Obradović, Dositej - BASNE
” Kako upazi jednom svođa gospodara pred kućom na stolici u hladu zaspata, privuče se | lagano, nasloni mu glavu na rame kod uha, pak zategne koliko mu god grlo može: „Hiaa! Hiaa!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— dotrčavati dram — 1/400 od oke (2,5 g) drombulja — vrsta malog metalnog instrumenta koji se jednom rukom nasloni na zube a drugom udara u njega, te tako zvuči Đa...đa — čas...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Neću!... — Hoćeš, ja!... I taman ga do praga dovuče, a iz sobe izide Stanko. Lazar obamre... Obnevide, posrte i nasloni se na dovratak. Stanko naperi pištolj na nj, ali ga Aleksa uhvati za ruku. — Zar na svome pragu?! — upita oštro.
Surep reče Jovici: — Hodi i pazi na ove!... A on priđe, uze vrg, pa stade Aleksu vodom kropiti... Nasloni mu zatim vrg na opečene usne i pusti nekoliko kapi... Kao milje neko razasu se život po snazi Aleksinoj.
— Jesam. — Pa?... — Upravo nisam sanjala njega nego Surepa. Dođe mi, nasloni ruku na rame, pa reče: ti spavaš serbezno, a tvoj sin leži ranjen!... Ja se samo trgoh...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Nećemo mi biti nijedno gladni dok si ti međ' nama! Moj otac kao da se malo zanese, pa se nasloni laktom na rame materino. — Marice, — poče on — zar ti?... Zagrcnu se, pa pokri oči rukama i ućuta.
On se nasloni na bure iz koga je maločas pio i poče umirati, ali tako slatko, da mu se čini kao da ga grli Anoka i kao da ga nosi
Đeda oturi ispred sebe komad hleba, lažicu i viljušku, a nož turi u cagrije. Nasloni se na laktove, pogleda unaokolo po svima, pa stade na Anoci. Nju nešto štrecnu. Otpusti ruke niza se.
” Ona se naže iz kola popu i pruži ruku: — Blagoslovi me, bâbo! — pa nasloni usne na uvelu popovu ruku. Žene pokriše oči, ljudi čeprkaju palicom po prašini i gledaju na drugu stranu, u plot.
Neću!” Ali slab joj bješe glasić. Ne ču to ni pop, ni kum Ninko, ni kočijaš. Konji sve krupnije kasaju, i ona nasloni glavu na Ninkove prsi, pa neutješno i silno zajeca. Još malo se vidi kroz oblak od prašine kako se kola kreću.
Ne bijeli se na njemu seljačka košulja, ni na putu ostaje široka stopa od opanaka. Nasloni se na vrljike, a iz popove kuće, kao mjesečev zrak, lako se kreće druga slika, u dugim haljinama; korača plotu, i dugo i
Ona spusti vez u krilo i nasloni se na ruku. Ja je uzeh za tu ruku i spustih je na sto, milovah je. Posle legoh na nju i zatvorih oči.
kako da kažem?... Promisli — ja sam ipak na sve gotov!” Ona skoči i nasloni se samo vrhom od prstiju na klavir. Glas joj je bio tako promenjen, da me svega jeza prođe: — Mišo, — reče ona — to je
Ja neću sažaljenja. Ti si... vi ste slobodni! Onda se stropošta na stolicu, lupi laktom po tasterima od klavira i nasloni glavu na ruku. Žice jeknuše zbrkano i bez reda, baš kao što beše u mojoj glavi.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A oni mu samo kažu: »Hoćemo (na primer) tome i tome u Galiciju ili u Talijansku«; pa se onda onaj što naručuje pismo, nasloni preko stola na oba lakta, pa diktuje: »Pišite, — veli, —: Proka Beleslijn (ili tako nekom), carskom katani u Galiciji,
Nema ga! — veli, a uvo joj okrenuto komšijskoj bašti. — Jao, krsta! Ne znam da su moja! — reče i nasloni se na motiku da se odmori malo. — Što ne bekne sad štogođ, mustra berberska!?
rog i dunu triput — iako je tek dva sata po ponoći bilo, — a lulu zadenu za kaiš od desnog opanka, pa leže na klupu i nasloni se na desnu ruku, sklopi svoje vazda budne oči, i zaspa po drugi put.
i beamteri, ali se Nića izvinjava time što tamo ne bi bio komotan, a veli on: on i ne računa da jede ako ne sme da se nasloni na jedan ili drugi lakat kad jede, a toga tamo u sobama ne može da bude.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
na groblje da prosi, on seda u kraj, naposletku, i samo gleda gde će moći da ispruži komotno svoje dugačke, pune noge i nasloni se. Ako mu ko udeli — dobro, ako ne — ništa. Leži jednako.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
On ga munjevito podiže i OTKOČI, pa opruži levu nogu i nasloni cev na prste. „Zašto baš levu nogu, možda bolje desnu, možda bolje ruku: Jao, jao šta ja to radim, šta ja to radim?
Afrika
Oblači se lagano brižljivo, i čim se nađe u šalupi nasloni se na kufer i spava. Sasvim uz mene, urođenici, jedan čovek i dve žene, da bi me očarali, oslovljavaju se između sebe
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Tepao mu je, kao detetu, iako je Pavle bio od njega stariji, osam godina: „Bato, bato, šta to s tobom rade? Nasloni se na mene! Vala ni ja više neću ostat kod Garsule! Mislio sam da ćutim i trpim, al’ ovako se više ne može.
Te noći, ruka mlade žene ostade viseći, iz taljiga, u zagrljaju. A pas, kad vide, i poznade, tu ruku, priđe joj i nasloni na nju svoju njušku. Osetio je, valjda, da će ta lepa, nežna, ruka, uskoro, biti u grobu, pa je nad njom prolio suzu.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Usred varoši, na jednom velikom praznom prostoru, napravljeni su nasloni („sačaci“), podeljeni na odeljke, u kojima seljaci izlažu svoje proizvode: žito, sir, vunu itd.
drvorezačkih tvorevina koliko Mijaci. Po mnogim kućama se vide stolice, nasloni od klupa i tavanice u sobama sa drvorezom.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Sada više ne! - reče kad pokušah da je poljubim još jednom i nasloni se na ogradu skele. Čuh krckanje, a onda se ona odmače u stranu, tako da sam joj od čitavog lica video samo kosu nalik
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“²⁰ Kad žena oseti da počinje porođaj, ona treba da se leđima nasloni uz kacu i tri puta da šapatom izgovori sledeću formulu: „Kaco, daj mi tvoju širinu, ja ću tebi moju visinu“, pa će,
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
To je moje mesto! – govorili su za komadić obale, za neku stenu zgodnu da se na nju nasloni glava, za deo mola ili lanternu. Ovo je moje mesto! Ali, ko može da poseduje more?
Matavulj, Simo - USKOK
Ti si mlađi i jači, tebi glava! Hajd, u ime božje! Markiša okrete Krcuna na bok i jedanak ga obojica digoše, on nasloni trup na rame, a vođ noge. Tako se uputiše za družinom, pa kad nju stigoše, nakon kratka odmora, krenuše se dalje.
Krstinja se spusti na ledinu, složi ruke na koljenima, nasloni glavu i stade tiho plakati. Knezu se ražali. Poduže stajaše, pa sjede i on. — Čuj me, Krstinjo!
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MATI: Pak šta će? Momak je lep, a vidi se i dobar biti. Uz to je jošt i bogat, pa kud ćeš više? DEVOJKA (nasloni glavu na ruku, pa se zamisli). MATI: Ajde šta si luda. Poznajem ja, ti ćeš biti srećna s njim.
Radičević, Branko - PESME
Milun s četom iz gore išeta, Uz vrlet se jednu peti ode, Stiže tamo, pa se zaustavi, Nasloni se na tu šaru pušku, Preko krša, preko provalija, Ode gledat mrko unaprijed, Onda pruži tu desnicu ruku, Okom
Uze Milun i pušku nasloni, Nasloni je na taj tvrdi kamen, A zagleda Turčina mlađanog, Što mu grdnu ranu udario, Pa od oka tanku pušku uždi,
Uze Milun i pušku nasloni, Nasloni je na taj tvrdi kamen, A zagleda Turčina mlađanog, Što mu grdnu ranu udario, Pa od oka tanku pušku uždi, Obrnu mu
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Srce od kamena! Vidiš li kakvim ti kamenom majku imenuju? Veliki kamen... sklonite ga... Kadija! (Nasloni glavu na kolevku. Prilazi joj majka Hasanagina.) HASANAGA: Trudi se da zaplače, al ne ide! Ne može kamen...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I padajući, valjajući se, dođe do njih. Sav uprljan, razdrljan, krvav, silno dahćući, nasloni se na kola, i drhćući celom snagom, ubezeknut nadnese se, zinu i upre u Todu širok, blesast pogled.
Svetlost je dolazila kroz prozore i jasno osvetljavala sve. Odjednom uđe i ti. Stade do mene. Levim laktom se nasloni na moje rame, a desnom rukom poče prelistavati knjigu koju čitah. — Čitaš li?
— Ništa! — I privukoh te silno da se tvoja glava nasloni na moju. Celim telom beše ti naslonjena na mene. Stisnuh te jače, htedoh da okrenem glavu, obrazi nam se protrše, ti
— — — — — — — — — — Poj, poj — a sutra? — dočekala bi ga strina srdito. On zastane, nasloni se na zid, pa je gleda nekim čudnim pogledom. — A što? ti li si mi dala?... Moje pare!
Mene metnu na zid i okrenu tamo, svadbi, a ona osta iza mene. Odupre se o stablo nogama, izdiže, nasloni na zid, prigrli me, i, tako sakrivena iza mene, zagleda se u dvorište, svadbu: u one stolove do zida, ljude oko njih,
Tetka svekrvi ne može da odreče, zameri se, već saže glavu. Kleknu do svoga brata čiča-Tome, nasloni se na njegovo koleno i gledajući stidljivo u svoj kut, čupkajući bošču, zapeva milo, drhtavo, iz dubine...
Tomča se diže: — Da idem! — I, upinjući se da stoji dobro, čvrsto, nasloni se leđima o zid. — Sedi, sedi, Tomčo!... — Tek reda radi viču ostali, ne okrećući glavu k njemu. — Čaršija, mehane...
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SARKA (okrene se i spazi je): Otkud ti, Gino? GINA (preplašeno cikne, stavi odmah kutiju za leđa i nasloni se na zid na kutiju da bi mogla osloboditi ruke): Iju! Iju!... SARKA: Šta ti je, more?
SARKA (prilazi joj). Kako da idem, zaboga, a tebe da ostavim tako uza zid? (Hoće da je obuhvati rukom.) 'Odi, nasloni se na mene! GINA (očajno): Ne, ne, ako boga znaš! SARKA: Ju, crna Gino, šta ti je to za leđima?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— zapita jedan koji je stajao pri otvorenim vratima. — Ti se zguri, a kad naiđe most, ti se onda nasloni... — Da ti malo pročibuka leđa... — Šta se buniš — upade onaj riđi — okreni se upolje, i sedi. Eto tako!
Onda se brzo okrete, nasloni se na štit, pretvarajući se da drema. — Firija drakuluj! — mrmljao je Krsta kolutajući očima, i pođe lagano kao mačka,
— on skoči, ali se zagrcnu i krv mu jurnu na usta. Mrtvačko bledilo se rasu po licu njegovom i on se nasloni na zemljani zid. Vojnici ga prihvatiše i polako spustiše na zemlju, a ispod glave mu podmetnuše jednu torbu.
Posle obavljenog raporta i svih pozdrava, komandant se obraća komandiru: — Produžite rad! — Onda se nasloni na štap i posmatra svakog redom. Ili prekine komandira i naredi da preuzme komandu neki od potporučnika.
I sada se uzdao u sposobnost njihovu. Samo ih treba poterati i zapretiti. Glavno je da komandir ne sazna. Onda se nasloni na sablju, desnom rukom podboči i strogim glasom povika: — Šta se vučete kao mrcine. Brže, brže!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
u stranu i spremaše se da pljesne njome iz sve snage po tom tuđem obrazu, pa odjednom, kao posečena, klonu na stolicu, nasloni glavu na ruke i gorko, očajno zajeca...
Tamo, sa opštinskim pandurom sede on uz toplu peć, nasloni glavu na dlanove i ostade tako kao ukočen do mrkloga mraka; niti kud pogleda, niti se osvrte, ni progovori.
On se osvrte, gledajući gde bi seo, pa se nasloni na kraj kreveta, tu uza samu Ljubicu, i podignuvši pocrvenelo lice od uzbuđenja, stade živo govoriti: — Vi ne znate, a
Gojko joj priđe, onako mokar, kleknu pred njom na zemlju i nasloni svoje uzdrhtale ruke na njena kolena. Ona kao da ne oseti ništa, gledaše i dalje onako isto sa zaljubljenim osmehom na
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Hoćeš da se biješ? — pa potrča k vrljikama, dohvati jednu motku, koju beše ostavio na čatalu, prenese je unutra i nasloni na vrljike. — Jok ja... neću te dirnuti...
Majka mu ižljubi kosu, ručice, polako mu nasloni svoje hladne usne na čelo, pa se diže i, ne okrećući se više, izađe iz sobe... ...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
) Ne vidi se, a i da se vidi, šta imam od toga, kad nemam ni reči napisane, a oni idu i tek što nisu došli. (Nasloni se na sto.) „Braćo!” (Naslanjajući se, napipa opet zvonce pa ga ščepa i baci na pod.
DANICA (kad čuje muziku, istrči iz svoje sobe i ode na zadnji prozor, pa se nasloni i gleda napolje). IVKOVIĆ: Ne pomaže tu muzika, već razborita reč.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Malo govori, samo ćuti pa zvižduće ili pevuca kroz zube. Opkorači stolicu, nasloni se na leđa od stolice pa se ljulja tako.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I videlo se kako je, bojeći se, ako zaspi, da slučajno svoju glavu ne nasloni na jorgan, kojim je Sofka bila pokrivena i tako ga uprlja, pažljivo bio savio kraj i odgurnuo od sebe.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „Zdrav mi bio uskok Janko!“ reče serdar, pa nategnu junački. Pošto ispi čašu, nasloni desnu mišku na koljeno, lijevim dlanom otra nekoliko puta brke, pa i lijevu mišicu prevjesi preko koljena i osta tako ne
“ reče tiho Ivana, serdareva žena. Pejo ne ču, niti okom trenu. Starica poduhvati dlanom lakat, pa nasloni svoje mršavo, žuteljavo lice na dlan, a svoje žive, crne oči, u njima joj je sav život bio, jer njeno tijelo bijaše kost
Staračka glava, obrubljena dugom, bijelom bradom, pomoli se na prozoru. Starac nasloni glavu na dlan i ostade tako. Mjesec okupljajući svoje zrake mlaznu s njima po zidu, a kad dopriješe do starca, mjesec
ikonama uza zid bijaše povelika trpeza, zastrta zelenijem pokrovcem; za njia divan, također zelene boje, a rubovi mu i nasloni izrezano po ukusu prošloga vijeka.
Stana sjede na kovčeg, što bješe do glave od kreveta, a na krilo uze Miluna, koji umornu svoju glavicu nasloni joj na grudi.
ali s pomoću Božijom, ne, nijesam malaksao, no ću još vojevati“, doda Vladika ublaženim glasom pak se prekrsti i nasloni glavu na ruke. Sad su opet muče sjedili.
Zatijem nastavi svečanim glasom: „Pristupite hrišćanski, pa cjelivajte!“ Jovan se odvoji od gomile, pa nasloni dugu pušku uza povisoki zid od gumna, a malu pušku i nož položi pri kundaku.
Zatijem se hitro povrnu, čučnu pred njim, kao pred ispovjednikom, nasloni lakat na koljeno, a rukom zakloni usta, pa započe: „Do’dila je k meni Stamena Mirkova, taman danas oko podne, kad ti
Za kućom Petrovića bješe prostrano uzvišeno gumno, lijepo popločano. Gospodaru donesoše stolicu i jastuk, da se nasloni.
Nije napisao ni dvije vrste, zastade, pa nasloni čelo na ruku. Opet uze olovku i napisa nekoliko, pa opet obori glavu, kao da smišljaše, i sve tako na izmjenu, počimao
Bijaše mio đedu ti Peju, a ne bješe nam rod.“ „A bješe li Njeguš?“ „Ne — no čojak iz svijeta!“ odgovori Stana, pa nasloni glavu na ruku. Dugo je tako stajala i promišljala, pa se nasmija i ustade.
Stanković, Borisav - JOVČA
« (Smeje se razdragano): Ha, ha, ha. ... (Zavaljuje se, hoće da privuče iza sebe jastuke, da se nasloni): De, šta si se zbunio! Namesti mi te jastuke.
STOJNA (pokriva ga i ututkava, namešta jastuk da se bolje nasloni). JOVČA (pogleda je, nešto razneženije, bolno): Gde je? STOJNA (uzdahne): Eto, tu je. Sad će.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Simka se povuče u senku iza njegovih leđa, nasloni se na naćve i zagleda se u šiljak šubare, sa koje se topi sneg. Ne pamti da se ikad ovakav s puta vratio.
Đorđe zagazi nekoliko koraka u celac, pa se naglo vrati pod strehu kuće i nasloni na zid. Venci suve paprike, ostavljene za seme, obešeni o strehu, suvo škrguću iznad njegove glave.
Hoće li mu to biti sreća? Zar je istina da je poslednji put u očevoj kući? Nije moguće, nije istina... Vukašin se nasloni na zid pored peći.
Samo da on što pre pobegne odavde. I drugu cigaretu popuši dok Đorđe ne stiže s prljavom platnenom kesom. Đorđe se nasloni na vrata. Kesa je strahovito teška, pa mu drhte ruke, i leđa, i noge. Neće, veljda, pas, brojati.
Po snažnim rukama i dahu oseti da je ona, on se nasloni na grede, suljnu leđima i sede. odozgo, po njemu se sleže prašina zvuka, zvuk se cedi kroz mrtve kapilare suvih
Svakog jutra i svake večeri. Tukao se i pljuskao sa šegrtima. Vukašin se nasloni na tarabu. Kako da se oslobodi sećanja i cele te prošlosti?
— Hoće. Vraća mu se krv. — Tola se spusti na pod i leđima se nasloni na krevet. Toline reči ga ohrabriše. U bunilu dete ječi.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Kroči na Breg za razmišljanje, zađe u senke i nasloni obraz uz jedno drvo koje je bilo mlado 1870. Neko vreme stoji tako, ne razmišlja, sluša: dah sokova, hod mrava,
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Pemberton se zagleda u taj prizor. Dirnut njime, prošaputa: „Mučeniče nauke! Nasloni, mirne duše, tvoju umornu glavu na taj jastučić koji si nekad sačinio; on će te uzdići do nebesa“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
izbrisao usta rukavom, pažljivo uvezao zavežljaj sa ostatkom jela i popušio cigaretu, posle koje smo svi kašljali, čovek nasloni glavu na ženino rame, namesti ugodno noge između one prilike što nas je pronašla i mene pa se umiri, dok se žena
Kao lud jurio sam ja sve za vama, trčao, zaplitao se za travu, padao. Ona zgodnije nasloni glavu, uzdahnu isprekidano, spreči da plane nov osmeh koji se fino zače, lako zaleprša, pa proleti i ponova reče: —
Tada se povuče kod istog onog zaklona starinske kuće i nasloni na zid, odakle se tek usudi da pogleda gore. U isti mah, munjeviti pogled, sav od one gladi, dočepa je i zakova, pa se
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Ča-Vujo, ja sam... — prošapta on, dršćući kao u groznici, i nasloni lice na rešetku. Behu se obojica tako primakli, da su mogli čuti jedan drugom disanje. — Kamo se, po Bogu si ?...
Posle već, kad nakupiš para, možeš kud hoćeš. — A kako da iziđem odavde? — To je moja briga, samo ti kaži. Đurica nasloni glavu na hladno gvožđe i uzdahnu očajno. »Dakle baš da se hajdukuje ?« — poče da misli. »A mladost ?... a budućnost?...
Đurici se steže srce od ljutine, ali on vide da nema kud, pa obori glavu i nasloni se na postelju. Vujo mu pruži vode u vrgu, te se napi, pa onda sede da sluša dugu i strašnu priču...
— Ode niz Jasenicu da luči svinje. — Sve jedno. Prošao jedan, naići će drugi — reče Đurica, pa nasloni pušku i sede za trpezu. Posle večere, Radovan, još pijaniji, ode te leže, a Vujo i Đurica ostaše sami u sobi.
« I Đurica odlučno gurnu vrata, uđe u dvorište, pa ih opet zatvori i nasloni na njih debelu kladu. Pipajući zid i spotičući se po klizavoj podstrešnici, dođe do vrata kućnih, oslušnu malo i kucnu
Đurica se uplaši. Stadoše da mu dršću ruke, zadrhta sav... Jedva se seti revolvera... Istrže ga iza pasa, nasloni cev na čelo starčevo i okide... Tresnu pucanj, a ruke, kojima se Vujo branjaše, klonuše...
— Dede sad da počnemo, duga je noć! Ovake prepečenice nijesi srknuo dosad. Đurica sede za sto, nasloni pušku na postelju pored sebe, pa iskapi prvu čašu.
« — pomisli Đurica, pa leže na njenu postelju i pokuša da zaspi. A Stanka dođe do ograde kućne, nasloni se na čatal vrljika, obori glavu na ruku i stade kao okamenjena... .... Vri u glavi roj misli, nejasnih, tamnih, crnih..
— Čini mi se da je živa... Kreće se nešto u njoj : ili diše ili joj radi srce... Kapetan se saže, nasloni uho. — Živa je, radi joj srce. Kod koga su zavoji? Vidi gde je udarena.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— uzviknu Hamza najzad. gurajući mu gusle u ruke gotovo nasilno. Ozlovljeni kačar prekrsti ponovo noge, nasloni mrke gusle i zaguđe.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Oblači se lagano brižljivo, i čim se nađe u šalupi nasloni se na kufer i spava. Sasvim uz mene, urođenici, jedan čovek i dve žene, da bi me očarali, oslovljavaju se između sebe
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Gde mi je sin? O, kaž’te, ljudi, jadnoj materi!... TREĆI TURČIN: Nasloni se, bako, malo na prozor pa odunda gledaj gore, tamo Stambol-kapiji!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Pošto predade sablju, major Velimirović opre se obema rukama o unkaš, nasloni se na ruke i čisto ce sav zgrči i pogrbi od bola; mora da mu je tada neka strašna misao čupala dušu.
Nemoj da mi umreš, mamo moja slatka! tebe tvoj Stojan voli... i miluje... milus... milus... I ova mala prilika nasloni glavu na moje grudi, jednom me rukom strasno zagrli i steže, a drugom me milovaše po obrazu.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Sad sam pesma... ko bi rekô Da sam uzdisaj!“ XІІ O, pogledaj zvezde jasne, O, pogledaj noći tije, O, nasloni milu glavu Tu gde srce moje bije. Pa što si mi tako setna, Pa što si mi tako bleda?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Onda zavuče ruku u džep od čakšira i izvadi gomilu izgužvanih francuskih banktona, pa se opet nasloni na stenu i žmureći reče mi: — Ako što dođe... probudi me — i zaspa. — L’іnfіrmіer — viknu Vlajko.
Vojnik priđe žurno i pripali mu cigaretu. — Ah, stani, grofe!.. Sad se setih. — Kosta izvadi iz usta cigaretu i nasloni se rukama o kolena, izdižući pri tome ramena. Grofe, vi ste mitraljezac. — Tako „rekuć“, barone. — Molim...
— Dakle, ostaćete! — govorila je prkosno. — Ne, ne! — rekao sam odlučno, da bih prekratio dalji razgovor. Ona se nasloni na zid i pogleda tužno preda se. Omotavala je nervozno maramicu oko ruke i šmiknu kroz nos, kao da hoće da zaplače.
— Ustao sam i uzeo svoju kapu. Ona priđe vratima i nasloni se leđima. Stajao sam prema njoj. Gledala me je grozničavim, molećivim pogledom...
Onda se obrati Tomi: — Pričajte nam nešto o svojoj domovini. Toma se laktovima nasloni na kolena i zagleda preda se. Ujednačenim glasom govorio je. — Cvetna polja, mirisni lugovi, šumovite planine...
Obrisao sam rukom izlomljena palidrvca, i dobacio joj: — Kako ste nemirni! Ona se nalakti na sto, ukrsti prste i nasloni na njih svoj podbradak. Pogleda me onim istim mutnim očima i tiho progovori. — Zašto me mučite?
Osetio sam njenu ruku na svojoj. Hteo bih da je izvučem, ali ona me steže jače i nasloni svoju glavu na moje rame. Osetio sam miris njene kose. Setio sam se Arlete. — De, de, nemoj da se pravdaš.
— Jeste li srećni kada ste u mome društvu? — zapitao sam je. — Mnogo — i ona nasloni glavu na moje rame. — Onda, zašto mislite na njih? Ali ona se odmače i klimnu glavom, naglašavajući reči: — Dokaz...
Mahala je rukama govoređi: „Dragіcha, Dragіcha chéri!“ - Voz ubrza. Ona zastade. Poleta joj priđe i Arleta nasloni glavu na njene grudi... Kroz snežne pahuljice video sam još njihove siluete...
— Ma’š! — i saže se da dohvati kamen. Pas skoči, odmače se malo, mahnu repom i nasloni se na zadnje noge, gledajući žmirkavo. — Kako si, mladiću? — zapita ga neko iz društva. — Eto...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
E, baš ja ništa ne znam! Sjaši, sjaši, livše će ti biti na travi. I ti imaš pravo. Skini uzgred i sedlo, pa se malo nasloni i odmori, u tom će ti i Partenija pripremiti gospocku večeru. Nadamo se mi tebi ima već neđelja dana.
O, da i' vidiš, Asan-beže, pa da ti se oči dvije nagledaju, dao bi pola Krajine! On skide sedlo, šjede, pa se malo nasloni i oda'nu, a ja potego' ostragušom među pleći: — E, baš ja, Asan-beže, ništa pod Bogom živim ne znam, a vidim ne znaš
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Nađe odnekud onu krpu koju je ranije držao oko glave, pipa je, pa kad vidi da je još vlažna, metne je na čelo; zatim nasloni glavu na obe ruke).
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Ona se trže i čisto uplašeno upita: — Znam, pa? — Naš je! Ona posrnu. Papuča joj odlete s nogu. Čisto padajući nasloni se na nj, i, prvi put, uze ga za ruku i poče je ljubiti.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ivo popođe obalom do na kraj mosta. Nasloni se uza zid i zagleda u mlake valove. Očima je pratio sjenke što se gonjahu po pučini i krunu svijetlih oblaka, koji su
A djevojka, dok ga spazi, ponamjesti kao nehotice maramu i krene rukom da zagladi kosu. On se ustavi kod zida, nasloni se na nj, pogleda je i naglo izusti: — Još danas i sutra!...
Stanković, Borisav - TAŠANA
MIRON (navlačeći epitrahilj, jedan kraj meće Tašani na priklonjenu glavu): Tako, nasloni, odmori glavu, čelo. (Vadi i daje joj u ruke brojanice sa raspećem): Uzmi i ovo. (Viče): Stano, donesi vode, bosiljak!
) TAŠANA (malaksala, gotovo klonula, trza ruku ali je ostavlja): Bolna sam. Umorna. SAROŠ Odmori se, odmori! Evo, nasloni se na mene. Ne boj se ništa. Nasloni se na mene. Siromašče neka se osloni na siromašče.
Umorna. SAROŠ Odmori se, odmori! Evo, nasloni se na mene. Ne boj se ništa. Nasloni se na mene. Siromašče neka se osloni na siromašče. (Prislanja se obgrljujući je k sebi.) Ulazi Miron.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Govorili su kako sunce toplo greje, kako je i tu lepo. Ujutru je bilo neobično meko: da se čovek nasloni na njega i utone kao u dušeke. Naizmence su Nata i Mirko imali male nesvestice, kao da odista tonu u mekotu jutra.
” Ograde više nema na toj grobnici, stoje samo podupirači... Spida se nasloni na jedan od njih i pročita tekst još jedared. „Dakle, između smrti i snova — život... malo života! Ne, ne!
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
te za ruku, uzme ti deset dinara, i to gleda na sat da ne bi duže držao ruku no koliko treba za deset dinara; ako ti nasloni uvo na leđa, uzme ti petnaest dinara; a ako napiše dve-tri reči, koje niko pod bogom ne može pročitati, on ti uzme
To je objašnjenje otprilike ovako izgledalo: — Uzećemo dakle nos kao polaznu tačku — i tu nasloni svoj kažiprst na Sretenov nos, pa ga zatim uputi, vukući noktom po licu, ka levom uvu — i krenućemo na istok, to jest
Don Rodrigo je svoju reč završavao ovim: „'Odi, 'odi, ljubljena Huana, na moje grudi, nasloni tvoje usne na moje, neka nam se kroz prvi poljubac sliju duše jedna u drugu!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Kao da smo na nekom manevru... Komandir se nasloni laktovima na koleno i pogleda u zemlju, kao da se nečega priseća. Ja zapalih cigaretu.
oprostite, ali ni vas sigurno niko ne pita — reče malo nabusito Živadin. Potpukovnik Petar zaćuta. Onda se nasloni laktovima na koleno, i ukrsti prste. Gledajući u vatru, nastavi tihim glasom: — Zemlju smo izgubili...
— More sve nam je jedno, te jedno — veli jedan pešak. — Ja micam, pa micam — nasloni se na zid kuće. Onda progovori više za sebe: — Koliko nizbrdica, toliko uzbrdica...
Njegov pogled podseća me na neki reflektor iz mračne dubine. On se s teškom mukom nasloni na ruke i jedva progovori: — A, druže... a, odakle? Rekoh mu.
Potporučnik Svetislav podiže se na laktove i povuče noge. Zatim se nasloni na jastuk i dohvati kutiju sa cigaretama. Lupkajući cigaretom o kutiju govorio je: — Misliš?...
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Da je na nekoj od zvezda, oblaci bi do nje stigli! Dečak bleđi od krompirove klice nasloni čelo o stakleni zid svoje kule. Ah, do đavola. Pa on jedva da se i razlikuje od šarene ribe iz staklenke.
Umiren, dečak se vrati prozoru. Ali, jedva da je časak prošao, a metlica dođe do njega, nasloni mu se uz nogu, pa reče: — Da počnemo! — Šta? — osmehnu se dečak.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
i stariji, kako j̓ koji držô kraljevinu po čestitoj po Maćedoniji, kako sebe ima zadužbinu; a Marku je pesma omilila, nasloni se sedlu na oblučje; Marko spava, Miloš popijeva.
st’jene, ondar Mujo govori Alilu: „De se popni jeli na kičicu, i ponesi durbin od biljura, pa mu pruži sedam koljenaca, nasloni ga na jelovu granu, okreni ga kamenu Kotaru, pa pokupi polje pod Kotarom, i ufati na gradu kapiju: jesu li se otvorila
“ U mlađega pogovora nema, ode Alil jeli u kičicu, i odnese durbin od biljura, pa mu pruži sedam koljenaca, nasloni ga na jelovu granu, okrenu ga kamenu Kotaru, pod Kotarom polje pokupio, i na gradu ufati kapiju, pa on stade Muju
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Ljunja obori pogled i lagano, sasvim lagano nasloni glavu na njegovu mišicu. — Ti si nešto drugo. Ja sam se tebe pomalo bojala.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
sama zašto to radi, kao što opet i ne zna kako silno steže svojom znojavom ručicom ručicu svoje drugarice Gene, ili se nasloni na nju, pa je krišom štipa i ljubi, pa joj šapće i veli: „Geno, mori, ja se neću udam!...
— Jok! — odgovara Zona umorno i uvi se još jače u svoju zelenu svilenu bundicu, sede i nasloni čelo na ruku, oduprtu o koleno. — Da čuješ, demek, ništo... što se zbori.