Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
A naročito kad je nasmejana te bi joj se videli njeni zdravi, beli zubi. Uvek je bila oprana, iskrpljena i lepo povezana. A njene bose noge nisu bile
Afrika
Reklo bi se: kakav egipatski crtež. Jedino deca, golišave mališe, sjajno–crne atlete, mazna i nasmejana, puze između njih, i zaspe često sa jednom nožicom zaboravljenom na licu jednog sveštenika i šačicom na ustima i nosu
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bila je to ženica, valjda pedesetih godina, uvela ruža, polugola. Imala je lice anđela, bila je riđokosa, nasmejana, nafrakana, sa očima plavim. U kosi je imala nojevo pero.
Neka se ne potuku, kad se sretnu. A što se Petra tiče, to je dobro dite, ali ona će biti nasmejana, opet, tek kad njega, Pavla, živog i zdravog vidi.
smrtonosna, puna munja i grmljavine, tako je sad ta reka sinula, nosila poslednje ostatke snega, mulja, porumenela, nasmejana.
Kad je gospoža Julijana, u društvu Petrovom, jednog dana, iznenada, došla, u posetu, vesela i nasmejana. Pavle je bio zanemeo. Varvara ga je molila da ćuti, o onom, što je u Tokaju bilo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Iskolačenih očiju, daveći se u bari, tada, ta okrugla, inače uvek čista, nasmejana, omalena seljanka, sa crnim kurjucima, oseti sav užas smrti i, zbilja, vide Arkadija, u vodi, pred sobom, kako leži
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Pred svakim „satlik“ vina. Čim se načne, odmah se dopunjuje. Svi ućute. Samo tetka, srećna, nasmejana, onako isto zasukana i ulepljena testom, ulazi. — A, lale — dira je njen brat čiča Toma — ovo ti je jelo zagorelo!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
A rage mokre parove vuku, u kolima, ko u mrtvačkom sanduku, što škripi. Da nisi sad negde nasmejana, bogata i rasejana, gde smeh vri? O, nemoj da si topla, cvetna, O, ne budi, ne budi sretna, bar ti mi, ti.
Stajaše tužna, zavejana, na straži, u kapijama, brkata, blago nasmejana. Kraj crkve tuđe i nepoznate, zapaljene, u duge, jasne, tople noći, kad krekeću žabe barske, grlila je razne žene.
A neka ognjem opržena i nasmejana sela u Provansi, uvijena bedom, uzaludnošću i dosadom koja guši. Poneka ogromna varoš, u kojoj besmo, u kojoj je
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
On preseca električnom brzinom veseo smeh starica i ukoči, kao konvulsijom, njihova nasmejana usta. Svako se plaši od onoga, što mu je tako blizu... zebe od puta, kojim mora neminovno poći...
Rakić, Milan - PESME
Dok mesečina nasmejana bludi, Šume bokori cvetnog jorgovana. U taku noć je požudnu i strasnu Izolda nekad čekala Tristana.
Ona mene čeka Ko nekad plava Izolda Tristana. Strepi, i sluša topot iz daleka, Dok mesečina nasmejana sija I ćuv mirisni zanosno ćarlija U bokorima cvetnog jorgovana!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ona se uvek, svake nedelje, sa ocem i maćehom vraća iz crkve. Otac ide iza njih, nasmejana, puna lica, i već ne u čakširama — a to zbog te druge, mlade žene, da bi i on izgledao mlađi — već u pantalonama i
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Celu noć nije oka sklopio. Još dvaput mu se učini da iz oraha izlaze majušna, nasmejana deca, da se hvataju u kolo i plešu. Ali, svaki put kad bi ka njima pošao, oni bi nekuda nestajali. Tako i zoru dočeka.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Dok mesečina nasmejana bludi, Šume bokori cvetnog jorgovana. U taku noć je požudnu i strasnu Izolda nekad čekala Tristana.
Ona mene čeka K'o nekad plava Izolda Tristana. Strepi, i sluša topot iz daleka... Dok mesečina nasmejana sija, I ćuv mirisni zanosno ćarlija U bokorima cvetnog jorgovana. M.
Al' ozgo vedro nebo, A u meni nasmejana duša, Ismejaše mi tugu, Te ni kraj najbolje volje Ne mogoh otkriti smrt U prirodi. Naprotiv; ja volim kad pada
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
kad sam pogledao kroz prozor i spazio veliki žut krst na crkvi, učvršćen na kugli iste boje, učini mi se: kao da vidim nasmejana ogromna usta nad strašno otečenom gušom.
sjajnobele stepenice od mramora, i na njima, opkoljenu palmama, čije se široko lišće lako njihalo, gledao sam nju kako nasmejana stoji, u nečem što je bilo slično prozračnoj odeždi maloga anđela; onda, usred čarobne šume, pod svetlosjajnim nebom
Petković, Vladislav Dis - PESME
SA KUMANOVA — ISTINITI DOGAĐAJ — U jednome kraju starog Beograda, Posle tol'kih dana opet gledam njega: Nasmejana, vedra, lica uvek mlada, Koje mu sad krasi iz rata belega.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Marko navikao da svoju curu miluje, obgrli je, diže se, povuče je za sobom i besno zaigra. Stara Stana, nasmejana, čuči na zemlji, gleda svoje dete i sluša kako odskokom zveče stare plete na crven—kapi.
Mahom po dubravi, oko vrela i po zaklonicama, zastrše stolove; nasmejana, razdragana lica uozbiljiše se i veselja prividno smesta nestade; bogoljubivi i ponizni izražaj, namešten, pokaza se čak
Petrović, Rastko - AFRIKA
Reklo bi se: kakav egipatski crtež. Jedino deca, golišave mališe, sjajno–crne atlete, mazna i nasmejana, puze između njih, i zaspe često sa jednom nožicom zaboravljenom na licu jednog sveštenika i šačicom na ustima i nosu
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
U gustim redovima nastupala je ruska pešadija. Krupni plavokosi mladići pod šlemovima, nasmejana lica i dobroćudna izgleda, gledali su veselo kao deca, gazili čvrstim korakom i slobodnom rukom prihvatali cveće.
Dve dame, u crnim pripijenim elegantnim kaputima... Pelc oko vrata i toke na glavi uokvirili su ljupka, nasmejana lica. Jedna je bila vižljastija. Toma mi na brzinu dobaci da je ona mlađa. Išli smo im u susret. On skide kapu.
U onome zanosu izgledalo mi je da se nas dvoje nećemo više nikada rastati, i da je pred nama nasmejana večnost. Primetio sam odmah da je na sebi imala drugu, mnogo lepšu halinu, kao da je namerno htela da izazove
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
to pošlje ili po momku iz druge trgovine uzme, pošto on to zna najbolje i svagda, predajući mu se sva, unosila bi se u nj nasmejana, srećna.
Stanković, Borisav - TAŠANA
) Ulaze Hadži Rista, Miron i ostale hadžije. HADžI RISTA (malo napred, zadovoljan, nasmejana lica, kao nastavljajući usput započeti razgovor, ne primećavajući Tašanu): Ako, ako, dedo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Sa zemlje je odisala laka para, kao da se puši, a sivozeleni listovi maslina postadoše opet sjajni i sva priroda nasmejana. Po starom običaju, vojnici dohvatiše sekire da okrešu malo masline, kako bi naložili vatru.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Samo ljudska lica kao jesenje lišće prolaze pokraj njega: nasmejana, namrštena, osunčana, siva — sva od njegovog lica drugačija.
A ona uvek ista: nijedne bore na licu, nijedne sede u kosi, lakonoga i nasmejana kao sunčani zračak leti kroz kuću. Čudi se što joj ostarili otac i majka, drugaricama se lice sparušilo, trešnja kao