Теодосије - ЖИТИЈА
Нека ми буде доста весеља и радости с вама, земаљске владавине а уједно и војевања, јела и насладе богатства и трпеза и сваких светских красота малолепних уживања.
Црњански, Милош - Сеобе 1
на војну, више него икад пре, случај је хтео да му понизи и тело, некад осетљиво за сваки знак пролећа и сваку згоду насладе.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и задовољства; ситости и злураде, тајанствене среће што ми те отеше, узеше од мене...
Да суботом излази му на гроб, плаче... Нарочито тај плач добро јој је долазио, као давао јој неке насладе и уносио у њу живота, ватре... Навикла, и било јој је добро.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” Шеста ноћ се тако збори, шеста ноћ се тако гори, шеста ноћ се тако мори, шеста ноћ: од насладе и милине верне страсти Делилине у јунаку већем гине свест и моћ.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Жива душа, топло срце, тражи хране за себе, тражи љубави, насладе, и кад то не нађе, онда се у њој постепено ствара мржња према ономе, који га је тако оковао, заробио...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Како би им запâ, да те могу, главу би ти онај час посјекли ал' ти живу руке савезали, да те муче, да срце насладе. Врана врани очи не извади; брат је Турчин свуд један другоме.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А била је сва изломљена, изуједана, а опет сва срећна и обамрла од силне насладе. И јавно, на сав глас, склањајући се иза Софке, готово луда од среће, церекала се и молила Софку: — Не дај ме,
Снага, засићена свачим, уморно, трнула и треперила јој од насладе. Сладак јој одмор. Испод плећака и кукова већ не осећа кроз душек тврду земљу, него од своје гојности тоне у мекоти и
са себе нешто што му је, истина, било тако драго, мило, али које је њему ипак некако страно, туђе, увек се, поред све насладе, среће, | ипак не осећао свој, не био слободан, није могао да дише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед
Једино што би тада и она навлаш што више пила ту ракију, осећајући како је ова пали и доводи у неко лудило од болова, насладе. Сутра, још у црну зору, чим би се истрезнио, одмах се дизао и одлазио натраг, у хан, село.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
пошто бјеше самотан и клонио се од свијета (а можда и огорчен у прошломе животу), црпао је он из додира са дјецом насладе што му је мањкало. Цијело љето, по два-три сата на дан, састајали су се та три чудна друга и увијек у шуми.
Међу тијем народом, што живљаше животом, пунијем насладе и чара, каквог велможе овога свијета не могу за своје благо имати, међу њима бјеше, богме, и несретнијех, јер је зло и
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
да и они за трпљење приме награду, а то је уздржавање од похота и туга од болова, заступник да им буде од Бога ради насладе. Нека вам буде ово!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
би бездушни великаш садовах полетио по небесној сфери ал' се с врха до дна растопио од преслатке духовне насладе; ал' завишћу душе следењене благост творца јесу пренебрегле, лишиле се вјечно наслађења.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Очи се приковале за ту лепоту, коју проста сеоска душа не разуме, али је тако осећа и љуби, да не познаје веће насладе од милога јој завичаја...
Ћипико, Иво - Приповетке
Друге школске године, искрено прегарајући све насладе детиња слободна живота, похита у семинариј. Мирни јесењи дани пролажаху у складу са његовим богољупством, које се
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
са себе нешто што му је, истина, било тако драго, мило, али које је њему ипак некако страно, туђе, увек се, поред све насладе, среће, ипак не осећао свој, не био слободан, није могао да дише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед
Ћипико, Иво - Пауци
И домало друштво у граду не пружаше му више никакове насладе, или, ако би и осјетио каткада радост дивљега весеља, или пустио маха младићкој обијести и уживању, — редсвито иза
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
из своје јадне обамрлости, већ су пребивали васцели свој живот у измешаној збрци бола, кајања, очаја, ружне грешне насладе, ужаса и гађења.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Кô златни пехар јàко, Над ким влада моја моћ, Нека смело пође тако, За насладе једну ноћ Па нек љуби моје очи, Нека грли вити стас; Нека зора са истока Загрљене нађе нас!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Многим што и овде људма ништо не помаже ни им за коју хвајду буде, благо ни тафра која. Ни не насладе га се, а прође их. Једна жаоба и покор тек остане донекле за приповест другим.