Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Život protiče kao teški, davno započeti san: oni koji, kao Nasradin-hodža, stric-Nidžo, Stanić, poznanik iz klanca, ili učiteljica Antonija, žele da ga poprave, jesu plemeniti sanjari
Njegovi popravljači života samo su sanjari i dobričine, koji svud oko sebe osećaju bezizlaz i zid, i, poput Nasradin-hodže, padaju u fatalistička raspoloženja: Eto, Veliki, džabe je, džabe, vidim i ja sam, nema toga mlina koji sirotinji
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
“ HODžA SE BOJI ZA KRČAG Kad god je Nasradin-hodža slao đaka po vodu uvek ga je najpre istukao, pa mu tek onda dao krčag u ruke i poslao po vodu.
21. S (razrešeno: Stevan Sremac): Nasradin hodža, njegove dosetke i budalaštine u pričama, Beograd 1952 (treće izdanje, do prvoga nismo mogli doći), PODACI O
1923?). 97. HODžA SE BOJI ZA KRČAG: Zabeležio Stevan Sremac, književnik. S. Sremac je o Nasradin-hodži priredio i izdao zbirku šala, dosetki i lakrdija godine 1894; ta knjiga je ponovo izdata 1922, pa po treći put
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
JE ZLO 155 5) ŠTA JE NAJGORE 156 6) RAZNO 157 V) DIJALOŠKE 164 G) POSLOVICE-PRIČICE 168 O BILjU 169 O ŽIVOTINjAMA 170 O NASRADIN-HODžI 173 O TURCIMA 174 O CIGANIMA 176 O SVEŠTENIM LICIMA 178 O ŽENAMA 180 O NAŠIM LjUDIMA 184 O RAZNOM 188 III
— Govori se i: „Moja kućica moja slobodica“. O NASRADIN-HODžI Jesi li ti padao s tavana? — Pitao Nasradin hodža ljekara, koga su mu bili dozvali da ga liječi, kad je pao s
— Govori se i: „Moja kućica moja slobodica“. O NASRADIN-HODžI Jesi li ti padao s tavana? — Pitao Nasradin hodža ljekara, koga su mu bili dozvali da ga liječi, kad je pao s tavana, pa se ubio.
Kad kuća gori, barem da se čovek ogrije. — Pripovijeda se kako je rekao Nasradin hodža kad su mu kazali da mu je kuća izgorela, i pokućstvo i imanje — sve da su ljudi razgrabili: Šteta što nijesam bio
— Rekao odža kad je uveče vadio isto jutro posađeni luk. Da bog da! ali kako ja znam... — Nasradin hodža u nekakvoj vrleti sjekao veliku bukvu za drva, pa kad vidi da će bukva da mu padne niz brdo, on odozgo priveže
Viđevši to sve, Nasradin hodža zametne sjekiru na rame i pođe kući, a kad u putu sustigne nekakvog čoveka, zapita ga nije li onud đe putem viđeo
gledao šta je on sa svojim magarcem uradio, odgovori mu: da je malo prije onud prošao i odnio kući tovar drva; onda Nasradin reče: „Da bog da! — ali kako ja znam, ne nosi on više drva“. Promeće se kao hodža kroz ponjavu.
— ali kako ja znam, ne nosi on više drva“. Promeće se kao hodža kroz ponjavu. — Pripovijeda se da je Nasradin-hodžu karala žena da ne sjedi besposlen nego da se promeće, tj.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
DIJELI OVNOVE 323 NASREDIN U BOSTANU 324 NASRUDIN I PAS 325 NASREDIN MIRI KAVGADžIJE 326 NASREDINOV MUDRI ZEC 327 NASRADIN HODžA I FRANCUZ 329 CIGANIN I CAR 331 TURČIN I CIGANIN 332 CIGANKA ZVALA MUJA 333 CIGANIN I SVETI DUH 334 CIGANIN I
Odoše orači veseli k sebika, a hodža se nasmije, pogladi bradu i reče ženi: — Da ne ima luda, kako bi mudri živili? NASRADIN HODžA I FRANCUZ Došao nekakav Francuz u Stambol i prijavio se u carski dvor.
u tome traženju kaže mu neko za Nasradin hodžu, veli: ako mu on ne pogodi šta misli, drugi niko ne more. Brže car pošlje sluge po Nasradina.
Brže car pošlje sluge po Nasradina. Tražili su ga dugo, niđe ga stići. A Nasradin svaki bi dan uzjahô magarca pa išao nekud po Stambolu, kud on hoće, a taj dan pustio Nasradin magarcu na volju, da ga
A Nasradin svaki bi dan uzjahô magarca pa išao nekud po Stambolu, kud on hoće, a taj dan pustio Nasradin magarcu na volju, da ga nosi kud magarac hoće.
Jedva u neka doba nađu ga carske sluge i kažu mu da ga car odmah zove sebi. Nasradin okrene magarca, pa upravi carskome saraju.
Ele, kako mu nedrago, Nasradin sjaše s magarca, priveže ga za avlinska vrata, pa pred cara. Kaže mu car šta je i kako je i zašto ga je zvao.
Uđe Nasradin u jednu odaju i sjede na minderluk. Dok eto ti Francuza i sjede prema njemu. Nikoga više nema u sobi, da ih ne pometa u
Francuz pogleda u Nasradina pa zaokruži rukom ispred sebe poput kruga, a Nasradin opet rukom kao da presijeca krug na pola. Opet Francuz rukom isred onoga kruga.
Opet Francuz rukom isred onoga kruga. uzdignutim prstom gore, miče rukom nekoliko puta, a Nasradin opet rukom ozgor kao da šta prosipa po onom krugu.
Čudi se Francuz, pa poteže jaje iz džepa, a Nasradin komadić sira, pa prema njemu. Skoči Francuz pa upravo caru. — Pogodi — veli — sve što gođ sam mislio, i sad turči me
Iziđe Francuz, i car zovne Nasradina, pa ga pohvali i upita ga kako pogodi Francuzu misli. — Hm, vrlo lasno, — veli Nasradin.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
„Ima si dućan!“ Eh, mnogo danas muka pa za dućan!... A pituješ li: što si ima u dućan?... Kako onaj Nasradin-’odža što ujutru sadeše luk, a uveče ga čupaše i metaše pod dušek: „Što je moje, zboreše si, nek’ si je kod mene!...