Teodosije - ŽITIJA
Neka mi bude dosta veselja i radosti s vama, zemaljske vladavine a ujedno i vojevanja, jela i naslade bogatstva i trpeza i svakih svetskih krasota malolepnih uživanja.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
na vojnu, više nego ikad pre, slučaj je hteo da mu ponizi i telo, nekad osetljivo za svaki znak proleća i svaku zgodu naslade.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Oh, a u njima kao da beše neke demonske, strašne naslade i zadovoljstva; sitosti i zlurade, tajanstvene sreće što mi te oteše, uzeše od mene...
Da subotom izlazi mu na grob, plače... Naročito taj plač dobro joj je dolazio, kao davao joj neke naslade i unosio u nju života, vatre... Navikla, i bilo joj je dobro.
Kostić, Laza - PESME
” Šesta noć se tako zbori, šesta noć se tako gori, šesta noć se tako mori, šesta noć: od naslade i miline verne strasti Deliline u junaku većem gine svest i moć.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Živa duša, toplo srce, traži hrane za sebe, traži ljubavi, naslade, i kad to ne nađe, onda se u njoj postepeno stvara mržnja prema onome, koji ga je tako okovao, zarobio...
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Kako bi im zapâ, da te mogu, glavu bi ti onaj čas posjekli al' ti živu ruke savezali, da te muče, da srce naslade. Vrana vrani oči ne izvadi; brat je Turčin svud jedan drugome.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A bila je sva izlomljena, izujedana, a opet sva srećna i obamrla od silne naslade. I javno, na sav glas, sklanjajući se iza Sofke, gotovo luda od sreće, cerekala se i molila Sofku: — Ne daj me,
Snaga, zasićena svačim, umorno, trnula i treperila joj od naslade. Sladak joj odmor. Ispod plećaka i kukova već ne oseća kroz dušek tvrdu zemlju, nego od svoje gojnosti tone u mekoti i
sa sebe nešto što mu je, istina, bilo tako drago, milo, ali koje je njemu ipak nekako strano, tuđe, uvek se, pored sve naslade, sreće, | ipak ne osećao svoj, ne bio slobodan, nije mogao da diše, glas nije imao svoj, ni pokret, ni oči, ni pogled
Jedino što bi tada i ona navlaš što više pila tu rakiju, osećajući kako je ova pali i dovodi u neko ludilo od bolova, naslade. Sutra, još u crnu zoru, čim bi se istreznio, odmah se dizao i odlazio natrag, u han, selo.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
pošto bješe samotan i klonio se od svijeta (a možda i ogorčen u prošlome životu), crpao je on iz dodira sa djecom naslade što mu je manjkalo. Cijelo ljeto, po dva-tri sata na dan, sastajali su se ta tri čudna druga i uvijek u šumi.
Među tijem narodom, što življaše životom, punijem naslade i čara, kakvog velmože ovoga svijeta ne mogu za svoje blago imati, među njima bješe, bogme, i nesretnijeh, jer je zlo i
Sveti Sava - SABRANA DELA
da i oni za trpljenje prime nagradu, a to je uzdržavanje od pohota i tuga od bolova, zastupnik da im bude od Boga radi naslade. Neka vam bude ovo!
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
bi bezdušni velikaš sadovah poletio po nebesnoj sferi al' se s vrha do dna rastopio od preslatke duhovne naslade; al' zavišću duše sledenjene blagost tvorca jesu prenebregle, lišile se vječno naslađenja.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Oči se prikovale za tu lepotu, koju prosta seoska duša ne razume, ali je tako oseća i ljubi, da ne poznaje veće naslade od miloga joj zavičaja...
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Druge školske godine, iskreno pregarajući sve naslade detinja slobodna života, pohita u seminarij. Mirni jesenji dani prolažahu u skladu sa njegovim bogoljupstvom, koje se
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
sa sebe nešto što mu je, istina, bilo tako drago, milo, ali koje je njemu ipak nekako strano, tuđe, uvek se, pored sve naslade, sreće, ipak ne osećao svoj, ne bio slobodan, nije mogao da diše, glas nije imao svoj, ni pokret, ni oči, ni pogled
Ćipiko, Ivo - Pauci
I domalo društvo u gradu ne pružaše mu više nikakove naslade, ili, ako bi i osjetio katkada radost divljega veselja, ili pustio maha mladićkoj obijesti i uživanju, — redsvito iza
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
iz svoje jadne obamrlosti, već su prebivali vasceli svoj život u izmešanoj zbrci bola, kajanja, očaja, ružne grešne naslade, užasa i gađenja.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Kô zlatni pehar jàko, Nad kim vlada moja moć, Neka smelo pođe tako, Za naslade jednu noć Pa nek ljubi moje oči, Neka grli viti stas; Neka zora sa istoka Zagrljene nađe nas!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Mnogim što i ovde ljudma ništo ne pomaže ni im za koju hvajdu bude, blago ni tafra koja. Ni ne naslade ga se, a prođe ih. Jedna žaoba i pokor tek ostane donekle za pripovest drugim.