Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Potrebno je da prethodno sredim neke svoje stvari ovde! - reče, a ja se nasmejah. - Do tih ostrva putuje se neka dva meseca, otprilike. Ja ću se prijaviti kao mornar.
Bila bi to takva božanstvena sahrana! - nasmejah se a onda odmahnuh rukom. Takva sahrana, bože moj! Još sam mahao rukom kad je u sobu ušla Stanika, a za njom i moja
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Slušaj... Idi joj kaži da sam ja lekar, pa da je pregledam. Narednik u nedoumici pogleda u mene. Ja se nasmejah. Razvuče i on usta — manu glavom i pođe izlazu, ali onda zastade. — A, ako ne pristane? — Šta neće?...
zatim spusti pogled na moja ramena, sa kojih su lepršali peškiri i jedan kraj njegovih usana razvuče se u osmeh. Nasmejah se i ja. — Naredniče, naša je zemlja sada slobodna. idi u selo da nađeš stan i budi voljno. — Razumem!
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— prekidoh ga pitanjem. — Kod nas upravlja kmet, i on je najstariji; posle njega dolaze panduri. Ja se nasmejah. — Što se smeješ?... Zar ti nisi znao?... A odakle si ti?...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Samo zbog državnih potreba, inače, razume se, nisu nužne. Nasmejah se i pođoh za njom u školu. Uđosmo u jedan razred.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Njega zbuni moj začuđeni pogled, no kad se nasmejah, razvukoše se i njegove debele usne, i mi se smejasmo slatko, udvoje. „Želite sigurno da se pokrstite“, rekoh mu ja.
„Razumem: l’ konseje emperial m’sje, de Runder“. „Tačno!“, odgovorih i nasmejah se slatko u sebi. Poslednji posetilac izlazi iz sobe Kivijeove, a služitelj ulazi onamo, pregovara nešto sa svojim
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pare prijatno zveknuše, a ja se ne mogah uzdržati da svoju golemu radost obuzdam i nasmejah se pre nego što se on uhvati za kvaku da izađe. Petnaest dinara!
A što bih i plakao? — I rekavši ovo, nasmejah se živo i razdragano. A i ona se na ovo zasmeja za mnom i, video sam, bez najmanje trunke sumnje u ono što sam kazao.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Grk zazvoni... Kad smo ulazili ugledah neke individue. Onaj mi pešak dobaci: „Budi oprezan!“ Ja se nasmejah. Ko nama šta može. Gorih razbojnika i apaša od nas nema. Mogu samo oni nas da se plaše, a ne mi njih.
Baš se tada pojavi iza provizornoga kelneraja jedna plavuša. Po mome ukusu. Nasmejah se na nju, i kresnuh joj okom. Neko je pozva, čini mi se, pre mene, ona htede da me mimoiđe, i u prolazu me čupnu za