид брачном постељом, са оним
И то је увек бивало, када би он остајао насамо без ње, онда, када би га она, или услед посла, или услед заморености и засићености њиме, два и више дана као
Никако није могао да се ослободи и да је, кад би са њом био насамо, миран, комотан као код своје жене. И онда, да не би то њено одбијање протумачио он тако: да као она зато жели да ти
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Момче се поче трести. „А рашта? Говори!“ нареди Владика. „То је подавно било... Казаћу ти насамо али, тако ми свега на свијету то није притрунило у овој несрећи... А ти, ето, знаш све и што је скривено...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Зовне ме напоље да ме нешто пита. Одемо насамо под један [х]раст. „Залуду се ти поклапаш“, рече ми, „ја тебе познајем како год и ти мене; ал’ се ти нимало мене не
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Али кад бјеше насамо са Наћваром, исприча му потанко сву истину, само прећута да је отео од Кења оних пет крунаша, и још измисли да му је
— Баш није лоше да се ове будалаштине разгласе! — рече он фра-Тетки насамо. — Наши се људи више боје једнога мртвога неголи стотине живи.
Онај млади љекар из варошице прописа му њеке капљице, али насамо, пред Тетком и Дувалом, заврти главом. Заиста, то бјеше њеко чудна болест!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Иако ниједан од ове двојице, ни Вожд ни Добрача, није сматран за разговорног, ипак су та двојица, кад би остали насамо, умели дуго да разговарају.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А кад се вратио одвојили су га насамо па су му окове ћутећи откивали и баш као да нико ниједну реч није пред њим смео да изусти.
и рече да би с њим, а по једној важној и хитној ствари, имао да говори, па га умоли да се, на кратко време, одвоје насамо и повуку негде, где му драго, али заклоњено.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Бјежао сам из друштва, откидао дио времена од нужног одмора, чак и од живљења, да бих био насамо са собом. Био сам спреман да подијелим с човјеком танку корицу круха, али сам тешка срца дијелио моју сиротињску собу.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
тежак посао, не кажем да је тежак, али знате како је, треба имати прилике, а пуна кућа, па никако да ухватим господина насамо. ЖИВКА: Слушајте, Анка, мени би требало, ако је могуће, још данас да се то сврши.
Запиши, ујка-Васо: државни питомац. ЖИВКА: А ти, Сојо? СОЈА: Ја бих волела, Живка, кад бих могла насамо да ти кажем. СВИ (буне се): А не, како смо ми! Јавно, јавно!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
земљу И шуму која се не усуђује челу Ноћи иза леђа цвет сасвим логичан: Буднима трн, уснулима ружа Нек свако буде насамо са својом срећом Ено муње високо изнад досаде и наде Између блата и ватре ми смо за ватру Поздрављам те непоткупљива
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Под другим приликама наљутио бих се на њега. Али сада сам знао да је то само изговор да бих ја остао насамо са Полетом. Али ипак, коснуло ме је сазнање о „дечку из Париза“. Напустио сам их, и пришао Полети.
У том моменту био сам врло срећан што ћу са том малом остати насамо. Њен лик почео се све више упијати у моју душу, и она је постала, такорећи, саставни део мога душевнога живота.
Али, да ми искрено одговорите? Пристао сам. — Где иду увек Полета и Том? — Ваљда шетају... Зар ви не желите да сте насамо са мном? Ето видите, ми се пред њима не бисмо могли да пољубимо. — А где иду? — Не знам. Тому нисам питао.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ВУКСАН: Дођосмо, господару, и ти, госпођо, За Радоша вас нашег молити. ЈЕЛИСАВЕТА (кнезу насамо): „Нашег?“ Е чу ли, кнеже: „Њиног“ Радоша? ВУКСАН: Да вратиш, кнеже, ону твоју реч Којомно си га прогнао.
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ти би, — Ал’ никад ја!... ЈЕЛИСАВЕТА (насамо Ђурђу): Тако, ха! Буди муж!... ШУЛОВИЋ: Моли га и ти, светла госпођо! ЈЕЛИСАВЕТА: Ја молим — ви’ш!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЈЕРОТИЈЕ (као горе): Пст! Ствар је врло важна! Изађите из ове собе. АНЂА: Морам да разговарам с тобом насамо, јер немамо вемена. ЈЕРОТИЈЕ: Има и држава да разговара са мном насамо, а држава преча.
АНЂА: Морам да разговарам с тобом насамо, јер немамо вемена. ЈЕРОТИЈЕ: Има и држава да разговара са мном насамо, а држава преча. МАРИЦА: Мени је свеједно, само да се после не кајете! (Оде у леву собу.) АНЂА: Ствар је озбиљна...
Ако већ мора бити, прочитајте га ви сами! КАПЕТАН: А, не! Овако, јавно! Немам ја с тобом ништа па да насамо читам твоја писма. Овако јавно, сви да чују. Не слушај га, господине Вићо, него читај! Слушајте!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
развија, кућу више обогати, да све буде овако мирно, сигурно, пријатно, и ноћу, кад све прође, наступи мрак, остане се насамо, усамљено, да нема ништа што би реметило, изазивало страх, сумњу, бригу да сутра можда неће бити овако, да ће се
никоме, дозва њу, Јованку и, чисто пред њом оптужујући га и издајући, тужећи се на њ, плачући, рече јој да она сама, насамо, у четири ока, каже му, тражи, да допусти, управо он и испроси њену заову за свога брата. И Младен је то знао.
Он га је, истина, виђао али не баш тако изблиза, још мање да му је он овако, насамо, излазио, да га је он звао. Био је питом и пун неке свежине, оне пољске, а међутим лица као у девојке.
Ћипико, Иво - Пауци
Газда Јово, кад му Петар, нашавши га у дућану, шапну да има нешто насамо да му каже, — уведе га у писарницу и за собом затвори враташца.
А тешко му је; вуче га жеља за дјевојком желио би разговора и дјетињег весеља — онамо у пољу, насамо, између зелених маслина, прама сунцу. Тога дана, на вечери, у друштву, био је разабранији но обично.
— Зар ја знам!? Он није говорија ка ви. И насамо мало смо се састајали. — Па диже главу и погледа у Иву: — Увик ми се чинило кад би' га видила да ми јема ништа велика
задовољаваше се да је види и да с њоме прозбори неколико ријечи, увијек надајући се да ће доћи пригода да се опет насамо састају. Једнога јутра угледа је пред својим станом.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Казаће како она држи све монахе на Кули и не пушта их да иду у манастир само да би што дуже била насамо са Доротејем. Она је устала, лагано, и даље без трага узбуђења на лицу, пришла прозору и наслонила се на ивицу зида.
Пред подне позвао је Никанора. Повукао се с њим насамо у ћелију и задржао га до пред мрак. Никанор је изашао зелен. О чему су разговарали? Ко то зна.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
обавештена о мојој посети, дочека ме врло срдачно, показа ми стари свој молитвеник и остави ме, по мојој жељи, насамо са њим. „Испричајте ми, драги моји листићи, ваше доживљаје, они ме врло занимају.“ То рекох, али не добих одговора.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Иако смо се састајали сваки дан после школе и ја је пратио до куће, осећали смо ипак потребу да се састанемо насамо. Љубав само онда има праве дражи кад се заљубљени састану насамо.
Љубав само онда има праве дражи кад се заљубљени састану насамо. Уговорили смо да се састанемо у четвртак после подне на старом гробљу.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
и на богомољство одлажаху, поклањајући се онде Богу, јерно и при Мојсеју црковно од шатора њина сенка толико стопа насамо (освем људскога стојишта) одвојена стајаше.
А једанпут тек обезочи се, врло се нацифра те насамо дође пред њега, рече му: »Та згледни де ме коме сам ја прилична!« На то одрече он њојзи: »Да врле лепоте девојачка
Ви којино сте мушке стране и не заподирите се око туђих жена, ни се шњима смијући насамо шалите. Тако и оне на миру у своме поштењу обстајати ће. Не оржите ви склоцајући за њима.
Ове ето, само леп разговор испрала, а ове прећња и стид. Ове ваља насамо и шапатом световати и прокарати изподмукла; мало се испречити.
Иди уготовљеној светој ми цркви, к мојој из воље ми милој полати, к частној невести! Отиди насамо к њојзи, те у уши проговори тој словесној сеници, зготови ми са слушањем јој од тебе беседу, мој улазак у њу.
не одступа од ње но много је с беседом задржава од посла ипак бојећи се да је ко не вреба или затече с младим момком насамо дуго се бавећи. Та и преко рече му опет: Девојка Та доста већ, доста си ми наговорио, отпочини већ с беседе.
Оде унутра, ништа јој напољу не рече док се не смести у дому. После седе унутра и дозва је насамо преда се, узе на миндрос, те је на лепо тихо поче распитивати што то би од ње: ил' је куд на страну скитала се, или је
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Зато и није било лако Мани; и прошло је повише времена док је могао срести и ословити и реч-две насамо разговарати с њом. Али шта не може чврста воља и одлучна намера?! И Мане је вребао, и најпосле успео.