Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
nataroša stanje Šacine mase i novoga nasleđa, napomenuvši da je Šaca i njen jedini i neosporni generalni naslednik, bilo testamenta ne bilo.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
isto tako i osnovni običaji i narodna shvatanja, na koje je docnije razviće manje uticalo, čine jedan deo zajedničkog nasleđa Južnih Slovena, iako ovi narodi, na Poluostrvu i van njega, stanuju u oblastima vrlo raznovrsnih geografskih prilika.
Naročito se kod njih održavaju predanja i narodni običaji, koji su deo zajedničkog nasleđa. Cenjeni od svih, oni služe kao primer selu i kraju.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Danas još uvek traju diskusije o relativnoj važnosti nasleđa i sredine za psihički razvoj. Sudeći po smislu narodnih poslovica, naš narod je sklon, ne zanemarujući značaj
Što se tiče nasleđa, narod smatra da je ovaj činilac veoma bitan, odnosno da dete od roditelja „po krvi“ dobija ne samo mnoge sposobnosti,
Sličan ovom odnosu lične aktivnosti i sudbine jeste i odnos drugih činilaca razvoja ličnosti (npr. nasleđa i sredine) u narodnoj predstavi odrastanja deteta.
izrazito fatalističko shvatanje, takođe prisutno u narodnom poimanju odrastanja deteta, kao i verovanje u presudni uticaj nasleđa, onda će nam se narodni model razvoja ličnosti deteta pokazati kao velikim delom suprotan bihejviorističkom.
Da li ovo važi i za decu?“ itd.). 5. Shvatanje značaja nasleđa za razvoj ličnosti ovde podrazumeva mesto koje se pridaje činiocu nasleđa u narodnoj, laičkoj „teoriji“ ličnosti.
“ itd.). 5. Shvatanje značaja nasleđa za razvoj ličnosti ovde podrazumeva mesto koje se pridaje činiocu nasleđa u narodnoj, laičkoj „teoriji“ ličnosti.
3.2. Veće ispoljavanje fatalističkog stava povezano je sa većim stepenom uverenja da su nasleđa i rano detinjstvo odlučujući faktori formiranja odrasle ličnosti. 3.3.
varijabli postoji čvrsta uzajamna povezanost koja ukazuje da iza pojedinačnih varijabli (shvatanje presudne važnosti nasleđa, ranog detinjstva, fatalističkog stava itd.) postoji neki opštiji, obuhvatniji stav.
tako da isprovociraju ispitanika da u svojim odgovorima eksplicira sopstvenu implicitnu teoriju razvoja deteta: značaj nasleđa (4 tvrdnje), ranog detinjstva (4 tvrdnje), kao i značaj roditelja za razvoj i oblikovanje ličnosti deteta (3 tvrdnje) i
u celini, što znači da postoji statistički značajna povezanost između fatalizma, s jedne, i shvatanja deteta, značaja nasleđa, ranog detinjstva, kao i poznavanja i prihvatanja običaja i verovanja, s druge strane. 3.1.
empirijske provere pokazuju da su pojedine zavisne varijable (stav prema deci, više vrednovanje muškog deteta, značaj nasleđa itd.) međusobno pozitivno povezani i da nesumnjivo čine delove jedne jedinstvene „narodne teorije ličnosti“.
n.n. 0,00), sa shvatanjem važnosti nasleđa kao činioca razvoja ličnosti deteta (r = 0,34, z.n.z. 0,00) zatim sa uverenjem da rani razvoj presudno utiče na
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Beogradska šatrovština još je ponajdarovitija; deo jezičkog nasleđa, a naročito nemački šlingeraj, ne vredi mnogo. Popović tu razliku ne vidi.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Nalazimo ga i kod ostalih kritičara i esejista, po školskim udžbenicima, i uopšte kod kodifikatora našeg kulturnog nasleđa. Do takvog suda došlo se, nalazim, zbog pogrešno odabrane polazne stope.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Znao je da Aćim neće da napiše testament i oduzme Vukašinu pravo nasleđa, neće, zlotvor, jer se raspituje po Palanci i šalje Andru, učitelja, u Beograd da vidi da li je lepa ta Vukašinova
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Krnjević, da su iznutra ozračene nekim dubljim, možda zaista drevnim i mitološkim smislom, iz mnogobožačkoga slovenskog nasleđa. Sada taj smisao gube. Dva razumevanja pesme, očito je, nisu samo različita nego su i međusobno nepomirljiva.
ljudskoga tela u vaseljenu, ali ona ne bi bila moguća, niti bi bila poetska da ih pesnik nije iz modelativnoga jezičkog nasleđa projektovao na savremeno stanje i, s druge strane, da nije savremenu upotrebu jezika u tehničkoj civilizaciji i
cele Popine knjige ova sintagma iz naslova aktivira neke momente iz jezičkoga, književnoga, pa i pradavnoga mitskog nasleđa.
dolaze, njima gotovo da i ne preostaje ništa drugo nego da rešenje potraže u novome iščitavanju staroga poetskog nasleđa.
Antologiju srpske poezije da bi se videlo kako je Mišić dosledno i s merom čistio iz našeg jednovekovnoga poetskog nasleđa sve oblike manifestovanja takvog modela kulture, ma koliko da su pre toga isticani kao izuzetne vrednosti.
Tih sedam saznanja predstavlja celovito viđenje poetskoga nasleđa, ali i sažet program kritičarev. Jedno od njih je da je u ovome periodu, u poeziji, preovladavala pozitivistička
Ako uzmemo u obzir neke Vinaverove slične tvrdnje o prirodi našega jezičkog i pesničkoga nasleđa, neće biti teško da shvatimo kako Mišić ovde podrazumeva mehaničko i nekritičko prenošenje u novo doba, posredstvom
krenuo Vasko Popa, a tim je putem krenuo i Zoran Mišić: predano i nadahnuto, razgrtao je slojeve zatečenoga pesničkog nasleđa koje seže do sredine HIX veka da bi ukazao na onu „liniju duhovnog i pesničkog opredeljenja“ koja iz zaturene memorije
Recimo, Popina poezija je nezamisliva bez srpskog jezika s njegovom bogatom frazeološkom zalihom, bez našeg folklornog nasleđa, usmene a i stare književnosti, pa najzad – ako hoćete – i bez moderne srpske poezije.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Prirodno je što je u književnom jeziku Srba ostalo mnogo manje crkvenoslovenskog nasleđa nego kod Rusa ili Bugara. Srpske zemlje su ne samo zapadnije smeštene nego je i njihov veliki deo pripadao pretežno
i što se tiče tipologije, i poetike, i književnih žanrova, taj sistem je nastavak i dalje razvijanje staroslovenskog nasleđa, stvorenog za novohristijanizovane Slovene na ranovizantijskim uzorima, a na svetom slovenskom jeziku -
Ali je upravo ta hegemonija bila jedan od uslova da se kritičkim prevrednovanjem nasleđa uspostave određeni kontinuiteti u književnom razvoju. Najpre će B.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Svi to primećuju i svi znaju da je njegov smrtni čas blizu. I tako pitanje nasleđa postaje iz dana u dan sve uzbudljivije.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Josif stade mučno da oseća lance nasleđa i porekla, uze odjedared da rastura i uništava bezdušno sve stvari koje su značile lanac generacije, ukorenjene običaje