Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Ono tvoje »dobro jutro«... Baš si mi ti neki đavo! — reče Raka i opet zaškilji očima i kao nasmehnu se. — More, gazda-Radovane, obiđide ti malo podalje, dok te nije odneo đavo! — što, čedo moje?
— Hajde kući, kume, hajde! Sutra vala poraniti... — He, kući! — prekide ga Radan, a jetko se nasmehnu. — Kakoj kući? Ti misliš ono je moja?... Hej, moj kume! Uzlović — Uzlović! Viš, tu mi se popeo!...
Dok eto ti pomoli se na vrata Tiosav; i u nega za pojasom mala puška i nekaka dugačka nožina. Pogleda Trpka, nasmehnu se jedva primetno, pa upita: • Kako, ćir-Trpko? — Eto kako! sega sam u Romanija. — A što se ti oružaš?
Kapetan ih isprati s burencetom čak do kola. Kad ugleda Simicu s njegovim »kočijama«; nasmehnu se, pa reče: — E, Simo, 'oćeš još da kopaš nahočad? — Nikad, gospodine, daleko im lepa kuća!
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I čim ga ona sagleda, kao vide, upozna, pa samo kao da se nasmehnu, a ču se zapevka: — Nane! — Sveću! — viknuše. Mladen se, neugodno potresen, ljut što ona time i sebe i svoju ljubav