Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Lagala je, a znala da sam je pročitao. Da su me tražili, našli bi me: skela je vidljiva s bilo koje tačke na nasipu. Zaželeh da sam opet tamo. - Mislim da bih morao izaći, mama! Obećao sam jednom drugu. Pristala je bez ispitivanja.
Zastala je i pogledala me, a oči su joj bile velike i svetle. Na nasipu je zemlja počinjala da podrhtava. Videli smo kako Rašidin otac spušta rampu i, izdaleka, ružičastu perjanicu dima.
- dodala je, a glas joj je zvučao brižno. Upitah je misli li da je to njen otac nas tražio na nasipu. Reče da ne zna. On ima običaj da uveče prebroji patke, prasice i živinu, ali još nije primetila da broji i decu.
Možda ih je ove večeri prebrojao? Ili mu je neka od snaha rekla da se ona skita s nekim riđokosim klipanom po nasipu. S nekim koji ima noge od dva metra! - povukla me za lakat i nasmejala se, ali meni nije bilo do smeha.
Pred očima mi je još bila crvena mrlja koja se pentrala prema rampi. A šta ako je Rašidin otac nas tražio noćas po nasipu? - pitao sam se osećajući kako mi se i prsti I stopala i sve hladi kao da me je neko zatvorio u frižider.
Osetih kako mi se i noge i ruke hlade. Da li je on to nas noćas tražio po nasipu? I kakva sam samo budala bio da se ne dogovorim s Rašidom gde da se sastanemo?
Ja sam morao da znam, ja moram da znam je li on to nas noćas tražio po nasipu! - ubeđivao sam sebe, a negde unutra, ipak, znao da je to prikrivanje želje da vidim Rašidu.
Kosa joj je bleštala kao zlatne perunike na suncu, a usne su joj bile čvrsto stisnute. - Ipak je nas tražio noćas po nasipu! - rekao sam, a ona se nasmejala. - Ti, budalo! Zašto bi tebe tražno? Ti mu nisi ništa!
Kupači su masovno opsedali Tisu, a gore na nasipu bleštalo je karoserijama zaustavljeno krdo automobila. Ubrzo je plaža bila puna glasova, frotir-peškira, lanolinskih
Još Melanija praćena čoporom i pridržavana od nekoliko žena nije izmakla ni deset koračaja ka nasipu, ja sam čuo kako iza Rašide i mene neko kaže: - Onaj Galčev, znači?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Na nasipu, gotovo iznad naših glava, vojnici šeste baterije izvlače na rukama topove. — Što ne gađate? — dojuri zadihan jedan pe
Šesta, plotun zdesna!... — Druga... 3aglušna grmljavina strahovitim besom zatrese zemlju. Od praska one baterije na nasipu, iznad naših glava, ljudi su kao obeznanjeni, grčevito se drže za točkove da ne padnu od silnog vazdušnog udara.
Levo neko jauknu. Osmatrač druge baterije strmoglavce pade sa drveta, a poručnik Dobrosav raskrečio noge na nasipu i komanduje iz sveg glasa: — Po pet razornom granatom!
Vojnici skidoše kape, prekrstiše se i, kao po komandi, digoše se svi. Kao bedem, ostadoše na nasipu u stavu mirno... Gledali su netremice u sveštenika a usta im otvorena, kao da gutaju reči...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Prvi put u veku izašao je iz kancelarije pre svršenih školskih časova. Uputio se pravce nasipu. To je značilo, da će ići najmanje dva časa... U samu noć vratio se. Došao je na večeru, ali nije gotovo ništa okusio.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Proseci u tom nasipu, presvođeni visokim mostovima, omogućavaju komunikaciju između oba velika pristaništa Aleksandrije i između varoši i