Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Лагала је, а знала да сам је прочитао. Да су ме тражили, нашли би ме: скела је видљива с било које тачке на насипу. Зажелех да сам опет тамо. - Мислим да бих морао изаћи, мама! Обећао сам једном другу. Пристала је без испитивања.
Застала је и погледала ме, а очи су јој биле велике и светле. На насипу је земља почињала да подрхтава. Видели смо како Рашидин отац спушта рампу и, издалека, ружичасту перјаницу дима.
- додала је, а глас јој је звучао брижно. Упитах је мисли ли да је то њен отац нас тражио на насипу. Рече да не зна. Он има обичај да увече преброји патке, прасице и живину, али још није приметила да броји и децу.
Можда их је ове вечери пребројао? Или му је нека од снаха рекла да се она скита с неким риђокосим клипаном по насипу. С неким који има ноге од два метра! - повукла ме за лакат и насмејала се, али мени није било до смеха.
Пред очима ми је још била црвена мрља која се пентрала према рампи. А шта ако је Рашидин отац нас тражио ноћас по насипу? - питао сам се осећајући како ми се и прсти И стопала и све хлади као да ме је неко затворио у фрижидер.
Осетих како ми се и ноге и руке хладе. Да ли је он то нас ноћас тражио по насипу? И каква сам само будала био да се не договорим с Рашидом где да се састанемо?
Ја сам морао да знам, ја морам да знам је ли он то нас ноћас тражио по насипу! - убеђивао сам себе, а негде унутра, ипак, знао да је то прикривање жеље да видим Рашиду.
Коса јој је блештала као златне перунике на сунцу, а усне су јој биле чврсто стиснуте. - Ипак је нас тражио ноћас по насипу! - рекао сам, а она се насмејала. - Ти, будало! Зашто би тебе тражно? Ти му ниси ништа!
Купачи су масовно опседали Тису, а горе на насипу блештало је каросеријама заустављено крдо аутомобила. Убрзо је плажа била пуна гласова, фротир-пешкира, ланолинских
Још Меланија праћена чопором и придржавана од неколико жена није измакла ни десет корачаја ка насипу, ја сам чуо како иза Рашиде и мене неко каже: - Онај Галчев, значи?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
На насипу, готово изнад наших глава, војници шесте батерије извлаче на рукама топове. — Што не гађате? — дојури задихан један пе
Шеста, плотун здесна!... — Друга... 3аглушна грмљавина страховитим бесом затресе земљу. Од праска оне батерије на насипу, изнад наших глава, људи су као обезнањени, грчевито се држе за точкове да не падну од силног ваздушног удара.
Лево неко јаукну. Осматрач друге батерије стрмоглавце паде са дрвета, а поручник Добросав раскречио ноге на насипу и командује из свег гласа: — По пет разорном гранатом!
Војници скидоше капе, прекрстише се и, као по команди, дигоше се сви. Као бедем, остадоше на насипу у ставу мирно... Гледали су нетремице у свештеника а уста им отворена, као да гутају речи...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Први пут у веку изашао је из канцеларије пре свршених школских часова. Упутио се правце насипу. То је значило, да ће ићи најмање два часа... У саму ноћ вратио се. Дошао је на вечеру, али није готово ништа окусио.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Просеци у том насипу, пресвођени високим мостовима, омогућавају комуникацију између оба велика пристаништа Александрије и између вароши и