Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” Како упази једном свођа господара пред кућом на столици у хладу заспата, привуче се | лагано, наслони му главу на раме код уха, пак затегне колико му год грло може: „Хиаа! Хиаа!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— дотрчавати драм — 1/400 од оке (2,5 г) дромбуља — врста малог металног инструмента који се једном руком наслони на зубе а другом удара у њега, те тако звучи Ђа...ђа — час...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Нећу!... — Хоћеш, ја!... И таман га до прага довуче, а из собе изиде Станко. Лазар обамре... Обневиде, посрте и наслони се на довратак. Станко напери пиштољ на њ, али га Алекса ухвати за руку. — Зар на своме прагу?! — упита оштро.
Суреп рече Јовици: — Ходи и пази на ове!... А он приђе, узе врг, па стаде Алексу водом кропити... Наслони му затим врг на опечене усне и пусти неколико капи... Као миље неко разасу се живот по снази Алексиној.
— Јесам. — Па?... — Управо нисам сањала њега него Сурепа. Дође ми, наслони руку на раме, па рече: ти спаваш сербезно, а твој син лежи рањен!... Ја се само тргох...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Нећемо ми бити ниједно гладни док си ти међ' нама! Мој отац као да се мало занесе, па се наслони лактом на раме материно. — Марице, — поче он — зар ти?... Загрцну се, па покри очи рукама и ућута.
Он се наслони на буре из кога је малочас пио и поче умирати, али тако слатко, да му се чини као да га грли Анока и као да га носи
Ђеда отури испред себе комад хлеба, лажицу и виљушку, а нож тури у цагрије. Наслони се на лактове, погледа унаоколо по свима, па стаде на Аноци. Њу нешто штрецну. Отпусти руке низа се.
” Она се наже из кола попу и пружи руку: — Благослови ме, бâбо! — па наслони усне на увелу попову руку. Жене покрише очи, људи чепркају палицом по прашини и гледају на другу страну, у плот.
Нећу!” Али слаб јој бјеше гласић. Не чу то ни поп, ни кум Нинко, ни кочијаш. Коњи све крупније касају, и она наслони главу на Нинкове прси, па неутјешно и силно зајеца. Још мало се види кроз облак од прашине како се кола крећу.
Не бијели се на њему сељачка кошуља, ни на путу остаје широка стопа од опанака. Наслони се на врљике, а из попове куће, као мјесечев зрак, лако се креће друга слика, у дугим хаљинама; корача плоту, и дуго и
Она спусти вез у крило и наслони се на руку. Ја је узех за ту руку и спустих је на сто, миловах је. После легох на њу и затворих очи.
како да кажем?... Промисли — ја сам ипак на све готов!” Она скочи и наслони се само врхом од прстију на клавир. Глас јој је био тако промењен, да ме свега језа прође: — Мишо, — рече она — то је
Ја нећу сажаљења. Ти си... ви сте слободни! Онда се стропошта на столицу, лупи лактом по тастерима од клавира и наслони главу на руку. Жице јекнуше збркано и без реда, баш као што беше у мојој глави.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А они му само кажу: »Хоћемо (на пример) томе и томе у Галицију или у Талијанску«; па се онда онај што наручује писмо, наслони преко стола на оба лакта, па диктује: »Пишите, — вели, —: Прока Белеслијн (или тако неком), царском катани у Галицији,
Нема га! — вели, а уво јој окренуто комшијској башти. — Јао, крста! Не знам да су моја! — рече и наслони се на мотику да се одмори мало. — Што не бекне сад штогођ, мустра берберска!?
рог и дуну трипут — иако је тек два сата по поноћи било, — а лулу задену за каиш од десног опанка, па леже на клупу и наслони се на десну руку, склопи своје вазда будне очи, и заспа по други пут.
и беамтери, али се Нића извињава тиме што тамо не би био комотан, а вели он: он и не рачуна да једе ако не сме да се наслони на један или други лакат кад једе, а тога тамо у собама не може да буде.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
на гробље да проси, он седа у крај, напослетку, и само гледа где ће моћи да испружи комотно своје дугачке, пуне ноге и наслони се. Ако му ко удели — добро, ако не — ништа. Лежи једнако.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Он га муњевито подиже и ОТКОЧИ, па опружи леву ногу и наслони цев на прсте. „Зашто баш леву ногу, можда боље десну, можда боље руку: Јао, јао шта ја то радим, шта ја то радим?
Африка
Облачи се лагано брижљиво, и чим се нађе у шалупи наслони се на куфер и спава. Сасвим уз мене, урођеници, један човек и две жене, да би ме очарали, ословљавају се између себе
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тепао му је, као детету, иако је Павле био од њега старији, осам година: „Бато, бато, шта то с тобом раде? Наслони се на мене! Вала ни ја више нећу остат код Гарсуле! Мислио сам да ћутим и трпим, ал’ овако се више не може.
Те ноћи, рука младе жене остаде висећи, из таљига, у загрљају. А пас, кад виде, и познаде, ту руку, приђе јој и наслони на њу своју њушку. Осетио је, ваљда, да ће та лепа, нежна, рука, ускоро, бити у гробу, па је над њом пролио сузу.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Усред вароши, на једном великом празном простору, направљени су наслони („сачаци“), подељени на одељке, у којима сељаци излажу своје производе: жито, сир, вуну итд.
дрворезачких творевина колико Мијаци. По многим кућама се виде столице, наслони од клупа и таванице у собама са дрворезом.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Сада више не! - рече кад покушах да је пољубим још једном и наслони се на ограду скеле. Чух крцкање, а онда се она одмаче у страну, тако да сам јој од читавог лица видео само косу налик
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“²⁰ Кад жена осети да почиње порођај, она треба да се леђима наслони уз кацу и три пута да шапатом изговори следећу формулу: „Кацо, дај ми твоју ширину, ја ћу теби моју висину“, па ће,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
То је моје место! – говорили су за комадић обале, за неку стену згодну да се на њу наслони глава, за део мола или лантерну. Ово је моје место! Али, ко може да поседује море?
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ти си млађи и јачи, теби глава! Хајд, у име божје! Маркиша окрете Крцуна на бок и једанак га обојица дигоше, он наслони труп на раме, а вођ ноге. Тако се упутише за дружином, па кад њу стигоше, након кратка одмора, кренуше се даље.
Крстиња се спусти на ледину, сложи руке на кољенима, наслони главу и стаде тихо плакати. Кнезу се ражали. Подуже стајаше, па сједе и он. — Чуј ме, Крстињо!
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МАТИ: Пак шта ће? Момак је леп, а види се и добар бити. Уз то је јошт и богат, па куд ћеш више? ДЕВОЈКА (наслони главу на руку, па се замисли). МАТИ: Ајде шта си луда. Познајем ја, ти ћеш бити срећна с њим.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Милун с четом из горе ишета, Уз врлет се једну пети оде, Стиже тамо, па се заустави, Наслони се на ту шару пушку, Преко крша, преко провалија, Оде гледат мрко унапријед, Онда пружи ту десницу руку, Оком
Узе Милун и пушку наслони, Наслони је на тај тврди камен, А загледа Турчина млађаног, Што му грдну рану ударио, Па од ока танку пушку ужди,
Узе Милун и пушку наслони, Наслони је на тај тврди камен, А загледа Турчина млађаног, Што му грдну рану ударио, Па од ока танку пушку ужди, Обрну му
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Срце од камена! Видиш ли каквим ти каменом мајку именују? Велики камен... склоните га... Кадија! (Наслони главу на колевку. Прилази јој мајка Хасанагина.) ХАСАНАГА: Труди се да заплаче, ал не иде! Не може камен...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И падајући, ваљајући се, дође до њих. Сав упрљан, раздрљан, крвав, силно дахћући, наслони се на кола, и дрхћући целом снагом, убезекнут наднесе се, зину и упре у Тоду широк, блесаст поглед.
Светлост је долазила кроз прозоре и јасно осветљавала све. Одједном уђе и ти. Стаде до мене. Левим лактом се наслони на моје раме, а десном руком поче прелиставати књигу коју читах. — Читаш ли?
— Ништа! — И привукох те силно да се твоја глава наслони на моју. Целим телом беше ти наслоњена на мене. Стиснух те јаче, хтедох да окренем главу, образи нам се протрше, ти
— — — — — — — — — — Пој, пој — а сутра? — дочекала би га стрина срдито. Он застане, наслони се на зид, па је гледа неким чудним погледом. — А што? ти ли си ми дала?... Моје паре!
Мене метну на зид и окрену тамо, свадби, а она оста иза мене. Одупре се о стабло ногама, издиже, наслони на зид, пригрли ме, и, тако сакривена иза мене, загледа се у двориште, свадбу: у оне столове до зида, људе око њих,
Тетка свекрви не може да одрече, замери се, већ саже главу. Клекну до свога брата чича-Томе, наслони се на његово колено и гледајући стидљиво у свој кут, чупкајући бошчу, запева мило, дрхтаво, из дубине...
Томча се диже: — Да идем! — И, упињући се да стоји добро, чврсто, наслони се леђима о зид. — Седи, седи, Томчо!... — Тек реда ради вичу остали, не окрећући главу к њему. — Чаршија, механе...
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
САРКА (окрене се и спази је): Откуд ти, Гино? ГИНА (преплашено цикне, стави одмах кутију за леђа и наслони се на зид на кутију да би могла ослободити руке): Ију! Ију!... САРКА: Шта ти је, море?
САРКА (прилази јој). Како да идем, забога, а тебе да оставим тако уза зид? (Хоће да је обухвати руком.) 'Оди, наслони се на мене! ГИНА (очајно): Не, не, ако бога знаш! САРКА: Ју, црна Гино, шта ти је то за леђима?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— запита један који је стајао при отвореним вратима. — Ти се згури, а кад наиђе мост, ти се онда наслони... — Да ти мало прочибука леђа... — Шта се буниш — упаде онај риђи — окрени се упоље, и седи. Ето тако!
Онда се брзо окрете, наслони се на штит, претварајући се да дрема. — Фирија дракулуј! — мрмљао је Крста колутајући очима, и пође лагано као мачка,
— он скочи, али се загрцну и крв му јурну на уста. Мртвачко бледило се расу по лицу његовом и он се наслони на земљани зид. Војници га прихватише и полако спустише на земљу, а испод главе му подметнуше једну торбу.
После обављеног рапорта и свих поздрава, командант се обраћа командиру: — Продужите рад! — Онда се наслони на штап и посматра сваког редом. Или прекине командира и нареди да преузме команду неки од потпоручника.
И сада се уздао у способност њихову. Само их треба потерати и запретити. Главно је да командир не сазна. Онда се наслони на сабљу, десном руком подбочи и строгим гласом повика: — Шта се вучете као мрцине. Брже, брже!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
у страну и спремаше се да пљесне њоме из све снаге по том туђем образу, па одједном, као посечена, клону на столицу, наслони главу на руке и горко, очајно зајеца...
Тамо, са општинским пандуром седе он уз топлу пећ, наслони главу на дланове и остаде тако као укочен до мрклога мрака; нити куд погледа, нити се осврте, ни проговори.
Он се осврте, гледајући где би сео, па се наслони на крај кревета, ту уза саму Љубицу, и подигнувши поцрвенело лице од узбуђења, стаде живо говорити: — Ви не знате, а
Гојко јој приђе, онако мокар, клекну пред њом на земљу и наслони своје уздрхтале руке на њена колена. Она као да не осети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубљеним осмехом на
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Хоћеш да се бијеш? — па потрча к врљикама, дохвати једну мотку, коју беше оставио на чаталу, пренесе је унутра и наслони на врљике. — Јок ја... нећу те дирнути...
Мајка му ижљуби косу, ручице, полако му наслони своје хладне усне на чело, па се диже и, не окрећући се више, изађе из собе... ...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
) Не види се, а и да се види, шта имам од тога, кад немам ни речи написане, а они иду и тек што нису дошли. (Наслони се на сто.) „Браћо!” (Наслањајући се, напипа опет звонце па га шчепа и баци на под.
ДАНИЦА (кад чује музику, истрчи из своје собе и оде на задњи прозор, па се наслони и гледа напоље). ИВКОВИЋ: Не помаже ту музика, већ разборита реч.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Мало говори, само ћути па звиждуће или певуца кроз зубе. Опкорачи столицу, наслони се на леђа од столице па се љуља тако.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И видело се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно своју главу не наслони на јорган, којим је Софка била покривена и тако га упрља, пажљиво био савио крај и одгурнуо од себе.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Здрав ми био ускок Јанко!“ рече сердар, па натегну јуначки. Пошто испи чашу, наслони десну мишку на кољено, лијевим дланом отра неколико пута брке, па и лијеву мишицу превјеси преко кољена и оста тако не
“ рече тихо Ивана, сердарева жена. Пејо не чу, нити оком трену. Старица подухвати дланом лакат, па наслони своје мршаво, жутељаво лице на длан, а своје живе, црне очи, у њима јој је сав живот био, јер њено тијело бијаше кост
Старачка глава, обрубљена дугом, бијелом брадом, помоли се на прозору. Старац наслони главу на длан и остаде тако. Мјесец окупљајући своје зраке млазну с њима по зиду, а кад допријеше до старца, мјесец
иконама уза зид бијаше повелика трпеза, застрта зеленијем покровцем; за њиа диван, такођер зелене боје, а рубови му и наслони изрезано по укусу прошлога вијека.
Стана сједе на ковчег, што бјеше до главе од кревета, а на крило узе Милуна, који уморну своју главицу наслони јој на груди.
али с помоћу Божијом, не, нијесам малаксао, но ћу још војевати“, дода Владика ублаженим гласом пак се прекрсти и наслони главу на руке. Сад су опет муче сједили.
Затијем настави свечаним гласом: „Приступите хришћански, па цјеливајте!“ Јован се одвоји од гомиле, па наслони дугу пушку уза повисоки зид од гумна, а малу пушку и нож положи при кундаку.
Затијем се хитро поврну, чучну пред њим, као пред исповједником, наслони лакат на кољено, а руком заклони уста, па започе: „До’дила је к мени Стамена Миркова, таман данас око подне, кад ти
За кућом Петровића бјеше пространо узвишено гумно, лијепо поплочано. Господару донесоше столицу и јастук, да се наслони.
Није написао ни двије врсте, застаде, па наслони чело на руку. Опет узе оловку и написа неколико, па опет обори главу, као да смишљаше, и све тако на измјену, почимао
Бијаше мио ђеду ти Пеју, а не бјеше нам род.“ „А бјеше ли Његуш?“ „Не — но чојак из свијета!“ одговори Стана, па наслони главу на руку. Дуго је тако стајала и промишљала, па се насмија и устаде.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
« (Смеје се раздрагано): Ха, ха, ха. ... (Заваљује се, хоће да привуче иза себе јастуке, да се наслони): Де, шта си се збунио! Намести ми те јастуке.
СТОЈНА (покрива га и утуткава, намешта јастук да се боље наслони). ЈОВЧА (погледа је, нешто разнеженије, болно): Где је? СТОЈНА (уздахне): Ето, ту је. Сад ће.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Симка се повуче у сенку иза његових леђа, наслони се на наћве и загледа се у шиљак шубаре, са које се топи снег. Не памти да се икад овакав с пута вратио.
Ђорђе загази неколико корака у целац, па се нагло врати под стреху куће и наслони на зид. Венци суве паприке, остављене за семе, обешени о стреху, суво шкргућу изнад његове главе.
Хоће ли му то бити срећа? Зар је истина да је последњи пут у очевој кући? Није могуће, није истина... Вукашин се наслони на зид поред пећи.
Само да он што пре побегне одавде. И другу цигарету попуши док Ђорђе не стиже с прљавом платненом кесом. Ђорђе се наслони на врата. Кеса је страховито тешка, па му дрхте руке, и леђа, и ноге. Неће, вељда, пас, бројати.
По снажним рукама и даху осети да је она, он се наслони на греде, суљну леђима и седе. одозго, по њему се слеже прашина звука, звук се цеди кроз мртве капиларе сувих
Сваког јутра и сваке вечери. Тукао се и пљускао са шегртима. Вукашин се наслони на тарабу. Како да се ослободи сећања и целе те прошлости?
— Хоће. Враћа му се крв. — Тола се спусти на под и леђима се наслони на кревет. Толине речи га охрабрише. У бунилу дете јечи.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Крочи на Брег за размишљање, зађе у сенке и наслони образ уз једно дрво које је било младо 1870. Неко време стоји тако, не размишља, слуша: дах сокова, ход мрава,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Пембертон се загледа у тај призор. Дирнут њиме, прошапута: „Мучениче науке! Наслони, мирне душе, твоју уморну главу на тај јастучић који си некад сачинио; он ће те уздићи до небеса“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
избрисао уста рукавом, пажљиво увезао завежљај са остатком јела и попушио цигарету, после које смо сви кашљали, човек наслони главу на женино раме, намести угодно ноге између оне прилике што нас је пронашла и мене па се умири, док се жена
Као луд јурио сам ја све за вама, трчао, заплитао се за траву, падао. Она згодније наслони главу, уздахну испрекидано, спречи да плане нов осмех који се фино заче, лако залепрша, па пролети и понова рече: —
Тада се повуче код истог оног заклона старинске куће и наслони на зид, одакле се тек усуди да погледа горе. У исти мах, муњевити поглед, сав од оне глади, дочепа је и закова, па се
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ча-Вујо, ја сам... — прошапта он, дршћући као у грозници, и наслони лице на решетку. Беху се обојица тако примакли, да су могли чути један другом дисање. — Камо се, по Богу си ?...
После већ, кад накупиш пара, можеш куд хоћеш. — А како да изиђем одавде? — То је моја брига, само ти кажи. Ђурица наслони главу на хладно гвожђе и уздахну очајно. »Дакле баш да се хајдукује ?« — поче да мисли. »А младост ?... а будућност?...
Ђурици се стеже срце од љутине, али он виде да нема куд, па обори главу и наслони се на постељу. Вујо му пружи воде у вргу, те се напи, па онда седе да слуша дугу и страшну причу...
— Оде низ Јасеницу да лучи свиње. — Све једно. Прошао један, наићи ће други — рече Ђурица, па наслони пушку и седе за трпезу. После вечере, Радован, још пијанији, оде те леже, а Вујо и Ђурица осташе сами у соби.
« И Ђурица одлучно гурну врата, уђе у двориште, па их опет затвори и наслони на њих дебелу кладу. Пипајући зид и спотичући се по клизавој подстрешници, дође до врата кућних, ослушну мало и куцну
Ђурица се уплаши. Стадоше да му дршћу руке, задрхта сав... Једва се сети револвера... Истрже га иза паса, наслони цев на чело старчево и окиде... Тресну пуцањ, а руке, којима се Вујо брањаше, клонуше...
— Деде сад да почнемо, дуга је ноћ! Оваке препеченице нијеси сркнуо досад. Ђурица седе за сто, наслони пушку на постељу поред себе, па искапи прву чашу.
« — помисли Ђурица, па леже на њену постељу и покуша да заспи. А Станка дође до ограде кућне, наслони се на чатал врљика, обори главу на руку и стаде као окамењена... .... Ври у глави рој мисли, нејасних, тамних, црних..
— Чини ми се да је жива... Креће се нешто у њој : или дише или јој ради срце... Капетан се саже, наслони ухо. — Жива је, ради јој срце. Код кога су завоји? Види где је ударена.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— узвикну Хамза најзад. гурајући му гусле у руке готово насилно. Озловљени качар прекрсти поново ноге, наслони мрке гусле и загуђе.
Петровић, Растко - АФРИКА
Облачи се лагано брижљиво, и чим се нађе у шалупи наслони се на куфер и спава. Сасвим уз мене, урођеници, један човек и две жене, да би ме очарали, ословљавају се између себе
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Где ми је син? О, каж’те, људи, јадној матери!... ТРЕЋИ ТУРЧИН: Наслони се, бако, мало на прозор па одунда гледај горе, тамо Стамбол-капији!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Пошто предаде сабљу, мајор Велимировић опре се обема рукама о ункаш, наслони се на руке и чисто це сав згрчи и погрби од бола; мора да му је тада нека страшна мисао чупала душу.
Немој да ми умреш, мамо моја слатка! тебе твој Стојан воли... и милује... милус... милус... И ова мала прилика наслони главу на моје груди, једном ме руком страсно загрли и стеже, а другом ме миловаше по образу.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Сад сам песма... ко би рекô Да сам уздисај!“ XІІ О, погледај звезде јасне, О, погледај ноћи тије, О, наслони милу главу Ту где срце моје бије. Па што си ми тако сетна, Па што си ми тако бледа?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Онда завуче руку у џеп од чакшира и извади гомилу изгужваних француских банктона, па се опет наслони на стену и жмурећи рече ми: — Ако што дође... пробуди ме — и заспа. — Л’інфірміер — викну Влајко.
Војник приђе журно и припали му цигарету. — Ах, стани, грофе!.. Сад се сетих. — Коста извади из уста цигарету и наслони се рукама о колена, издижући при томе рамена. Грофе, ви сте митраљезац. — Тако „рекућ“, бароне. — Молим...
— Дакле, остаћете! — говорила је пркосно. — Не, не! — рекао сам одлучно, да бих прекратио даљи разговор. Она се наслони на зид и погледа тужно преда се. Омотавала је нервозно марамицу око руке и шмикну кроз нос, као да хоће да заплаче.
— Устао сам и узео своју капу. Она приђе вратима и наслони се леђима. Стајао сам према њој. Гледала ме је грозничавим, молећивим погледом...
Онда се обрати Томи: — Причајте нам нешто о својој домовини. Тома се лактовима наслони на колена и загледа преда се. Уједначеним гласом говорио је. — Цветна поља, мирисни лугови, шумовите планине...
Обрисао сам руком изломљена палидрвца, и добацио јој: — Како сте немирни! Она се налакти на сто, укрсти прсте и наслони на њих свој подбрадак. Погледа ме оним истим мутним очима и тихо проговори. — Зашто ме мучите?
Осетио сам њену руку на својој. Хтео бих да је извучем, али она ме стеже јаче и наслони своју главу на моје раме. Осетио сам мирис њене косе. Сетио сам се Арлете. — Де, де, немој да се правдаш.
— Јесте ли срећни када сте у моме друштву? — запитао сам је. — Много — и она наслони главу на моје раме. — Онда, зашто мислите на њих? Али она се одмаче и климну главом, наглашавајући речи: — Доказ...
Махала је рукама говоређи: „Драгіцха, Драгіцха цхéри!“ - Воз убрза. Она застаде. Полета јој приђе и Арлета наслони главу на њене груди... Кроз снежне пахуљице видео сам још њихове силуете...
— Ма’ш! — и саже се да дохвати камен. Пас скочи, одмаче се мало, махну репом и наслони се на задње ноге, гледајући жмиркаво. — Како си, младићу? — запита га неко из друштва. — Ето...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Е, баш ја ништа не знам! Сјаши, сјаши, ливше ће ти бити на трави. И ти имаш право. Скини узгред и седло, па се мало наслони и одмори, у том ће ти и Партенија припремити госпоцку вечеру. Надамо се ми теби има већ неђеља дана.
О, да и' видиш, Асан-беже, па да ти се очи двије нагледају, дао би пола Крајине! Он скиде седло, шједе, па се мало наслони и ода'ну, а ја потего' острагушом међу плећи: — Е, баш ја, Асан-беже, ништа под Богом живим не знам, а видим не знаш
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Нађе однекуд ону крпу коју је раније држао око главе, пипа је, па кад види да је још влажна, метне је на чело; затим наслони главу на обе руке).
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Она се трже и чисто уплашено упита: — Знам, па? — Наш је! Она посрну. Папуча јој одлете с ногу. Чисто падајући наслони се на њ, и, први пут, узе га за руку и поче је љубити.
Ћипико, Иво - Пауци
Иво попође обалом до на крај моста. Наслони се уза зид и загледа у млаке валове. Очима је пратио сјенке што се гоњаху по пучини и круну свијетлих облака, који су
А дјевојка, док га спази, понамјести као нехотице мараму и крене руком да заглади косу. Он се устави код зида, наслони се на њ, погледа је и нагло изусти: — Још данас и сутра!...
Станковић, Борисав - ТАШАНА
МИРОН (навлачећи епитрахиљ, један крај меће Ташани на приклоњену главу): Тако, наслони, одмори главу, чело. (Вади и даје јој у руке бројанице са распећем): Узми и ово. (Виче): Стано, донеси воде, босиљак!
) ТАШАНА (малаксала, готово клонула, трза руку али је оставља): Болна сам. Уморна. САРОШ Одмори се, одмори! Ево, наслони се на мене. Не бој се ништа. Наслони се на мене. Сиромашче нека се ослони на сиромашче.
Уморна. САРОШ Одмори се, одмори! Ево, наслони се на мене. Не бој се ништа. Наслони се на мене. Сиромашче нека се ослони на сиромашче. (Прислања се обгрљујући је к себи.) Улази Мирон.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Говорили су како сунце топло греје, како је и ту лепо. Ујутру је било необично меко: да се човек наслони на њега и утоне као у душеке. Наизменце су Ната и Мирко имали мале несвестице, као да одиста тону у мекоту јутра.
” Ограде више нема на тој гробници, стоје само подупирачи... Спида се наслони на један од њих и прочита текст још једаред. „Дакле, између смрти и снова — живот... мало живота! Не, не!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
те за руку, узме ти десет динара, и то гледа на сат да не би дуже држао руку но колико треба за десет динара; ако ти наслони уво на леђа, узме ти петнаест динара; а ако напише две-три речи, које нико под богом не може прочитати, он ти узме
То је објашњење отприлике овако изгледало: — Узећемо дакле нос као полазну тачку — и ту наслони свој кажипрст на Сретенов нос, па га затим упути, вукући ноктом по лицу, ка левом уву — и кренућемо на исток, то јест
Дон Родриго је своју реч завршавао овим: „'Оди, 'оди, љубљена Хуана, на моје груди, наслони твоје усне на моје, нека нам се кроз први пољубац слију душе једна у другу!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Као да смо на неком маневру... Командир се наслони лактовима на колено и погледа у земљу, као да се нечега присећа. Ја запалих цигарету.
опростите, али ни вас сигурно нико не пита — рече мало набусито Живадин. Потпуковник Петар заћута. Онда се наслони лактовима на колено, и укрсти прсте. Гледајући у ватру, настави тихим гласом: — Земљу смо изгубили...
— Море све нам је једно, те једно — вели један пешак. — Ја мицам, па мицам — наслони се на зид куће. Онда проговори више за себе: — Колико низбрдица, толико узбрдица...
Његов поглед подсећа ме на неки рефлектор из мрачне дубине. Он се с тешком муком наслони на руке и једва проговори: — А, друже... а, одакле? Рекох му.
Потпоручник Светислав подиже се на лактове и повуче ноге. Затим се наслони на јастук и дохвати кутију са цигаретама. Лупкајући цигаретом о кутију говорио је: — Мислиш?...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Да је на некој од звезда, облаци би до ње стигли! Дечак блеђи од кромпирове клице наслони чело о стаклени зид своје куле. Ах, до ђавола. Па он једва да се и разликује од шарене рибе из стакленке.
Умирен, дечак се врати прозору. Али, једва да је часак прошао, а метлица дође до њега, наслони му се уз ногу, па рече: — Да почнемо! — Шта? — осмехну се дечак.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
и старији, како ј̓ који држô краљевину по честитој по Маћедонији, како себе има задужбину; а Марку је песма омилила, наслони се седлу на облучје; Марко спава, Милош попијева.
ст’јене, ондар Мујо говори Алилу: „Де се попни јели на кичицу, и понеси дурбин од биљура, па му пружи седам кољенаца, наслони га на јелову грану, окрени га камену Котару, па покупи поље под Котаром, и уфати на граду капију: јесу ли се отворила
“ У млађега поговора нема, оде Алил јели у кичицу, и однесе дурбин од биљура, па му пружи седам кољенаца, наслони га на јелову грану, окрену га камену Котару, под Котаром поље покупио, и на граду уфати капију, па он стаде Мују
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Љуња обори поглед и лагано, сасвим лагано наслони главу на његову мишицу. — Ти си нешто друго. Ја сам се тебе помало бојала.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно стеже својом знојавом ручицом ручицу своје другарице Гене, или се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...
— Јок! — одговара Зона уморно и уви се још јаче у своју зелену свилену бундицу, седе и наслони чело на руку, одупрту о колено. — Да чујеш, демек, ништо... што се збори.