Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” To mu iskaza Hadži-Sali-beg iz Srebrnice, a paši se nasmejaše obrazi, pogladi veliku belu bradu i reče: „Inšala, inšala, dasi-japarum!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ali svejedno... Samo opet se bojim da ne bude kaka podvala!...« Đura i Spasoje umalo se tu ne nasmejaše. Kad već da zađu u voćnjak, oni promakoše mimo Raku, pa pohitaše u vajat. Šta je dalje bilo, bog bi ga sveti znao!
Ha, ha, ha! Je li, Dašo? Na ovu dosetku popovu osu se među gostima grohotom: Ha, ha, ha! pa se čak i Cigani nasmejaše. — A ti mi jamačno žnješ srpom, pope!
Pop Pero uhvati se za bradu i učini kao jarac: »Mehe-heee!« I svi se gosti grehotom nasmejaše. — Keca, pope u — ševar! — viknu učitelj Simo i opet se osu: »Ha, ha, ha!
Onako spleten, pruži ulaznicu jednom od gostiju, našto se neki nasmejaše i zgledaše, a to ga još više zbuni, te obori oči i smotri na ulaznici »broj 25«.
— A gle, Pupavca! — izviknu jedan mladić odvojivši se od gostiju i stupivši preda nj. Na taj uzvik mnogi se glasno nasmejaše. — Gde si, Pupavče, bolan? Oho, ko bi se tebi nadao?!...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— upita Jovica. — Taman! — reče Zavrzan. — Još samo treba zvati popa da ih opoji! Svi se nasmejaše. — Turci će njih skloniti — reče harambaša. — A za nas će bolje biti da zaranije šumu hvatamo. I...
— Da te se nije zaželeo Ivan Miraždžić? — Jest, on glavom! — E, lepo će se provesti! Hajduci se nasmejaše. — Baš bih voleo da danas poslujemo, ali da je bar kakvog posla!... — Biće! — Hvala milom bogu!...
— Ili je morao biti sam beskućnik, pa i Turci vele: neka nam se skinu s vrata!... Hajduci se nasmejaše. — Dobro bi bilo da mi pomlatimo svaki dan ovoliko beskućnika! — reče Nogić. — Ti bi hteo da satreš tursko seme!...
— Dosta je bilo! — reče Zeka. — Ta ono pravo veliš — nasmeja se Zavrzan — treba što ostaviti i za sutra! Svi se nasmejaše. — Da se vratimo u šarampov! Kad se vratiše dočekaše ih ne može lepše biti. Vojvode se ljubiše s njima.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
I sad se samo šetalica čuje kao tišler kad rendeiše što. Svi se nasmejaše, a zatim nastade opet tišina. — Boga mi, već dvanaest. E, vreme je da se ide! — veli pop Spira.
Kad videše ono troje ovo u kolima, izjaviše i oni složno i jednoglasno da i njih metnu u kola. Nasmejaše se i putnik i ženica.
Afrika
Reka je bila crna. Pitao sam svoje pagajere: zar ne umeju pevati. Oni se nasmejaše Mladić koji nam se od maločas pridružio i koji pomalo zna francuski, reče da bi pagajeri pevali, ali da ne znaju, i da
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Tako se, u zatvorima, vreme, nekako, prekraćivalo. Kad je oberkrigskomisar to pomenuo, nasmejaše se čak i zatvorenici. Samo je Engelshofen pogledao Garsulija prezrivo, pa je i pljunuo.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
U tom jednoj babi, koja beše zadremala uz „mangal“ žara, ispade lula iz zuba. Svi se nasmejaše. Baba se trže, zbuni, pogleda me plašljivo i ponizno.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Tako je to, bratiću moj. Gojko i Ljubica se zgledaše i nasmejaše. Posle podne taman počeše rad, a uđe Stojan i javi s praga: — Evo ide učitelj brezovički.
— A što gledaš gospođicu, nasmeja se gost, kad ti ona ne može zlu pomoći. Svi troje se nasmejaše i ućutaše. — Pa gde si, bolan, dosad, ded’ pričaj: gde si bio, šta si radio? obrte se Velja Gojku. — More... šta ja!
— Nama izvolite svakad nedeljom, prihvati Ljubica živo. A i inače, kad god imate vremena... Vlajko i Velja nasmejaše se ovolikoj naivnosti. — Eto vam ga vala i za četvrtke i za sve praznike, i još da vam dam pride, nasmeja se Velja.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“, povikaše deca jedno za drugim. Deca se slatko nasmejaše i zapitaše: „Šta je bilo dalje?“ „Ubrzo posle toga pozvaše me kući da budem seljak“. „Ti običan seljak!
Deca se nasmejaše i ne zameriše mu njegovu nehatnost. „Kad isterivah“, nastavi on, „našu stoku na pašu, ja se čim stigoh onamo, zadubih
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Oficiri se nasmejaše iopraćajući ga, a ja izađoh za njim. Na istoku, prema gradu, jedan belasasto-svetli kaiš, koji se rastezao nad grbenom
Petrović, Rastko - AFRIKA
Reka je bila crna. Pitao sam svoje pagajere: zar ne umeju pevati. Oni se nasmejaše Mladić koji nam se od maločas pridružio i koji pomalo zna francuski, reče da bi pagajeri pevali, ali da ne znaju, i da
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Svi se nasmejaše ovoj igri reči. — Ama, bojim se biće ti rana opasna pa ćeš propasti. Da si bar otišao da te kakav lekar previje, pa
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Sa sve šlem — upade jedan. Komandir se nasmeja. — Vala, ako ti je zgodno, stavi i cokule na glavu. Vojnici se nasmejaše. — Tako... Idite odmah i lezite. A vas dvojica — komandir pokaza na Dragana i mene — pođite sa mnom.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
“ Svi se nasmejaše na ovu upadicu, pa i sam Tiho, no Kepler najviše. Tiho se opet zamislio i podupro obema rukama svoju otežalu glavu.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Prema njemu Omer-paša Razapeo šatore – Pa on šalje poslanika Da mi s'lavi pokore. Svi se grotom nasmejaše Knez Danilo najviše; Pa odgovor Omer-paši Na fišeku on piše: „Rodio se s' da krst braniš A sad si mu ti zlotvor,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pa dobro, što se ne radujete?... Što ne pucaju topovi? Svi se nasmejaše. Nekoji, da se ne bi smejali glasio, iziđoše napolje.