Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Колико ли нада беше кад на Турке устадоше, а шта сад оста!... Где су сада они ведри, насмејани дани кад се жељно очекивао сукоб с Турцима?... Истина, сад се сваки дан сукобљавају, па су искалили срца...
Африка
Над мало жара, дувајући у сасвим примитивне мехове, потпуно наги, насмејани, џиновски младићи, обасјани су од огња, усијаног гвожђа и сунца, што пробија кроз сламни кров, који скоро додирује тло.
Моји су црнци љубазни, весели, и насмејани. Ја им праштам бекство, а и иначе је право уживање слушати њихово неразумљиво брбљање.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Па је залупио врата, тако да су се прозори тресли на трактиру. Анин отац, кривоноги, насмејани, сенатор Јаков Богданович, исто је тако био дојурио, из Новог Сада, да види зета и ћерку, али он није проклињао.
Ни Ђурђе више није био онај стари, насмејани, безобразни, официр. Живот је, каже, луд, кад човек, поред жене, има и ташту, а још луђи, кад науми да се сељака и оде
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и кад он дође кући на одсуство, пун онога здравога весеља и радости живота, празници су они прави, радосни, мили и насмејани дани.
Ћипико, Иво - Приповетке
Док они, насмејани, тако причају, његове очи немирно замичу у страну и осећа како се нешто сладуњаво у њему замеће. А сунце, жал и врео
Краков, Станислав - КРИЛА
Погледи се поново сретали. Они беху сада задовољни, насмејани. Ровови се држе. Потом је и пук извештавао да је на ”Чепу” крваво одбијен непријатељски јуриш.
Петровић, Растко - АФРИКА
Над мало жара, дувајући у сасвим примитивне мехове, потпуно наги, насмејани, џиновски младићи, обасјани су од огња, усијаног гвожђа и сунца, што пробија кроз сламни кров, који скоро додирује тло.
Моји су црнци љубазни, весели, и насмејани. Ја им праштам бекство, а и иначе је право уживање слушати њихово неразумљиво брбљање.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Небо је било титраво плаво. Врхови планински онако обасјани сунцем изгледали су као насмејани. Наше је расположење концентрисано у једном правцу, али напето као пушка.
Позадина их је упутила на грбину Јежа да погину. Али они су остали насмејани, као да пркосе смрти. један другоме су придали звучне титуле „грофа“ и „барона“ и себе су изнели на висину Могленских
Мало затим наишли су Полета и Тома, озарени и насмејани. Арлета ме дохватила за руку, повела у страну и тихо добацила: — Дакле, сутра, доћи ћу да ти дам доказ своје љубави.
А гребени планински, обасјани зрацима, изгледали су као насмејани... Као да се проломи ваздух. Пришли смо дурбинима. Стотинама сурих лоптица окитило је врхове Доброг Поља.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— пита дете. — Уморни су — одговорих расејано. — А је л’ им зима? И они су били некад деца као мали Мића, насмејани, весели... Постали су дечаци и замишљали да је живот вечан. И тек закорачили у живот...