Jakšić, Đura - PROZA
Ja ne znam, a on je ćutao. Kad mi je video istrcani šinjel, što sam od cara dobio, setno se nasmešio. Sigurno je mislio: „Ah, zašta ginusmo i stradasmo — a šta dobismo!...
„Mi, kao velimo, da ti to udesiš, a mi da platimo koliko bude pravo“. Arhimandrit se lukavo nasmešio, videlo se da mu se takvi predlozi veoma dopadaju. „Da udesimo džanum?... A moja brada?... A moj čin?... A zvanije?...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kako im tada zaista nije ni bilo do razgovora. Sedeli su tako i gledali se. Gledali su jedno drugom u oči, pa bi se nasmešio on, ili ona. Ona bi se katkad i glasno nasmejala. A zatim bi, opet, došlo do strasnih, dugih, poljubaca.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Ti shvataš, mladi prijatelju? - nasmešio se, samo što je to bio jedan od osmeha za koje se već sledećeg trenutka pitate jesu li i postojali.
Približio sam se Nedi i nasmešio se, ali se ona napravila da ne vidi taj osmeh. Kad htedoh da je uhvatim za ruku ona se nasmeja i reče: - Gle!
- Ti si ponekad tvrdoglav - prišao je Hadži-Nikolov mojoj klupi, stavio mi ruku na rame i nasmešio se - ali ne mislim da si kod mene morao imati jedinicu.
- Nasmešio se još jednom, ali sam sada znao da ne misli na mene, nego na fabriku mog očuha u koju već mesecima pokušava da ugura n
- Nije potrebno, Slobodane! - nasmešio se, ali mu osmeh nije dopirao dalje od usana. - Ocene muškaraca u tim godinama nikada nisu nešto izuzetno.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Osvrnuo sam se na tu stranu. Čovek je govorio na rđavom francuskom, ali ubedljivo. Nasmešio se odmah, pošto mi je maločas uzeo novine. — Mislim da ste savršeno u pravu.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ako vas život boli, ako vas neko voli, ja vam čestitam. NjEGOŠ U VENECIJI Nasmešio se poslednji put. U prozoru se sjaše kao zapeti luk, kao Mesecu vodi, mlad i žut, Rialto.
on, sa oficirima, ručao u slastičari na glavnoj ulici, i nazdravljao, a ja sedeo, snužden, usamljen, sa svojom majkom, nasmešio se prema meni, i meni digao čašu. Odskočio sam od stola i uzeo, zaprepašćen, stav „mirno“.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
VI U pola dana Sve se smračilo I izopačilo Fino, bez plana. VII Mali Steva nešto zgrešio A tata se kobajagi nasmešio: „U ime roditeljskog zakona i prava Imaš da pojedeš dvanaest baklava!” Eh, čiča Bogoje, Što je mnogo — mnogo je!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Kao da je pogodio šta je pomislila, Miloš se nasmešio nežno, vrlo nežno i otišao. Ostala je bez pokreta a puna slabosti: u jasnom julskom jutru ona je, u sebi i oko sebe,
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Dekart je pokušao da svojom teorijom vrtloga odgovori na to pitanje, ali se Njutn sažaljivo nasmešio na tu njegovu fantastičnu teoriju.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
dana, na rastanku, rekao: — Pobratime, ti si uvek bio čovek, ostani to do kraja, molim te — on se blago i postiđeno nasmešio: — Žao mi je što ideš. Tako mi je dobro bilo uz tebe.
Video sam da mu nije pravo pa se ipak nasmešio. „Ne diraj me, ne muči me, zar mi je lako? Uostalom, ja sam tvrdo hteo.“ Ali je posle sasvim popustio.
Krakov, Stanislav - KRILA
— Čemu? kao da se nasmešile ženske oči. Pogledao se, nasmešio. Opet je bol prošao kroz njega. Sklopio je oči i opustio ruke. Počeli su da rade oko njegove noge.
Vukli su na front hleb i sleđeno meso u džakovima. Bora je pogledao bombe okačene o žici pod aparatom, i nasmešio se. Zakoračio je, spustio se na sedište, i prikopčao široki pojas oko struka.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Pridigao sam se i prišao jednoj slici što je visila iznad kreveta... Neki mladić. Izbočio ramena, glavu nakrivio i nasmešio se. Do kreveta je toaletni stočić, sa velikim brojem ukusno izrađenih stakala od raznovrsnih mirisa.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ona me seća jedne, inače naivne slike koju sam još kao đak video nekad u Beču, na koju sam se onda nasmešio, a sada žalim što je nemam pri ruci. Ta naivna slika pretstavljala je život čovekov.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
“ Nas trojica smo iz jedne duše krenuli u svet, još odmah po mome rođenju. Čim sam se prvi put u krilu majčinom nasmešio, iz toga osmeha ponikao sam ja i pošao svojim putem u svet; čim sam se prvi put u krilu majčinom zabrinuo, namrgodio i
Petrović, Rastko - PESME
odjednom vojskom čitavom duhova, Zapretoh u tišini njen glas lišćem još svežih grehova: Kud god bih upravio pogled nasmešio bi mi se njen lik, A zatim bih skakao noću čuvši materin krik Izišao bih tad iz sobe, smešeći se koliko sam sâm, Suze