Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Koliko li nada beše kad na Turke ustadoše, a šta sad osta!... Gde su sada oni vedri, nasmejani dani kad se željno očekivao sukob s Turcima?... Istina, sad se svaki dan sukobljavaju, pa su iskalili srca...
Afrika
Nad malo žara, duvajući u sasvim primitivne mehove, potpuno nagi, nasmejani, džinovski mladići, obasjani su od ognja, usijanog gvožđa i sunca, što probija kroz slamni krov, koji skoro dodiruje tlo.
Moji su crnci ljubazni, veseli, i nasmejani. Ja im praštam bekstvo, a i inače je pravo uživanje slušati njihovo nerazumljivo brbljanje.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pa je zalupio vrata, tako da su se prozori tresli na traktiru. Anin otac, krivonogi, nasmejani, senator Jakov Bogdanovič, isto je tako bio dojurio, iz Novog Sada, da vidi zeta i ćerku, ali on nije proklinjao.
Ni Đurđe više nije bio onaj stari, nasmejani, bezobrazni, oficir. Život je, kaže, lud, kad čovek, pored žene, ima i taštu, a još luđi, kad naumi da se seljaka i ode
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
i kad on dođe kući na odsustvo, pun onoga zdravoga veselja i radosti života, praznici su oni pravi, radosni, mili i nasmejani dani.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Dok oni, nasmejani, tako pričaju, njegove oči nemirno zamiču u stranu i oseća kako se nešto sladunjavo u njemu zameće. A sunce, žal i vreo
Krakov, Stanislav - KRILA
Pogledi se ponovo sretali. Oni behu sada zadovoljni, nasmejani. Rovovi se drže. Potom je i puk izveštavao da je na ”Čepu” krvavo odbijen neprijateljski juriš.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Nad malo žara, duvajući u sasvim primitivne mehove, potpuno nagi, nasmejani, džinovski mladići, obasjani su od ognja, usijanog gvožđa i sunca, što probija kroz slamni krov, koji skoro dodiruje tlo.
Moji su crnci ljubazni, veseli, i nasmejani. Ja im praštam bekstvo, a i inače je pravo uživanje slušati njihovo nerazumljivo brbljanje.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Nebo je bilo titravo plavo. Vrhovi planinski onako obasjani suncem izgledali su kao nasmejani. Naše je raspoloženje koncentrisano u jednom pravcu, ali napeto kao puška.
Pozadina ih je uputila na grbinu Ježa da poginu. Ali oni su ostali nasmejani, kao da prkose smrti. jedan drugome su pridali zvučne titule „grofa“ i „barona“ i sebe su izneli na visinu Moglenskih
Malo zatim naišli su Poleta i Toma, ozareni i nasmejani. Arleta me dohvatila za ruku, povela u stranu i tiho dobacila: — Dakle, sutra, doći ću da ti dam dokaz svoje ljubavi.
A grebeni planinski, obasjani zracima, izgledali su kao nasmejani... Kao da se prolomi vazduh. Prišli smo durbinima. Stotinama surih loptica okitilo je vrhove Dobrog Polja.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— pita dete. — Umorni su — odgovorih rasejano. — A je l’ im zima? I oni su bili nekad deca kao mali Mića, nasmejani, veseli... Postali su dečaci i zamišljali da je život večan. I tek zakoračili u život...